У прошлој години рекордан број потписаних уговора за прикључење гаса, а и преко 50 посто премашена планирана дужина дистрибутивне гасне мреже, каже за „Вести Милан Секулић, директор „Ужице гаса“.
Колико је прошле године прикључено нових корисника на дистрибутивну гасну мрежу у Ужицу?
- Закључно са 31. 12. 2019. године „Ужице гас“ има 1.717 корисника од којих су 1.634 индивидуални, а остали су привреда и други правни субјекти. Прошле године потписан је 501 уговор са домаћинствима, од којих је 374 почело да користе гас, а остало су уговори урађени за делимични прикључак с могућношћу да у неком наредном периоду почну да користе гас, што је годишњи рекорд од када „Ужице гас“ ради. Интересовање је велико. Већ имамо преко 200 захтева за прикључење за ову годину са свих подручја града и то само из улица у којима није урађена гасна мрежа. Грађани нам се обраћају правећи спискове са потписима заинтересованих за прикључење својих објеката на нашу дистрибутивну мрежу што нама представља добар сигнал за планирање изградње мреже. Ради се углавном о крацима појединих улица као и о улицама на рубним деловима града. Тамо где постоји инфраструктура, а то је навећи део града, домаћинства нам се обраћају индивидуално са захтевом за прикључењем.
Са којих градских подручја има највише нових прикључака?
-Ми смо гасоводном мрежом покрили скоро цео град и скоро се у свим његовим деловима грађани подједнако интересују. С обзиром на интересовање, мислим да ћемо ове године успети да поновимо па и да надмашимо резултат нових прикључења из 2019.. За прошлу годину, могао бих да издвојим, можда, подручје Поре на којем је урађено највише нових прикључака, а и гасне мреже. Ове године планирамо да имамо 420 нових корисника и тај број је усвојен у оквиру годишњег плана на Седници Скупштине АД „Ужице гас“.
-Прошле године била је укупна потрошња гаса од 8,34 милиона кубика, што је благи пораст у односу на претходну годину као последица повећаног броја прикључака индивидуалних корисника. Прошле године почела је гас да користи и котларница на Росуљама која је повећала потрошњу за непуних сто педесет хиљада кубика. Највећа потрошња била је у јануару, око 1,8 и децембру 1,65 милиона кубика. Прошле године имали смо губитак одређене количина гаса због неколико хаварија на дистрибутивној гасној мрежи на подручју месне заједнице Крчагово, а које су настале по мом мишљењу због недостатка пажње и несмотрености грађевинских фирми које су радиле канализацију и водоводну мрежу у појединим улицама на овом подручју. Тај губитак је преко 50 хиљада кубика гаса. Чим време буде дозволило, радићемо испитивања на овом делу мреже да бисмо били сигурни да гас више нигде не цури. Надам се да се такве ситуације ове године неће дешавати. Претходних година нисмо имали губитака гаса на мрежи.
Да ли су сва привредна друштва, институције и други правни субјекти на градском подручју ваши корисници?
-У Ужицу смо скоро све котларнице ЈКП “Градска топлана“ прикључили на гасну мрежу, осим котларнице у блоку „Златибор“ која нема техничких могућности за то, а и две котларнице раде на пелет, једна у Коштици и друга у Крчагову. Гас користе и сви други већи потрошачи, школе, вртићи, пекара, привредна друштава. Остало је само да буду прикључени, а за то имају техничке могућности, Дом здравља и Здравствени центар и Болница. На простору некадашњег система „Први партизан“ сва привредна друштва користе гас као енергент, осим бивше фабрике „Синтер.
Колико је прошле године изграђено нове гасоводне мреже?
-У 2019. је урађено преко 12.000 метара гасне мреже што је највише у последњих неколико година, када се у просеку радило годишње око осам хиљада метара. До Даутовца на Белој Земљи, до будуће фабрике „Првог партизана“ урадили смо још четири километра мреже и тиме спојили гасовод од железничке станице до уласка у плац будуће фабрике. Иначе, ова деоница износи укупно 8.000 метара дистрибутивне мреже. Мрежа је испитана, али још увек није пуштен гас јер смо још у процесу прикупљања неопходне документације. Са новом грађевинском сезоном почећемо изградњу прикључака на овој деоници и наставити радове у насељу Бела Земља, тако да планирамо да један број грађана почне да користи гас у току ове године.
-У првој фази пројектована је гасоводна мрежа од 174.100 метара. Закључно са прошлом годином од тога смо урадили 153.000 метара. На подручју самог града остало је да се уради још око двадесетак километара и плус дистрибутивна гасоводна мрежа на Белој Земљи чија је пројектована дужина 26.630 метара, а као што сам већ рекао за сада је урађено 8.000 метара.
Какав је план за ову годину што се тиче изградње дистрибутивне гасоводне мреже .
-Ове године смо планирали изградњу укупно 9.300 метара дистрибутивне гасоводне мреже и мислим да ћемо план и испунити. Акценат ће бити на изградњи гасовода у граду, али почињемо и изградњу мреже дуж целог насеља Бела Земља тако да ће и домаћинства и привредна друштва која раде у овом делу Беле Земље моћи да се прикључе на мрежу.
Какве су платише ваши корисници?
-У принципу, грађани су ревносне платише, мада постоји један број, око педесетак, који стално касне у плаћању и то су малтене увек иста лица. Такве опомињемо, повремено искључујемо и на тај начин решавамо овај проблем. За сада нам та кашњења у плаћању не угрожавају пословање.
Подсетите нас на тренутну цену гаса? Где је Ужице по цени гаса у односу на друге градове у Србији?
-Ми имамо две врсте купаца. Једни су на јавном снабдевању, а то су сви мали потрошачи, грађани, школе, вртићи, сви чија је годишња потрошња испод сто хиљада кубика годишње. Цену за ове потрошаче одобрава Агенција за енергетику Републике Србије и цене сваког дистрибутера гаса у Србији налазе се на сајту Агенције тако да су доступне свим заинтересованим. Тренутно, цена гаса у Ужицу за купаце у јавном снабдевању је 33,21 динар и није мењана три године. Цена по којој ми набављамо гас је већа за два до пет динара, тако да сваког месеца имамо губитак на количини гаса коју испоручимо. Овај проблем је присутан и у већини дистрибутера гаса у другим градовима у Србији, а као последица тога је парадокс, да дистрибуције са већим бројем корисника имају веће губитке па чак престају и да послују. Што се тиче „Ужице гаса“, ми се боримо, али је питање до када. Тренутна цена је нереална и она мора бити промењена. Ми, којима је држава поверила посао од општег интереса морамо имати реалну цену која ће покрити трошкове гаса и омогућити развој и одржавање мреже. У овом моменту ми немамо покривене трошкове ни за сам енергент.
Цене за јавно снабдевање су различите у Србији?
-Улазна цена за све дистрибутере у Србији је иста, али је цена гаса за јавно снабдевање у дистрибуцијама различита и на њих је сагласност дала Агенција за енергетику. Од 33 дистрибутера у Србији, „Ужице гас“ је на 28. месту по висини цене гаса за јавно снабдевање, а има дистрибутера где је та цена и 42 динара . Све ове цене могу се видети на сајту Агенције за енергетику и оне се не мењају док Агенција не да сагласност.
Шта је са ценама за кориснике који су у категорији снабдевања?
-Купци који имају годишњу потрошњу гаса преко сто хиљада кубика су у категорији снабдевање и то су сви већи потрошачи, „Градска топлана“, „Први партизан“, Пекара „Сретен Гудурић“ и „Темпо“. Са њима се цена уговара и уговором према „Србија гасу“ и уговором према нашим купцима, дефинисано је да снабдевачи и купац чувају као пословну тајну комерцијалне, техниче, финансијске и друге податке који су им доступни у реализацији ових уговора. Према томе, изношење тих цена није у складу са уговорима па било која страна то да ради. Међутим, поједине ствари не подлежу уговорним обавезама тако да се на сајту Агенције за енергетику Србије могу видети важеће цене приступа систему за дистрибуцију природног гаса који утичу на ту крајњу цену гаса према купцима који су у категорији снабдевања. На сајту АЕРС-а се може видети да је на основу одобрених важећих цена „Ужице гас“ од 33 дистрибутера у Србији на 24 месту по висини те цене. То говори, да наша цена у снабдевању није најмања, али је међу најнижим у Србији.
Где је „Ужице гас“ по потрошњи у односу на друге дистрибутере у Србији?
-По количини годишње потрошње „Ужице гас“ је негде у средини у односу на друге дистрибутере иако имамо релетивно мали број индивидуалних корисника, јер смо међу најмлађим дистрибутерима у Србији, али смо један од ретких који снабдева гасом комплетно велике потрошаче и због тога је наша потрошња увећана. На пример, има градова у којима има и око 15.000 индивидуалних корисника, а имају мању потрошњу гаса од нас.
Како ће „Ужице гас“, узимајући у обзир све што сте рекли, завршити прошлу пословну годину?
-Сигурно ћемо завршити позитивно, али не у оном смислу како би требало да буде да је цена гаса реална. Мора се схватити, да дистрибуција гаса није комунална делатност, то је као и дистрибуција електричне енергије. Услови су такви какви јесу и сваки потрошач се прилагођава томе.
-Што се тиче аерозагађења акција „Ужице-чистији град“ као и сама гасификација су свакако дали резултате а егзактне податке треба да дају институције које мере количине штетних честица у ваздуху. Све ово поткрепљујем чињеницом да је гасификацијом града већ сада значајно смањено сагоревања фосилних горива, угља и мазута. Ако предпоставимо да је сваки корисник гаса у просеку минимално користио пет тона угља у грејној сезони, да је већина школа и вртића користила угаљ као енергент, да су неке котларнице у саставу ЈКП „Градска топлана“ такође, користиле угаљ као енергент, а већина мазут, долазимо до података да би у току 2019. године, да није било гасификације, сагорело преко 10.000 тона угља и од 5-6.000 тона мазута. Сагоревањем ових количина фосилних горива емитовала би се огромна количина угљен диоксида (ЦО2) и нездравих честица. Њиховом супституцијом са, такође, фосилним горивом, земном гасом, који има минималну емисију угљен диоксида и који се сматра еколошким енергентом, значајно је смањенао емитовања штетних гасова и честица у атмосфери.Дали је ово довољно? Сигурно да није и АД „Ужице гас“ ће се трудити да у домену својих надлежности и активности учини све да омогући што већем броју грађана да своје објекте прикључе на нашу дистрибутивну мрежу и заменом енергента учине овај град здравији за живот.
Да ли и када ће се знати да ли ће акције бити и ове године с обзиром да су сви нови прикључци прошле године практично реализовани током акције?
-Број нових прикључака које смо урадили прошле године, после „Петрол гаса“ који покрива велики део Београда и неколико општина у Војводини, највећи је у Србији. АД „Ужице гас“ је у току 2019. свим грађанима који су поднели захтев и имали техничке услове за прикључење урадио прикључак и омогућило коришћење гаса. Тако исто ћемо покушати да радимо и ове године. На опредељење наших грађана да се прикључи на гас утицала је, свакако и акција „Ужице – чистији град“, али и субвенције које је давао Град за набавку котлова. Без обзира што је за „Ужице гас“ с обзиром на цену гаса, сваки нови прикључак и нови губитак, ми смо друштвено одговорна фирма и мислим да ће наши осниовачи наставити акцију превасходно водећи рачуна о еколошком фактору, а у нади да ће се и цене гаса променити. Инсистираћемо да ова акција почне што раније како би се и грађани одлучивали раније, а самим тим и ми наш посао равномерније расподелили.
Увек сте тврдили да је гас најбољи енергент. Да ли тако мислите и сада?
-Гас то и јесте. Иако је фосилно гориво, приликом сагоревања има најмању емисију угљен диоксида и као такав се сматра еколошким горивом. Управо због смањења аерозагађења на глобалном нивоу, проглашен је енергентом 21. века с обзиром да једино он може да задовољи услове за одрживи развој света, односно, може да задовољи ЕЕЕ – Економија, Екологија и Енергетика. Највећи проблем у смислу глобалног загађења је то што су велике индустријске земље и највећи саботери договора из Кјота и Рио де Жанеира то јесте АГЕНДЕ 21.Досадашње (не) спровођење АГЕНДЕ 21показало је огроман јаз између развијених и неразвијених земаља уз јасну поларизацију њихових интереса, по којој развијени и даље задржавају право на велику емисију СО2 а неразвијени да њихово право на емисију гасова не буде ограничено у мери у којој ће им угрозити развој, јер је прелазак са једног на други енергент процес који у индустрији траје од 70 до 100 година и захтева огромна улагања. То ниједна економија на свету не може да спроведе тако брзо. Код нас је то све још спорије. Што се тиче промене енергента код становништва, истраживања говоре да ни ту ништа не иде брзо и ти процеси трају од 20 до 30 година. Када је „Ужице гас“ почело да ради, 2007. године и ми смо мислили да ће овај процес код домаћинстава бити завршен за пет година. Међутим, то је немогуће из више разлога, а пре свега због тога што је наше становништво требало да превазиђе одређене страхове (цена гаса,сигурност сталност набавке), да обезбеди материјална средства која нису мала за прикључење свог објекта и да обезбеди админстративне услове (легалан објекат). Међутим, треба имати у виду да у Србији постоји око 255.000 прикључака и да је то мали проценат у односу на број домаћинстава, тако да не треба очекивати да сва домаћинства хоће и могу да пређу на коришћење гаса као енергента.
-Да би домаћинство почело да користи гас за грејање потребно је платити прикључак – током акције то је 490, редовна цена је 980 евра плус ПДВ (плаћање је месечно на две и три године), набавити котао, урадити пројекте и спровести све остале активности постављања унутрашње гасне инсталације зашта је потребно издвојити од 1.500 до 2.000 евра, а ту су још плус трошкови термотехничке инсталације (радијатори и цевни развод).
Učitavanje komentara...