У галерији „Рефлектор“ у простору бивше касарне у Крчагову у току је изложба ужичког сликара Александра Димитријевића под називом „Из живота других“. Изложба је отворена 26. јуна и траје до 10. јула, а посете се организују по позиву и уз поштовање свих мера превентивне заштите од ширења ЦОВИД-19.
Овом изложбом, по речима историчара уметности Саше Јањића, Александар Димитријевић, а један је од оснивача „Рефлектора“, „заокружује део својих дугогодишњих активности које су биле посвећене истраживању многобројних појава и феномена који се директно или индиректно рефлектују кроз његово стваралаштво, као што су статус уметника у домаћој средини, професионално бављење уметношћу и њена рецепција од стране јавности, али и многобројне друге појаве и проблеме које прате савремену уметничку продукцију.“
Изложбу чине радови који су, по речима Јањића, „настајали као последица инкорпорирања делова стварности које је Александар проналазио и сакупљао скоро сваког дана. Ти делићи и комади, како сам уметник каже „исечци из живота других људи“, постају материјал који се рекомбинује, редукује и трансформише у представе које својом вишеслојношћу и свеобухватношћу надилазе наративе и дискурсе који проблематизују свакодневни живот као скуп социјалних активности, обичаја и пракси. Поред тога што овим поступком постају документи једног времена, они су значајни јер нас повезују и позитивно идентификују са уметничким делом, дају нам поглед у реалност која нам није страна. Свако од нас ће нешто препознати, видети и опазити на Александровим сликама, и управо у овој чињеници лежи кључ за читање и разумевање његовог рада.“ Један део радова Димитријевић је већ излагао и то је углавном штампани материјал који је сакупљао дуже време, а нове слике су димензија 2х2 метра које је, како каже Јањић, сликар „сликао тако што је без припремних радњи, без скица и претходно направљених планова, саме артефакте на лицу места комбиновао и пребацивао на платно.“
Изложбу чине и радови који су настали интервенцијом на аматерским сликарским делима која су пронађена на улици или отпаду, купљена на пијацама или бувљацима. Интервенцијом на њима и њиховим смештањем у потпуно другачији контекст, Димитријевић их презентује као „реликвијарне предмете“ доводећи у питање „појмове као што су копија и оригинал“ и како пише Јањић „ поставља питања о аутономији уметничког дела у добу масовне пропдукције“. Публика може да види и рад „Сликарство“ који је као „процесуалан рад“ представљен и као артефакт и као документарни видео рад сниман током његовог настајања. Сликар је на зиду свог студиа насликао слику великог формата 2,2 са 4,5 метра, онда ју је састругао и тај сликарско-грађевински материјал од око девет килограма спаковао у три велике стаклене тегле. Рад по речима Јањића симболизује „креативан“ али „надасве узалудан“ посао „какво је у суштини и сликарство код нас“.
Александар Димитријевић је рођен у Ужицу 1977. године где живи и ради. Академију уметности је завршио у Новом Саду 2004. у класи професора Милана Блануше где је магистрирао и тренутно завршава докторски уметнички пројекат. До сада је излагао на 30 самосталних и преко 150 групних изложби у земљи и иностранству. За свој рад је више пута награђиван, а његови радови се налазе у бројним домаћим и страним колекцијама.
Učitavanje komentara...