Милојко Никитовић, грнчар из села Злакуса, овим занатом бави се преко 30 година. Посао је наследио од прадеде и каже да се од њега може фино живети. Међутим, по његовим речима, ако власт не помогне мештанима који се боре против лажних произвођача, грнчарство ће ускоро пасти у заборав.
-Грнчарство су измислили наши преци још давно, када није било струје и када се пекло на огњиштима. Састав за прављење посуда је пола камен, пола глина. Првобитно се правило само од глине, али су посуде пуцале, па се накнадно додао и камен као састојак -почиње своју причу Милојко.
Милојко каже да се на познатим манифестацијама у Гучи, Мрчајевцима, вашарима и другим местима прода највише грнчарских производа.
-Укус је посебан у тим посудама. У њима се кува купус, печење, сач и друга јела, која су на овим манифестацијама најтраженија- наглашава Милојко.
У Злакуси нема ни камена, ни глине. Ове материјале грнчари набављају из оближњих села: камен из Рупељева, а глину из Врањана. Глина и камен мељу се у машинама, а све остало: од израде, преко сушења, обликовања, печења, украшавања, ради се ручно.
-Поступак прављена посуде почиње мешањем и млевењем камена, што је једино што се у овом послу ради машински. Веома брзо иде сама израда посуде, али после је потребно времена да се прати сушење, које траје и до десетак дана у зависности од величине посуде. Лети може и на сунцу, а зими обично у сушарама. Ако се деси да се не осуши добро, онда може и да се преради- објашњава овај грнчар.
Главни производи су: лонци, затим сачеви, пекачи са поклопцем или без њих, црепуље за печење хлеба, тањираче за роштиљ, котлић и друго.
-Највише иду сачеви разних површина. Купци су јако задовољни, а старе муштерије се увек враћају. Има и страних купаца, али то су углавном наши људи из иностранства: Немачке, Швајцарске и других. Доста се продаје и туристима- тврди овај злакуски грнчар. По његовим речима, продаја иде лепо, али ту су друге муке. Низ година уназад, највећи проблем грнчарима из села Злакуса представљају трговци који машински раде производе, а представљају их као оригиналне, ручно рађене, па их продају на магистралном путу по знатно нижим ценама.
Како тврди наш саговорник, надлежни органи и власт, заобилазе ову тему у широком луку и додаје:
-Све више има насртаја да се уништи права злакуска грнчарија, јер доста људи долази и тргује под именом наше грнчарије из других градова као што су Врање и Пирот.
Ми смо урадили сертификат и заштитни знак, који је прво био слово „З“, затим „Злакуса“, али ни то не вреди. Многи купци не знају да разликују производе, а „лажни“ грнчари упорно своје производе представљају као праве- објашњава Милојко.
Ови производи доста су јефтинији и немају прави квалитет. Дешава се да недуго после коришћења посуда на високој температури пукне, што деградира производњу правих Злакушчана.
Мештани су направили и Удружење, како би сачували своју традицију, али ни то није било од неке користи, каже наш саговорник, јер лажних грчара има све више, а нико их не контролише.
-Тврдим да ће злакуска грнчарија пропасти, ако се не укључи власт и уколико се не буде декларисала права, традиционална грнчарија- закључује Милојко.
Učitavanje komentara...