Грађани Србије у просеку проведу 35,5 година у радном односу, што је испод просека Европске уније, где очекивано трајање радног века износи 37,5 година, показују најновији подаци Еуростата за 2025. годину.
У односу на 2024. годину, просечан очекивани радни век у ЕУ продужен је за 0,3 године, док је од 2016. године порастао за укупно 2,3 године – са 35,2 на 37,5 година.
Најдужи очекивани радни век забележен је у Холандији, где грађани у просеку раде 44 године. Следе Шведска са 43,4 године, Данска са 42,6, Естонија са 41,5, Ирска са 40,7, Немачка са 40,2 и Финска са 40,1 годином.
На другом крају листе налазе се Румунија са 32,7 година, Италија са 33 и Бугарска са 34,6 година очекиваног радног века.
Према подацима Еуростата, Србија је по овом показатељу у групи земаља са просечним радним веком од око 35 година. Хрватска бележи 35,1 годину, Белгија 35,7, Пољска 35,9, а Грчка 35,3 године. Словенија је ближа европском просеку са 37,2 године, док је у Северној Македонији очекивани радни век 31,8 година.
Статистика показује и да мушкарци у Европској унији раде дуже од жена. Очекивани радни век мушкараца износи 39,5 година, док је код жена 35,4 године. Најдужи радни век имају мушкарци у Холандији и жене у Шведској, док су најкраћи радни век забележили мушкарци у Бугарској и жене у Италији.
Učitavanje komentara...