У галерији „Рефлектор“ у Крчагову у Ужицу, у простору бивше касарне, 7. маја су отворене две самосталне изложбе које ће публика моћи да погледа до 20. маја. Једну изложбу приредили су заједнички Селман Тртовац и Горан Драгаш под називом „Република“ коју чине цртежи и видео рад Селмана Тртовца, као и слике и фотографије Горана Драгаша, а другу Нина Бабић „Насиље у наслеђе?“ коју чине слике и објекти настали током протекле две године
Горан Драгаш и Селман Тртовац су рођени у држави која више не постоји, у Југославији за коју је везан цео њихов развој. Распад и нестанак те земље, и целог система вредности, битно је утицао на њихово виђење света, и зато оба уметника сматрају да је суочавање са уметношћу, на било који начин, изузетно озбиљна ствар. Република за њих није само пуки географски појам, већ је одредница и део њиховог личног унутрашњег света, али и део колективног менталног простора. Оба уметника тематски и суштински се повезују унутар ове заједничке изложбе која илуструје искуства, развој мишљења и тумачења реалности кроз које су аутори морала да прођу унутар својих истраживања, сваки на свој начин, посебно у време пандемије опаког вируса, који је значајно променио цео свет.
Поетике и сам ликовни језик, као и генеза мишљења код сваког од аутора је значајно различита, али је то за обојицу изазов и могућност дијалога унутар контекста заједничке изложбе.
Горан Драгаш (1972. Сисак), дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду, смер сликарство на којем је завршио и постдипломскестудије, смер графика. Члан је УЛУС-а. На ликовној сцени присутан је од 2004. године. Излаже у земљи и иностранству, а радови му се налазе у многим колекцијама. Један је од оснивача и члан Уметничке асоцијације Прототип. У оквиру асоцијације организовао је резиденцијалне боравке, радионице, гостовања, изложбе и предавања страних уметника и кустоса. Као самостални уметник живи и ради у Београду.
Селман Тртовац (1970. Задар) студирао је сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду, а у вајарску класу Клауса Ринкеа на Уметничкој академији у Дизелдорфу прешао је 1993. године, где је 1997. године проглашен за мајстора. Члан је Интернационалног уметничког гремијума. Покретач је Уметничког центра Универзитетске библиотеке “Светозар Марковић” и идејни творац и суоснивач Независне уметничке асоцијације Трећи Београд, касније Перпетуммобиле. Ради у Гоетхе-Инстититу у Београду, а Докторирао је на одсеку за скулптуру Факултета ликовних уметности у Београду. Излагао је на многобројним изложбама у земљи и иностранству.
Другу самосталну изложбу приредила је Нина Бабић (1983. Бањалука) која је после две године студирања на Академији умјетности у родном граду школовање наставља у Атини где уписује високу школу сликарства са костимографијом и сценографијом. После завршетка школовања враћа се у Бањалуку на Академију умјетности, где је дипломирала на одсеку сликарство. Излагала је на многобројним самосталним и колективним изложбама у земљи и иностранству. Као жена уметница, осврће се на проблеме савремене жене, а има потребу да се традиционални израз очува пратећи савремене токове. Добитница је две награде Академије умјетности. Живи и ради у Бањалуци.
Према речима историчарке уметности Жане Вукичевић „реализам проживљеног искуства темељ је из ког су поникла сва дела представљена на изложби „Насиље у наслеђе?“. Огољени, сирови реализам, неублажен и неумекшан, њено је основно средство, а изазивање снажне емоционалне реакције код публике њена је намера. Реч је о изложби која претендује да продре дубоко у свиест појединца, излажући га притом потенцијално неугодним или потресним садржајима“. Вукичевић, такође, наводи: „Бављење родно заснованим насиљем као темом у уметности неминовно укључује велико бреме моралне одговорности аутора, из које природно проистиче и потреба за покушајем активистичког деловања и иницирања промена путем уметности.“
Učitavanje komentara...