Две самосталне изложбе

У Галерији „Рефлектор“ у Крчагову, у суботу, 19. марта, отворене су две самосталне изложбе радова троје младих уметника. Вања Ребић и Ирена Јевтовић представљају се заједничким пројектом „Требало би да буде нешто лепо", а Мирољуб Митровић поставком скулптура под називом „О скулптури и форми“. Вања Ребић и Мирољуб Митровић су Ужичани и ово је њихов први самостални наступ пред ужичком публиком. Изложбе трају до 26. марта, а посете се заказују путем имејла галерије

О пројекту Вање Ребић и Ирене Јевтовић, Стефан Стевановић, ликовни уметник, написао је: «...Када први пут погледамо радове који се налазе пред нама видимо жанр - сцене, људе и предмете из профаног, такозваног, свакодневног живота. Оно што је заиста пред нама јесте колаж, наизглед, два хомогена сензибилитета, али само наизглед.

На жанровским композицијама Вање Ребић уочљиви су предмети и личности стављени у службу нарације и као такви они сећању дају појавни, материјални облик. Цртеж у својој основи има сигурну, префињену и прецизну линију, моделован је суптилно, али интензивним колоритом обликује Вањи својствену ликовност...Сваки сегмент композиције пажљиво је прорачунат и стоји на свом месту и ту ауторка не оставља простора случајностима и грешкама.

Ирена на својим радовима негује груб, можемо слободно рећи, вајарски цртеж, као да су ове студије предлошци на основу којих ће касније настати скулптуре у камену. Експериментише и опробава се у различитим цртачким техникама и медијумима. На њеним цртежима преовладава самостални портрет, моделован снажно и у масама. Тамо где је присутно више од једне фигуре не поставља јасну границу где се цртеж завршава, чиме са композицијом повезује и самог гледаоца. Портретисане личности поседују сопствени карактер, који је вешто моделован. Управо је то, уз гестуалност и слободну линију на папиру, оно што нам сведочи о цртачком умећу ауторке…

Радови обе ауторке немају критички карактер и зато се са њиховим речима можемо сложити: «Пракса је вођена жељом да се аутобиографски прича о унутрашњем свету, са мрачним и светлим фантазијама док је водећа референца самих цртежа фотографија, рекламни материјал, садржај са интернета или колаж свега наведеног». То је управо оно што их је водило приликом стварања овог, можемо га слободно тако назвати, ликовног дневника, наводи Стевановић.

Вања Ребић рођена је 1995. године у Ужицу. Завршила је Средњу графичку школу, на смеру техничар за обликовање графичких производа – оглед, а 2019. на ФЛУ у Београду завршава основне академске студије, смер сликарство у класи професорке Симониде Рајчевић. на истом факултету и у класи исте професорке завршава мастер студије. Учествовала је на многим групним изложбама у Србији као и у хуманитарној акцији ,,Уметници из Србије за Глину, Петрињу и Сисак.”

Ирена Јевтовић је рођена 1996. у Чачку. Дипломирала је на Одсеку за сликарство Факултета ликовних уметности у Београду, у класи професора Милете Продановића у чијој класи је завршила и мастер студије. Учествовала је на многим групним изложбама у нашој земљи и иностранству, а самосталне у Чачку и Београду.

Поставка скулптура Мирољуба Митровића (1997), Ужичанина, под називом „О скулптури и форми», садржи скулптуре за које се може рећи „да су монолитне или имају своју јединствену, целовиту форму. Скулптуре су грађене од природних материјала попут: камена, дрвета, теракоте и каменине. Разматрајући појавност облика ослобађених било какве метафоре или референтности креирам ову поставку. ,,О скулптури и форми” са намером да ослободим вибрантност самих објеката и њихово чисто својство», наводи аутор.

Митровић је завршио основне као и мастер академске студије на Академији ликовних умјетности у Требињу (БиХ) на катедри за вајарство у класи проф. Сретена Милатовића. Учесник бројних колективних изложби у земљи и региону као и симпозијума и радионица Добитник је годишње награде за вајарство Академије ликовних умјетности, Требиње.