Одувек сам знала да желим да будем балерина, да играм, а касније, када завршим играчку каријеру, будем балетски педагог. Живим свој сан, истим жаром, вољом, жељом и љубављу, ево пуних 35 година – каже за „Вести“ Дуња Махорчић, балерина, власница балетског студија „Мага Магазиновић“
Када је Дуња Махорчић (1983), рођена Београђанка, завршила основну школу, а била је ђак генерације, опредељује се да настави школовање у средњој балетској школи „Лујо Давичо“ и на тај начин се потпуно посвети својој великој љубави, класичном балету. После завршене средње балетске школе уписује Филозофски факултет у Београду, смер педагогије и започиње играчку каријеру у ансамблу балета београдског Народног позоришта. Само после једне позоришне сезоне, Дуња почиње да ради у својој бившој школи „Лујо Давичо“ и ту стиче огромно деценијско искуство у раду са децом свих узраста. Већ 2008. године оснива свој балетски студио „ Мага Магазиновић“ који добија име по Дуњином великом узору, славној Ужичанки, чувеној балерини, која је прва у Србији отворила студио за плес и гимнастику. Мага која је завршила Филозофски факултет, у много чему била је прва жена у Србији новинарка, пионир у борби женска права и тако даље. Попут свог узора, Дуња непрекидно доказује своју амбициозност. Иза ње су бројни позоришни пројекти у којима је радила као кореограф и играч. Оно што је посебно драгоцено, Дуња посвећено води свој балетски студио и 2016. године оснива Међународни дечији балетски фестивал који се одржава у Ужицу, а 2018. и Међународни фестивал уметничке игре за децу којем је домаћин Београд. Девети међународни дечији балетски фестивал ове године одржан је у Ужицу 11. маја, а чланови Дуњиног студија наступили су и у балетској представи „Копелија“ балета Народног позоришта Београд која је изведена недавно и у Ужицу у оквиру програма „Ужице – престоница културе Србије 2024. године“, а у знак сећања на Љубинку Добријевић.
Недавно сте се вратили са такмичења из Париза. Како је било?
- Иза нас је једно дивно путовање и прелепо искуство, али и велики успех, који смо прижељкивали и вредно радили да га оставримо. Свих 12 кореографија са којима смо се представили на Интернационалном такмичењу у Паризу, награђене су. Укупно осам златних, једна сребрна, две бронзане медаље и једно пето место, у изузетној конкуренцији више од 10 земаља. Такође, освојили смо и две специјалне награде за такмичења у Египту и Дубаију. Поред такмичења, на овом путовању обишли смо знаменитости француске престонице, али и Праг, Дрезден и Венецију.
Фестивал у Ужицу окупља бројне чланове балетских студија који раде у Србији. Како и зашто је настао овај фестивал, колико је сличних у Србији?
- Ове године, девети по реду Међународни дечији балетски фестивал у Ужицу окупио је 13 балетских студија и преко 400 деце, која су нам показала своје умеће у класичном балету, савременој игри, модерном и џез балету, карактерним играма, лирикал плесу. С обзиром да је фестивал организован уз подршку Града Ужица, а у оквиру манифестације “Ужице престоница културе”, заиста можемо да кажемо да је Ужице било престоница уметничке игре за децу и младе. У три концерта, шест сати програма и 140 кореографија, публика је уживала без даха, јер су нам се представили најбољи од најбољих. Дечији балетски фестивал је настао као потреба да се у овом делу Србије организују сусрети балетских педагога, на једном вишем и професионалнијем нивоу, где ће деца исказати свој пун играчки потенцијал, пред публиком, каква је ужичка, која уме да препозна квалитет. Желела сам да уметничка игра буде доступна свима, свој деци и младима, да је децентрализујем и покажем да се квалитетна уметничка игра и млади играчи могу пронаћи и ван Београда. Мој сан је био да тако нешто урадим и направим, и ето, већ девет година фестивал живи, расте и добија све више на значају у уметничким круговима, постао је препознатљив и један од најцењенијих, онај коме се сви увек радо враћају и нови учесници желе да посете.
- Један од главних разлога зашто водим моје балерине на фестивале и такмичења је стицање искуства, упознавање са сценом, са својим личним границама, учење да се прихвати и пораз и победа, тимски рад и осећај припадности групи која има заједнички циљ. Учествујемо тамо где проценимо да има смисла, да је организација добра, где ће конкуренција бити здрава, где ћемо моћи да видимо друге студије, њихов рад, да склопимо нова познанства и разменимо искуства, како међу играчима, тако и међу педагозима. У просеку идемо на пет такмичења и фестивала годишње, радимо 15 година, рачуница је лака. Награде смо престали да бројимо када смо дошли на цифру од 388 освојених медаља, а то је било одавно. Награде саме по себи нису приоритет, важан нам је константан напредак наших балерина, раст и развој њиховог потенцијала и код оних најстаријих усмерење на даље балетско школовање.
Мага Магазиновић Вас је повезала са Ужицем, Ваш балетски студио носи њено име. Чиме Вас је Мага освојила?
- Мој први сусрет са Магом и њеним делом био је када сам гледала представу о Магином животу у Народном позоришту у Београду, „Балканска пластика“. Тада, као мала девојчица, заљубљена у балет, дивила сам се Магином лику и делу и желела да кренем њеним стопама, инспирисана свиме што је она била. Осим тога, што за разлику од Маге, ја више волим и предност дајем класичном балету, све друго је у нашим животима врло слично, ако не и идентично. Мага је једна и јединствена, а мени је као узор много помогла да пронађем свој пут у неким деведесетим годинама, када то није било ни мало лако. Када сам решила да отворим свој балетски студио, прво у Београду, а недуго затим и у Ужицу, назив студија није уопште долазио у питање, знала сам, одаћу почаст највећој и са поносом проносити њено име кроз свој рад! И тако, већ 15 година не дамо да Магу забораве, стално смо присутни у самом врху балетске уметности. Наше балерине су заиграле и са професионалним ансамблом балета Народног позоришта у Београду, у представи „Копелија“, што се никада у историји балета није догодило, да полазници неког студија играју са професионалцима! Сјајно искуство за све нас, али и заслужено, не могу да будем лажно скромна.
Колико Ваш студио има чланова, који је то узраст деце, како ужичка деца могу да постану чланови, где вежбате? Да ли се неко од полазника пронашао у балету?
- Наш студио броји око 70 чланова у Ужицу, деца од три до 16 година, само девојчице, нажалост, немамо дечаке и то је генерално проблем свуда код нас. Стреотипи, убеђења, средина, васпиатње, не знамо тачно који су разлози, али дечака је веома мало у нашој професији. Ужице има доста надарене деце, тако да већ имамо неколико генерација школованих професионалних балетских играча. Ове године наша ученица Исидора Ђурић је уписала средњу балетску школу „Димитрије Парлић“, на одсеку за класичан балет. Пре ње, Андреа Симић, Тијана Дрндаревић су наше ученице које су наставиле и завршиле балетску школу у Београду, али и још њих десетак које су завршиле нижу балетску школу код нас у студију у Ужицу. Вежбамо два пута недељно у просторијама нашег студија у Југ Богдановој, а сви заитересовани могу да нас котактирају путем друштвених мрежа и ту се распитају око уписа.
- Увек је на упису велико интересовање, тражи се место више, правимо и листу чекања. У беби узрасту, како ми зовемо групу деце од три до пет година највеће је интересовање, али и ту има одустајања на самом почетку. Неке девојчице дођу на час и очекују да ће одмах обући балетске хаљине и заиграти и онда када им објасним да је до тога дуг процес, да морамо пуно и напорно да вежбамо, уколико нису спремне на то, одустану. Мало их је таквих али се дешава. Углавном то буде љубав на први поглед, тј. сусрет на часу, и онда дочекамо заједно и малу и велику матуру.
То што радите веома је драгоцено, али и веома одговорно. Шта лично то Вама значи?
- Рад са децом је лековит, верујте. Ја заиста имам срећу да радим посао који обожавам, пре свега волим децу, девојчице посебно, на њих сам баш слаба, приватно. Изнад свега волим класичан балет и своју професију и онда шта ћете лепше од та два. Потребно је пуно рада, одрицања, крви и зноја, суза и смеха, како кроз моје школовање и развој, тако и сада кроз педагошки рад. Али када пронађете, па избрусите један дијамант, па тако неколико пута кроз године рада, остварите нечији сан, будете сведок првог наступа, онда схватите да је свака жртва имала смисао и да би сте све то исто тако да се поново родите. Има ли веће среће?
Када и како је изгледао Ваш први сусрет са балетом?
-С а пет година су ме родитељи одвели на први час балета и то је био почетак и крај приче. Одувек сам знала да желим да будем балерина, да играм, а касније, када завршим играчку каријеру, будем балетски педагог. Живим свој сан, истим жаром, вољом, жељом и љубављу, ево пуних 35 година.
Који су планови, где и како видите себе у будућности?
- Планова је много, као да смо тек на почетку. За сада да приведемо школску годину крају, очекује нас још једно велико такмичење у Зрењанину, 9. јуна, затим полагање годишњих испита у нашој нижој балетској школи и онда наш трећи по реду балетски камп који организујемо у Грчкој. У нову сезону улазимо са припремама за представу у нашој продукцији, у којој ће учествовати наше балерине са гостима професионалцима. У питању је балетска представа за децу и одрасле по мотивима из балета „Копелија“, нешто што до сада нисте имали прилике да видите.
Фото: Балетски студио „Мага Магазиновић“
Učitavanje komentara...