Дрво никада не излази из моде

Према интересовању, мислим да ће и наредних неколико година потражња за дрвеним кућама бити велика као и сада, јер је дрво природни материјал и никада не може да изађе из моде, каже за „Вести“ Александар Костић

Александар Костић (31), директор и власник занатске радионице „Етно Гајеви“ надомак Ужица, једини у Србији гради куће од балвана, али се није одрекао ни дрвених кућа, дашчара које нуди српском тржишту више од деценије и по. За Александра је ово леп занат, пун изазова који захтева доста рада, труда и времена, али се не жали, јер од њега може добро да се живи. Од 2007. до данас из његове радионице изашло је преко 200 дашчара, а од 2012. преко 50 кућа од балвана.

- Деда Алекса је први купио бансек седамдесетих, а отац је почетком деведесетих поставио бренту за резање грађе, касније је инсталирао још једну. Био је то озбиљан процес који се одвијао у две смене, али се 2006. године цена обловине и резане грађе скоро изједначила, тако да резати грађу није се имало рачуна. Тада смо саградили халу, набавили машине и покренули столарски погон. Годину дана радили смо баштанске гарнитуре, по мало докупљивали машине и већ наредне, 2007. почели смо да градимо обичне, дрвене куће од брвана, дашчаре. Толико смо их до сада урадили да број и не знамо, али их је сигурно било преко 200. Кажем обичне, јер су ове које смо касније почели да правимо, од балвана, за мене, а и за многе друге, необичне. Први такав објекат урадили смо 2012. на Златибору и до данас их је било око 50.

-На почетку, највише смо радили за подручје Златибора, а сада их градимо за купце, углавном физичка лица, из свих крајева Србије и из свих сфера посла, мада се дешава да сарађујемо и са правним лицима. Прошле године највише смо урадили кућа од балвана на Тари и Дивчибарама.

Како изгледа процес прављења куће од балвана? Овде, на простору радионице, једну сте скоро завршили?

- Куће од балвана су искључиво ручне израде, а главна алатка је моторна тестера. Њихова чар је у томе што је свака уникатна. Инвеститори претежно доносе своје пројекте, али ако неко случајно није урадио пројекат, имамо архитекту са којим сарађујемо и препоручујемо га нашим клијентима. Када говоримо о изградњи по систему кључ у руке, цео процес почиње одабиром грађе коју довозимо на наш плац и одмах почиње ручно скидање коре гуљачима. На балвану остаје бела покорица коју скидамо водом под високим притиском и он постаје гладак. После тога, балвани се суше двадесетак дана и онда, овде на плацу код нас, почињемо да правимо кућу по пројекту. После тога морамо да испоштујемо одређене временске интервале за слегање па склопљена кућа стоји тако минимум три месеца, онда је расклапамо по позицијама, затим је склапамо на плацу код инвеститора и кућу од око 100 квадрата можемо да укровимо за десетак дана. Препорука је да тако под кровом стоји до месец и по дана да се још слегне. Кров радимо од балвана или резане грађе, а у 90 одсто случајева покривка је цреп. Затим постављамо столарију, креће брушење, шмирглање, фарбање, унутрашњи радови, преградни зидови, подови, струја, вода, канализација, опремање купатила. Да би кућа ове величине од балвана била комлетно урађена, потребно је годину дана од потписивања уговора до предаје кључева наручиоцу када он може да се усели. Што се тиче дашчара, по истом систему, кључ у руке, комлетно можемо да је урадимо до три месеца.

Шта користите још од материјала осим балвана?

-Балване третирамо три пута одређеним средством за заштиту од инсеката, буђи и трулежи и то приликом првог постављања куће на нашем плацу, затим када је расклапамо и трећи пут приликом склапања код инвеститора. После тога, најквалитетнијим бојама фарбамо дрво по жељи инвеститора. Стављамо и излоацију између балвана, минералну вуну и памучни филц дебљине седам до осам милиметара. То је све. Препоручујемо да се после седам до осам година уради фуговање између балвана зашта се користи специјална маса која има еластичност до два центиметра. Досада смо то радили на једном објекту на Златибору и на два на Белој Земљи.

-Ви добијате дуготрајну кућу високе енергетске ефикасности која има дебљину дрвеног зида од 35 центиметара, а то је као зид од цигле од метар. Без прашине је, без штетних токсина при загревању, питома и племенита.

Какав је процес изградње дашчаре?

-И за њих је важан одабир грађе, бира се да не буде срце у дасци или греди, затим радимо конструкцију и стубове. Код њих имамо спољашња брвна, затим са унутрашње стране постављамо изолацију па преко тога дрвену облогу. Најскорији овакав објекат који смо урадили била је ергела од 450 квадрата у Крушевцу којом смо „задали домаћи задатак“ конкуренцији у Србији, не само у Ужицу.

Па каква је конкуренција?

-Конкуренције има, нарочито у последње време, јер људи виде да у овом занату има посла и свако га ради како зна. Искерно, у Златиборском округу, слободно могу да кажем да смо број један по броју урађених објеката, по броју запослених, по квалитету. Можемо да испунимо сваки захтев наручиоца и стално тежимо да будемо све бољи. Прошле године на Тари смо урадили три објекта по 170 квадрата од балвана великог просечног пречника који је био од 45 до 50 центиметара на чему су инсистирали инвеститори. Иначе, искључиво радимо по пројекту инвеститора, а не типске куће за које и немамо времена.

-Куће од балвана искључиво радимо од црног бора и оне захтевају посебан одабир грађе, јер нам је потребан балван који нема превелики пад пречника с једног на други крај, који нема превише чворова, а најбитније је да буде из зимске сече. Највише користимо балване са територије златиборских села, Семегњева, Јабланице, Доброселице, али и са подручја Мокре Горе где је можда и најквалитетнији црни бор у ужичком крају. Део балвана увозимо из Босне, око 30 посто годишње. На пример, прошле године смо увезли 250 до 300 кубика. Морам да кажем и то да је све већи проблем обезбедити сировину. Нема је, а и то што има, веома је скупо, али смо приморани да купујемо. Кубик грађе коју узимамо за наше куће од балване у просеку кошта од 130 до 140 евра, а класична боровина за резање може да се купи и до 80 евра по кубику. Што се тиче дашчара, за 90 одсто производње користимо чамовину – смреку, јелу, а десетак процената је боровина.

Која је површина радног простора Вашег предузећа с обзиром на специфичност производње?

-Наше имање је велико. Део који користимо за потребе фирме заузима више од хектара, део је под шумом, углавном је то цер и храстовина, али од тог тврдог дрвета не могу да се раде ове куће.

Колико ова врста производње захтева улагања?

-Од почетка, од 2006. непрекидно улажемо у опрему и алате. У производној хали имамо десетак индустријских машина које користимо за изградњу дашчара, а за изградњу кућа од балвана, као што рекох, користимо само моторне тестере и њих имамо 14 од разних произвођача. Потребно је и доста ручног алата којег имамо за три екипе на терену. Ту је и виљушкар, кран, дизалица, комби возила.

Колико имате запослених?

-Од 10 до 12 људи ради током целе године. Међу њима је највише столара, помоћници столара, тесари и помоћници тесара. За ову сезону сам направио екипу и тренутно немам проблем са стручним кадровима, али сам га прошле године имао. Просек година запослених је од 35 до 40. Цео јануар не радимо због одмора и празника. Наша сезона почиње 1. фебрура и траје до 31. децембра.

Шта је најважније у овом послу да би купац био задовољан?

-Најважнији је приступ и посвећеност послу, знање и искуство. Значајан је и маркетинг коме последњих година више посвећујем пажњу, нарочито због интернета и друштвених мрежа. Међутим, џаба реклама ако не можете да понудите квалитет.

-Од оца Радисава, познатијег као Русо, доста сам научио и данас заједно радимо. Додуше, он се сада више бави нашом секундарном делатношћу, изградњом камених стаза и цокли за дрвене куће, а тај декоративни камен узимамо из свог мајдана. Иначе, активно сам ушао у посао пре више од десет година, мада сам радио у радионици и раније као средњошколац. Зато ми је било свеједно коју ћу средњу школу да упишем, јер сам знао којим ћу се послом бавити.

Који су планови у даљем развоју предузећа?

-Волим овај занат и увек тежим да напредујем, да га поспешујем новим алатима, возним парком. Мој план је да у скоријој будућности купим плац на Златибору од четири до пет ари, да га оградим и на њему по свом пројекту урадим све од балвана, кућу, летњиковац, гараже, дечије игралиште и да га продам. Затим бих наставио да купујем нове плацеве, опремао их на сличан начин и продавао. Искрено, начин на који сада радим носи са собом велики притисак којег желим да се ослободим.

До када ће ове куће бити актуелне?

-Надам се још дуго. Према интересовању, мислим да ће и наредних неколико година потражња бити велика као сада, јер је дрво као и камен природни материјал и они никада не могу да изађу из моде. Може да се деси да у појединим периодима само стагнира њихова популарност.