Древни Египат у Народном музеју Ужице

Посебну пажњу од гробних прилога привукао је скарабеј, наш јединствен налаз, који заузима значајно место у музеју. Као што је имао своју вредност у гвозденом добу за кнеза из Пилатовића, тако је данас вредан и за наш музеј. Чува се и излаже у оквиру сталне поставке Ужице, настанак и развој, пише Радмила Јовић, археолог, кустос

Пре више од четири деценије хумка из Пилатовића на светло дана донела је египатски предмет, свету бубу – скарабеја. Титулу јединствености задржао је до данас и као такав засужује да шира публика сазна нешто више о њему.

Кнежевска хумка на локалитету Трњаци у Пилатовићима код Пожеге истражена је 1978. године. Хумка је била посебно намењена сахрани истакнуте личности тог времена (гвоздено доба, 6. век пре н. е.), илирског кнеза и највероватније његове жене. Хумка је монументалне архитектуре (у праисторијском смислу тог појма), камено - земљане конструкције, пречника око 40 м. Детаљно је истражена 1977. и 1978. године. Руководилац истраживања је био др Михаило Зотовић, Народни музеј Ужице.

Хумка је просторно издвојена од некрополе са 17 мањих тумула (локалитет Равни луг у Пилатовићима) у оквиру које је истражено 80 гробних целина. Јединствен је фунерални комплекс који се везује за старије гвоздено доба, тј. за гласиначку културну групу. У средишњем делу хумке, унутар каменог прстена, налазио се кружни гроб од крупно ломљног камена са остацима спаљеног покојника и два периферна гроба. Централни, кнежев гроб, био је богат гробним прилозима који су прилично оштећени ватром са ломаче. Монументалност овог гроба и делови ратничке опреме сврставају га у групу кнежевских гробова на централном Балкану.

Посебну пажњу од гробних прилога привукао је скарабеј, наш јединствен налаз, који заузима значајно место у музеју. Као што је имао своју вредност у гвозденом добу за кнеза из Пилатовића, тако је данас вредан и за наш музеј. Чува се и излаже у оквиру сталне поставке Ужице, настанак и развој.

Скарабеј је рађен од стеатита светлије боје, малих је димензија (1,3х2,6х 1,1 цм), а завршна глазура је већим делом спала. Елемнти главе, горњег дела предњих груди и тврдих крила инсекта раздељених линијом, јасно су уочљиви. На стопи, тј. доњој страни скарабеја урезана је представа две симетрично постављене змије (уреуса), крокодил, а у централном делу приказан је сам скарабеј. Перфориран је (пробушен) дуж главне, вертикалне осе.

Скарабеји су се врло чести налази на тлу Египта, Нубије, југозападне Азије, северне Африке, Италије, Сицилије, Сардиније, Кипра, Грчке. У Србији скарабеј из Пилатовића представља јединствен налаз. Највероватније је овај египатски драгуљ најпре стигао у грчку средину, путевима комуникације који су међу овим културама били јаки и интезивни, нарочито од средине 7. века пре н. е, да би са осталим грчким импортом стигао у балканско залеђе, у Пилатовиће. Сиболички смисао скарабеја у новој средини није препознат, већ је луксузни материјал од кога је сачињен и начин на који је дошао у посед кнеза довели до тога да буде укључен као гробни прилог.

Изузетан значај нашег скарабеја управо се и огледа у његовом контексту налаза ин ситу, током археолошких истраживања централне гробнице некрополе.

Скарабеј је амулет, најпознатија египатска амајлија, а због свог тзв. подмлађујућег својства коришћен је и за живе и за мртве. Сматран је симболом обнављања, поновног рођења, представља симбол сунца, душе, ускрснућа и плодности.

Као такав ”гостовао” је у Музеју афричке уметности за потребе изложбе Симболи божанског у старом Египту и заузима и посебно место на изложби Народног музеја Ужице, Накит кроз време - непролазна лепота и мајсторство која је отворена за посетиоце до 12. августа ове године.

Радмила Јовић, археолог, кустос