-Лично, поред ентузијазма људи који су Трг градили, на почетку без машина и квалификација, опчињава ме поетско и стручно надахнуће архитекте Мандића да у ужичким гудурама остави једно од најлепших креација јавног простора. Пажња и посвећеност коју је показао немају ни приближан еквивалент у нашем односу према овом простору. Сматрам да овај простор мора уживати споменичку заштиту, јер поред стварања, као обележја културе, истичем одржавање створеног, као за мене важнију, јавну функцију-истакао је за „Вести“ Жељко Марковић, директор Историјског архива Ужице
Поводом 60 година од отварања Трга партизана, који се у инвестиционо-програмској документацији назива Спомен трг, јер има споменичко обележје на дане устанка партизанских јединица 1941. године, Историјски архив ће на праостору Трга поставити изложбу која нас подсећа на све важније догађаје који су се на том тргу збили од његовог отварања у јулу месецу 1961, до данас. Изложбу постављамо 23.августа у сарадњи са Градом Ужицем, у оквиру Жестивала - међународног фестивала природе и културног наслеђа. Реч је о измењеној и допуњеној изложби коју смо пре 10 година имали прилике да видимо у Архиву. Захваљујући специјалној конструкцији коју смо сачинили и посебној штампи на алу-бонду, сада ће допуњена и измењена изложба моћи да се види на отвореном простору, на правом месту, где стварно припада. Изложба ће бити постављена до половине октобра месеца, рекао је Жељко Марковић, директор ужичког Историјског архива.
Колико Ужичани знају о Тргу партизана као овом једном од највреднијих урбаних решења које представља највећи домет српске архитектуре бивше Југославије. Шта је по вама најупечатљивије везано за тај период и људе, с обзиром да сте о Тргу писали и у својој књизи „Цариградски мементо“?
Вредности Трга Архив је настојао да приближи грађанима наведеном књигом. Нажалост, велики број грађана не зна о каквом се врхунском грађевинско-архитектонском делу ради. Код нас су у Архив пре десет година стигли студенти постдипломци са Архитектонског факултета у Берлину, са својим професором. Интересовала их је документација о нашем тргу, са посебним освртом на зграду позоришта. Наведени простор једна је од тема њихових изучавања на постдипломским студијама. Престижни архитектонски часопис „Архитектура данас“ који се издаје у Паризу, посветио је један свој двоброј ужичком тргу и архитекти Станку Мандићу. Лично, поред ентузијазма људи који су трг градили, на почетку без машина и квалификација, опчињава ме поетско и стручно надахнуће архитекте Мандића да у ужичким гудурама остави једно од најлепших креација јавног простора. Пажња и посвећеност коју је показао немају ни приближан еквивалент у нашем односу према овом простору. Сматрам да овај простор мора уживати споменичку заштиту, јер поред стварања, као обележја културе, истичем одржавање створеног, као за мене важнију, јавну функцију.
Несумњиво да су то црквене матичне књиге које се у Архиву чувају, а настале су у периоду од 1837. године. Реч је о евиденцијама рођених, умрлих и венчаних на подручју црквених општина које се налазе административно на територији за коју је Архив надлежан. Прошле године смо значајан број ових књига дигитализовали. Намера нам је да идуће године купимо савремени бук-скенер, да бисмо остатак ових књига могли сами дигитализовати. Нећу посебно помињати фондове из деветнаестог века. Зато ћу, а то је заоставштина за будућност ове генерације архивиста, истаћи да смо успели да преузмемо све фондове ликвидираних друштвених предузећа, у протеклих петнаест година. Уникатно у светским оквирима по својој власничкој и производној организацији, ова грађа ће у будућности представљати велику вредност.
Шта је веома важно што треба обележити у наредном периоду?
Архив ће следеће године обележити 160 година од почетка конференције у Канлиџи и ослобођења Ужица. Да што примереније обележимо тај догађај, помоћи ће нам уважени професор др Видан Николић. Овим путем му се захваљујем што је Архиву понудио сарадњу. Такође, јако битан је јубилеј који се навршава 2023. године. Тада ће бити 650 година од када је кнез Лазар уз подршку бана Твртка опсео ужички град и заробио Николу Алтомановића, нама најпознатијег Ужичанина из преткосовских времена и првог помињања ужичке тврђаве. Зависно од средстава којима будемо располагали, зависиће и начин како ћемо тај догађај представити јавности.
Са чим сте се све сусрели током прикупљања архиве ужичких предузећа која су пропала или приватизована у протеклом периоду. Који бисте пример издвојили који вас је највише изненадио?
Прво, сусрели смо се са катастрофом. Друго је наш професионализам. Нажалост, из депонија, а не депоа, извлачили смо архивску грађу. Сем незнатног броја позитивних примера, сви фондови су били девастирани. Иза једне полетне привреде, остали су урушени објекти и архивски фондови. По сачуваности истакао бих фонд Текстилног комбината „Љубиша Миодраговић“ из Пријепоља. Ту смо затекли документа од самог формирања Комбината, до његовог затварања. Та документа су била иницијална за изложбу „Ад ацта“ коју сам начинио, а која говори о индустрализацији Ужица, до ових последњих збивања. За лајт мотив послужили су ми стихови Бранка Миљковића из песме „Југославија“.
Како оцењујете сарадњу са другим архивима у земљи и иностранству?
Поред архива у Србији, Архив има изузетно добру сарадњу са Архивом Републике Српске у Бањалуци. Добра је сарадња са Хисторијским архивом Града Сарајева и Архивом Босне и Херцеговине. Наша изложба „Мостови на кривој Дрини“ обишла је многе градове Републике Српске, а била је постављена и у Травнику и Горажду, у Федерацији. Са Архивом Републике Српске радимо на томе да ову изложбу поставимо на нови мост „Братољуб“, на Дрини, приликом његовог скорог отварања. Књига о мостовима на Дрини је преведена на енглески језик и тај пројекат су финансијски подржале институције Европске Уније које се баве културним наслеђем. Један од сарадника на пројекту нам је био и Државни архив са Цетиња, који се нажалост није прошле године прихватио да буде и коиздавач књиге о Његошу, коју смо објавили са архивом из Бањалуке и Архивом Српске православне цркве из Београда. Са архивима у Словенији имамо добру сарадњу, али може да буде боља и видљивија.
У оквиру издавачке делатности Архива шта ће бити објављено у наредном периоду?
Истакао бих књигу приређених сећања нашег суграђанина Борише Вукотића коју ћемо објавити под називом „Последња дворска стража“. Позивам све заинтересоване на промоцију књиге која ће бити 28. августа у Дрежнику, а организујемо је са Удружењем „Митрополит Јосиф Цвијовић“ и оставиочевом породицом. Ускоро нам излази и нова књига др Животе Марковића о ратној 1945. години у Ужицу, а до краја године објавићемо књигу „Краљевски ваздухопловци – Ужички војни округ 1914-1945“ аутора Александра Огњевића. Књигу Момчила Вуковића Бирчанина „Краљ Петар ИИ Карађорђевић“ објављујемо под покровитељством престолонаследника Александра Карађорђевића.
Лично ми представља обавезу и изазов. Част ми је што је Министарство препознало културну сцену ван Београда и институције које ту сцену носе, те је на тај начин у Савет уврстило и лица из тзв. унутрашњости. А срце куца унутра.
Да ли бисте још нешто издвојили у вези функционисања архива, чему треба убудуће посветити пажњу и шта је по вашој оцени потребно урадити?
Архиви су добили „свој“ специјални закон и то је јако добро. Тиме га је добило и друштво. Али сем законодавне, јако је важна та извршна функција. Веома је битно да се архивска делатност, односно функција заштите архивске грађе доведе у поредак како то закон пројектира. То не зависи само од архива. То зависи од свих нас. Архиви подсећају на значај писмена, као што нас култура подсећа на вредност писмености.
Učitavanje komentara...