Док буде људи и религија ће имати своје место

-Док буде постојало људи, религија ће имати своје место у њиховим животима и друштвима – каже Драган Драгојловић

У Народној библиотеци Ужице, у четвртак, 9. јуна, представљена је монографија „Религија као судбина“ аутора мр Драгана Драгојловића чије се прво издање појавило пред читаоцима ове године у издању новосадског „Прометеја“.

О књизи у којој Драган Драгојловић анализира кључне појаве и деловање различитих верских организација, говорили су рецензент, др Драгољуб Б. Ђорђевић, редовни професор у пензији Универзитета у Нишу и проф. др Драган Тодоровић, редовни професор Основа социологије и Социологије мањинских идентитета на Департману за социологију Филозофског факултета Универзитета у Нишу.

Према речима др Драгољуба Ђорђевића, овом књигом „Религија као судбина“ Драгана Драгојловића, „похвалила би се и научно развијенија академска заједница“. -Иако на једном месту мр Драган Драгојловић за себе вели да је „самоук“ у стварима религије, што ме подсећа на славну изјаву Макса Вебера којом истиче како „није музикалан за религију“, испоставља се да и те како влада материјом и категоријалним апаратом социологије, политикологије и историје религије, те богословском науком хришћанства (православља, католичанства и протестантизма) и ислама. И више од тога, он на основици широког знања и, што је битније, искуственог увида у деловање верских организација - Српске православне (и иних аутокефалних цркава) и Римокатоличке цркве, бројних протестантских деноминација и секти, Исламске заједнице – предузима продубљене анализе кључних појава у религијском комлексу које су се одвијале у другој половини истеклог века. При томе, не либећи се и уз сав опрез, изриче низ предвиђања – стварност првих деценија 21. столећа дала му је за право – наводи др Ђорђевић.

Драган Драгојловић, који је до сада објавио више од 25 песничких књига, четири романа, три збирке приповедака, три романа за младе, приче за децу, књигу „Путописи“ итд., каже да никада није мислио да ће се бавити питањима религије, „али живот вас доведе тамо где нисте могли ни помислити да ће вас довести“. Када је био министар вера, видео је да је то један врло широк простор и да то није само политика.

-Схватио сам колико се у том огромном простору одлучује о људској судбини и о политици. Свака људска заједница или организација, ма чиме се бавила, она се претварала у мањи или већи полтички феномен. Иако се бави хуманитарним радом, она има политичку димензију, а поготово религија која обухвата толики број људи. Оно што је битно и за религију и за државу, јесте да су исти људи и тамо и овамо и никада не можете одвојити шта је шта – каже Драгојловић. Према његовим речима, овом књигом он „не суди религији“ већ само жели да укаже на њен велики значај за развој људских друштава, од најранијих врмена до данас.

-И даље, док буде постојало људи, религија ће имати своје место у њиховим животима и друштвима. Живимо у времену када Европа и уопште Запад са растом богатства и моћи, са глобализацијом и жељом појединих земаља и политичких опција да завладају светом као да прати намера да се постојеће религијске форме маргинализују, мењају или замењују новим, њима подобнијим. Са попуштањем и слабљењем моралних и других норми које су верске заједнице и цркве имале кроз историју, да ли то значи да смо на прагу великих цивилизацијских промена у неком догледном времену? Нестајање једних и појава нових религија су процеси који дуго трају. То су увек биле велике прекретнице у људској историји, под условом да се садашњи процеси могу под то подвести- наводи Драгојловић.

- Глобалној политици и онима који хоће глобализацију, одговара да растурају сваки облик интегритета и држава и верских заједница. И онда, шта је проблем? Проблем је што су историјске цркве као најтрајнији чувари националног и верског, тадиције и културе, на удару као и државе. Историјске форме интеграције су на главном удару. То је почело средином прошлог века, сада је на врхунцу– каже Драгојловић и наводи:

- Оно што је битно за историјску цркву, јесте да не може бити јака ако иза себе нема јаку државу, њој треба подршка. Кроз цео средњи век држави је била потребна црква, а цркви држава. Сада васељенски партијарх покушава да задржи историјске прерогативе које је имао, али нема енергије и снаге. То користи Америка, односно, они који воде светску политику. Спремност политике да злоупотреби цркву на најгори начин сада је апсолутно присутна. Злоупотребе је увек било кроз историју више или мање, али у овим временима посебно. Увек је боље када у државама постоји сарадња или разумевање између цркве и државе, што не значи да црква поштује наређења државе и обратно

Драгојловић је желео да напише књигу о религији, јер је имао вишегодишње искуство у раду са верским заједницама „и упознавања са теоретским и практичним питањима везаним за ово изузетно важно питање битно за сваку људску јединку и за функционисање људских друштава“, нарочито у периоду док је био министар вера крајем деведесетих година. Замислио је да та књига буде базирана на истраживање које би спровео у Ватикану. Међутим, иако је било скоро потпуно извесно да ће бити амбасадор у Ватикану, то се нажалост није догодило, па није било ни могућности да таква књига, у оквиру које би ова садашња у некој другој форми била њен део, буде и написана.

Мр Драган Драгојловић (1941) рођен је у Пилици код Бајине Баште. Дипломирао је и магистрирао на Економском факултету у Београду. Добар део радног века провео је у Ужицу, а затим се сели у Београд. Био је министар вера и амбасадор наше земље у Аустралији и на Новом Зеланду, у једном периоду, био је и управник Задужбине Иво Андрић. Прву збирку песама „Кућа на сату небеском“ објавио је 1974. године и од тада неуморно ради. Превођен је на више од 25 језика, а његова поезија штампана је у бројним антологијама и књижевним часописима Канаде, САД, Пољске, Аустрије, Шведске, Грчке и других европских земаља, затим Индије, Кине и Аустралије. Преводи поезију са енглеског. Добитник је више домаћих значајних награда, али и признања из иностранства, најсвежија је награда „Златна магнолија 2020“ на Међународном фестивалу у Шангају, а крајем прошле године добитник је и песничке награде на Међународном фестивалу који се оџава у граду Луџоу у провинцији Сечуан у Кини.