У косјерићким селима воћари задовољно трљају руке. На подручју ове општине, а посебно на обронцима планина Повлен, Маљен и Дивчибаре воћарство је од памтивека било доминантна грана пољопривреде. Под воћњацима је укупно 2.379 хектара од чега су 1.684 хектара засада разних сорти шљиве, а само око 600 хектара заузимају малињаци говоре статистички подаци.
Зашто је шљива цењенија од ,,црвеног злата” воћари имају одговор. Око малине има више посла и ризика од градоносних облака, цена зависи од откупљивача и хладњачара. А кад је шљива у питању, за њу се потрудила и природа. Погодан је састав земљишта, надморска висина и климатски услови. Од пре петнаестак година ветар у леђа дала је и општина кад је почела да дели регресиране саднице воћа. Воћњаци су стасали на све стране па у садашње време са око пола милиона стабала разних сорти шљиве сакупи се око 500 тона рода који се углавном претвори у ракију и заврши у бурадима традиционално смештеним у качарама и подрумима као најсигурнији капитал без кога сељак не може - говоре воћари са планинских обронака. Због ,,танког буџета” неколико година уназад општина није могла да регресира саднице као раније, али је зато овог пролећа традицију одржало Министарство за пољопривреду. У Косјерић је допремљено 25.000 садница шљиве. Уз савете пољопривредних стручњака већ је почела пролећна садња па воћари опет задовољно трљају руке. Кад се размахне пролеће олистаће поклон Владе Србије на близу 65 хектара нових засада шљиве.
Učitavanje komentara...