Светски дан деце оболеле од рака обележава се 15. фебруара. Зато смо са посебним разлогом и задовољством угостили Ђорђа, за кога је ова посета била посебно занимљива.
До пре две године за малог Ђорђа Тоскића, који сада има 4,5 године, све је било сасвим нормално. А онда су му проблем направили, како он каже “крокодили”. Тако је он прихватио своју болест – акутну лимфобластну леукемију.
-Догодило се да су сви крокодили нестали, зато што су их убили војници. Остале су само мале чупке. Ми имамо црвена зрнца и бела, а бела имају мач и штит. Они воле слаткише, а чупке прљавштину – испричао нам је мали Ђорђе како је он схватио своју болест.
Проблем је почео пре две године. Утврдили су да му отичу лимфни чворови, али других симптома који указују на неку малигну болест није било. И управо две године траје његово лечење и најважније је да су прогнозе добре. Ипак, мораће да прође дужи временски период да би се рекло да је Ђорђе потпуно здраво дете, објашњава његова мајка Јелена Тоскић.
-Он се раније није сусретао ни са ињекцијама, нити са великом количином сирупа и других лекова. За њега је све то било страшно, од браунила до разних анализа које се обављају. Пошто је он тада имао мање од три године, он је створио свој свет и своју причу о борби против крокодила у којој су његови леукоцити били војници. Он је ту причу развијао и она за њега и даље траје, – каже Јелена.
Сусрет са таквим проблемом, логично, био је шок за родитеље. Није једноставно када сазнате о каквој је дијагнози реч и да лечење мора да почне истог момента, прича Јелена. Она каже да у том шоку родитељ потпише гомилу папира где пристаје на начин лечења које није ни најмање лако и које дуго траје. У свему томе најважније је било да сваки пут када стигне резултат, он даје добру прогнозу.
- Протоколи лечења су заправо различити у зависности који тип болести је у питању. Његов протокол лечења укључио је и хемиотерапију и лекове који се примају лумбално у кичмени стуб. У периоду примања хемиотерапије њему је опала коса. Али мала деца немају такав однос према коси, спољном изгледу, као одрасли. За њих је то нешто ново, питају се зашто, али када им кажеш да је то од лекова, онда они то прихватају. Како му та естетика ништа није значила он је једном рекао “опада ми глава”. У тим ситуацијама девојчице су мало емотивније.-
Током лечења Јелена и Ђорђе, али и њихова читава породица, имали су огромну подршку организације НУРДОР.
-Ђорђе и ја увек истичемо да је најбоља страна нашег боравка у Београду било то што смо имали и још увек имамо контакт са организацијом НУРДОР и што смо боравили у родитељској кући. Без такве подршке није лако, пре свега ни економски. Ипак, психолошка подршка, коју родитељи и деца добијају од психолога и волонтера из организације НУРДОР, је изузетна. –
Порука родитељима и онима који се сусретну са оваквим проблемима је да се држе добрих примера и оних који су завршени са успехом, јер то људима даје крила, поручује Јелена. Ђорђе нам је на крају разговора обећао да ће када порасте бити хемичар и објаснио све о вирусима, па и о последњем актуелном “корона вирусу”.
Učitavanje komentara...