На седници колегијума Универзитета у Крагујевцу разговарали смо о начину организовања наставе у наредном периоду. Сваки факултет и универзитет имају аутономију да организују наставу у складу са условима, првенствено водећи рачуна о здрављу студената и запослених, али и остваривања квалитета образовања. Неки факултети су се одлучили на онлајн наставу због великог броја студената и зато што немају довољно простора да раде у малим групама. Ми не спадамо у ту категорију и из тог разлога смо одлучили да радимо директно, интерактивно јер можемо организовати наставу у групама до 30 студената уз поштовање размака између сваког појединца, као и свих других мера, истакла је проф. др Снежана Маринковић, декан Педагошког факултета у Ужицу.
Шта је обележило протекли период на факултету, какви су планови за нову академску годину с обзиром на епидемију коронавируса?
Протекли период на Педагошком факултету у Ужицу обележило је све што и образовни систем у Србији, прелазак на онлајн наставу, али и потпуно измењен свакодневни живот у епидемији коронавируса. Имали смо прилику да видимо како изгледа живот када је угрожено право на кретање, а наш задатак био је да у таквим околностима учинимо да на првом месту образовање буде доступно свима. На нашем факултету сви студенти нису могли користити онлајн наставу и са њима је комуникација била преко вибера. За оне који су је пратили онлајн било је важно да, пре свега, буде квалитетна. То је био велики изазов, али и нова ситуација у којој смо се брзо организовали и преко платформи обезбедили комуникацију са студентима. Испите нисмо одржавали на почетку епидемије и због тога је у августу био нови рок за све студенте који нису могли да долазе због болести од коронавируса. Сада се испити одвијају нормално уз спровођење свих епидемиолошких мера, уз обавезно ношење маске и држање дистанце.
Како се одвијао упис и има ли још слободних места ?
Упис студената у односу на прошлу годину је нешто слабији, али у односу на претходне године је бољи. После другог уписног рока на буџету су остала упражњена 43 места на смеру учитељ, а за васпитача и тренера у спорту су попуњена сва буџетска, али има још места на самофинансирању. Ове године биће и трећи уписни круг за буџетска места учитељ, као и слободна места на самофинансирању за учитеља, васпитача и тренера у спорту.
За који студијски програм је владало највеће интересовање?
Највеће интересовање било је за смер васпитач где су већ у првом уписном року попуњена сва буџетска места, на самофинансирању остало је још 13 места. Најмање интересовање је за смер учитељ и то је већ последњих десетак година. Ускоро ће бити конкурс за мастер студије учитељ и васпитач и биће примљено по 54 студента од којих 15 на буџету за учитеља и три на смеру мастер васпитач. Следи и упис на докторске студије за пет студената, три су буџетска места и два на самофинасирању.
Да ли се у овим околностима разликују и испитне активности?
Испитне активности се одвијају нормално, организовали смо да то буде у мањим групама и уз поштовање свих епидемиолошких мера. Постоји процедура од уласка до изласка са факултета и то се строго поштује.
Шта је још важно за одвијање директне наставе с обзиром да епидемија још увек траје?
Првог октобра ће почети директна настава јер смо проценили да безбедност и здравље студената и запослених може бити сачувано. Ми немамо велики број студената у групама, а учионице су нам довољно велике да можемо обезбедити дистанцу. Директна настава и интеракција између наставника и студената, као и међу студентима даје много боље резултате у учењу. Из тих разлога одлучили смо се за редовну наставу, а уколико се ситуација промени у целој земљи или на факултету, а надамо се да неће бити, онда би поново прешли на онлајн наставу.
Шта је показала онлајн настава?
Онлајн настава има ограничене домете не само што се тиче знања и образовања него и у социјалним релацијама. Дружење, сарадња, размена искуства и нормално одвијање живота су веома важни као и комуникација, док код онлајн наставе обезбеђују се ефекти у виду информација и знања. Оно што је добро код онлајн наставе је што су студенти у самосталном раду морали бити више активни тако да је на овај начин повећано њихово време за учење, али недостаје интеракција, да студент када му нешто није јасно каже професору, да студенти међусобно размене знања, да буде дебате... Код вештина то је већ теже јер смо природом посла везани за основне школе. У околностима када немамо други избор, онлајн нам је била једина могућност. На основу овог искуства са сигурношћу можемо рећи да су већи ефекти наставе уживо.
Како ће се одвијати практична настава студената?
Уколико школе не буду радиле тешко ћемо организовати практичан рад са ученицима. То је јако важно за будућу професију учитеља или васпитача. Тренутно смо укључени у рад школа са око 50 студената четврте године и мастер студија који су се добровољно пријавили да помажу учитељима око припреме материјала и организовања рада у мањим групама. На тај начин они стичу знања која су важна за професију, али и вештине. То ће им бити вредновано као пракса. За школе то значи да имају помоћ у оваквим ситуацијама. Ако би дошло до прекида рада школа као у протеклом периоду студенти би практичан рад спроводили гледајући угледне часове на видео материјалима и правећи анализе без могућности да се уживо укључе, што је свакако недостатак у образовном процесу.
Факултет је у протеклом периоду организовао бројне активности, културне садржаје, научне скупове, шта свима највише недостаје?
Недостаје стварни живот који је био на факултету, поред наставе и ваннаставних активности, недостаје смех, жамор студената, њихови продукти који су били заиста сјајни, креативни у различитим областима. Научни скуп “Настава и учење- проблеми, циљеви и перспективе” ове године заказан је онлајн за крај октобра. Овај скуп се годинама одржава под покровитељством Министарства просвете у сарадњи са факултетима из Словеније и Словачке.
Да ли је у плану акредитација нових студијских програма?
Није у плану акредитација новог студијског програма, јер још увек чекамо одговор за студијски програм Педагогија и у складу са тим знаћемо какви су нам даљи кораци.
Шта бисте посебно издвојили за наредни период?
Најважније је да сви будемо живи и здрави, да пребродимо овај вирус и да се вратимо нормалним активностима. Међу запосленима било је двоје заражених и десетак међу студентима.Зато је веома важно да се сви сачувамо у наредном периоду.
Učitavanje komentara...