Дигитални споменик јунацима Великог рата

У завршној фази је рад на дигиталном запису и књизи о 653  учесника Првог светског рата из седам села Златиборског округа од којих су 373 погинула а 280 преживела рат. Овај пројекат има за циљ да буде подстицај другим селима и градовима да се одуже јунацима, подигну ниво знања младих о значају учешћа српске војске у рату, али  и да смањи могућност прекрајања историјских чињеница

 Више од годину дана др Милић Радовић, професор  Факултета организационих наука  у пензији који живи у Београду, а пореклом је из Равни ради обиман посао на изради дигиталног споменика.

Шест истраживача  прикупљало је податке о учесницима Првог светског рата из седам села Златиборског округа и то  Равни, Никојевића, Колишевице, Скржути, Врана, Љубања и Збојштице.

-За свако село сам нашао ентузијасту који је учествовао у трагању за подацима прво о својим прецима, а затим и за другим учесницима из тог села. У истраживању и прикупљању података учествовали су Миломир Смиљанић за Равни, Милован Цицварић за Никојевиће, Југослав Обреновић за село Колишевица, Мирко Топаловић за Скржути, Митар Стевановић за Вране и Данило Станојевић за села Љубање и Збојштица. Коаутори на овом пројекту су Станојка Миливојевић из Народног музеја Ужице и Данило Станојевић из Збојштице.

Када се после 100 година од Првог светског рата,  сагледа улога и допринос српске војске у том рату, ми, њихови потомци, морамо се запитати- шта смо урадили за те бројне и храбре ратнике па да им се, бар име не заборави?-.Поготово што се зна да и за нас важи неписано правило “колико поштујемо наше претке, толико ће нас поштовати наши потомци“.

Циљ је не само попис већ и прављење дигиталног споменика који до сада није постојао- рекао је за “Вести” Радовић.

Класични споменици стоје на једном месту и на њима можете да напишете врло мало података, а сада дигитална технологија омогућава да са било ког места у свету откријете електронски документ који ће приказати не само имена и презимена, годину рођења и смрти, место где је сахрањен, шта су преживели радили пре и после рата, кратке биографије учесника рата што је био примарни циљ али и пратеће додатне текстове које споменици не могу да носе.

-Поред дигиталног споменика мислили смо и на љубитеље књига тако да ће у оквиру овог пројекта бити објављена и књига о Првом светском рату. Ту књигу ћу сам финансирати јер осећам потребу да и на тај начин дам допринос за своје претке. Свако је дужан свом родном  крају  и  ако може треба да учини нешто значајно. Прошло је 100 година од Првог светског рата али немамо потпун попис свих учесника. Овај обиман посао не могу урадити за све али могу за неколико села у мом крају-објаснио је наш саговорник.

Ред је да се тако важно учешће наше војске прецизно забележи, јер је ово последњи тренутак. Када буде 200 година онда неће бити никаквих шанси да се то уради. Записи и подаци морају да се траже по споменицима крајпуташима, на гробљима, у књигама црквеним, државним, матичним, у архивима војним и цивилним.

У уводном тексту су цитати најрелевантнијих светских и наших историчара о Првом светском рату који се односе на узроке и поводе јер смо сведоци да се у историји замагљују праве чињенице, па се зато и на овај начин морамо борити да се то не деси. Важно је и да се објави и текст о понашању грчке државе и становника Крфа  према српској војсци и Влади Србије. Зато сам боравио на Крфу и разговарао са великим бројем људи, наводи Радовић.

Знање и искуство које сам стекао радећи као  редовни професор на ФОН-у одлучио сам да применим на једном оваквом пројекту који окупља велики број људи. Поделио сам и промотивни материјал у свом крају како би упознао мештане о нашем раду мотивишући их да  и они учествују у великом истраживачком послу. Јавили су се људи различитих занимања да подрже ову идеју и да дају свој допринос.

-То је обиман посао и није га лако урадити. Војска је урадила попис где су по азбучном реду поређана имена погинулих, али је тешко идентификовати појединца, јер тамо не постоји ни место где је рођен ни где је сахрањен. Тај део пописа смо користили за проверу онога што смо сакупили на терену-.

После толико времена, када из тих генерација нема живих, тешко је доћи до основних података о учесницим почев од  презимена и имена, година рођења и година смрти, шта су радили и какву су улогу имали у рату, где су  сахрањени...  Сада постоје записи у облику камених плоча са именима и презименима погинулих, бројни споменици о Првом светском рату,  литература, хронике села и разни зборници са записима о ратним догађањима. Постоје и појединачни споменици који, посебно крајпуташи, садрже одређене податке о ратницима. Али време чини своје. Они се урушавају, већ су нечитки и полако нестају.

Постоји и попис војних и цивилних губитака Краљевине Србије у људству у Првом светском рату објављен 2019. године. У том попису су само погинули и то са веома мало података. Проблем је евиденција учесника који су преживели рат.

-Остварење детаљног и трајног записа није мали и лак посао после једног века од тих догађања. Али ако се крене организовано, са припремљеним процедурама и упутствима, ако се људи, потомци ратника, на прави начин анимирају да у томе учествују и ако се  искористе могућности дигиталне технологије, све се може успешно урадити и то са мало средстава. Ово је време дигиталне технологије, треба правити дигиталне споменике, које сви на свету могу лако да виде кад год пожеле, које време не урушава, на којима се може исписати онолико података колико желите, који се лако ажурирају у времену, не заузимају простор и не захтевају велика средства.

Тиме бисмо отргли од заборава наше храбре ратнике, представили значај и допринос српске војске у том рату. Прикупљени подаци су не само за садашње генерације него и за будуће како би се смањила могућност да се фалсификују историјске чињенице.

Зато је попис са одговарајућим подацима и историјским чињеницама, приказан у дигиталној форми својеврстан дигитални споменик- истиче Радовић.

Сви подаци нису нађени али је свака допуна у времену, у дигиталном запису веома једноставна.

-Пронашли смо и 25 погинулих који нису ни на плочама забележени, и они би били потпуно заборављени и избрисани из постојања и било какве евиденције. На њихово постојање упутили су нас потомци тако да и ту неправду према овим ратницима исправљамо-нагласио је Радовић.

Поред података о учесницима рата прикупљени су и одговарајући текстови из релевантне историјске литературе. Текстови који се односе на Србију и српску војску у целини, преведени су на енглески у дигиталној форми пописа, која ће имати ширу и краћу верзију.

Промоција електронског записа односно дигиталног споменика  и књиге биће половином септембра када је између 14. и 17. септембра  пробијен Солунски фронт. Уколико се неко јави  са новим подацима или исправкама биће то драгоцено за допуну дигиталног документа.

Велики допринос у току реализације дали су многи а посебно Драгица Јевтовић и Славка Митричевић.