Удружење добровољних давалаца крви „Први партизан“, јуче је, 3. септембра, организовало десету Меморијалну акцију давања крви у знак сећања на трагични догађај, експлозију у подземном погону „Првог партизана“ који се десио 2009. године у којој је страдало седморо радника, а повређено 15. Мото акције био је: Дођи и попклони се сенима настрадалих колега и спаси нечији живот Без обзира на измењене услове рада и живота које је наметнула пандемија коронавируса, у Меморијалној акцији крв је дало око 50 радника, бивших радника, пензионера, али и грађана Ужица.
Драган Спаловић, радник „Првог партизана“ каже да редовно учествује у Меморијалној акцији, али и многим другим а врло често и по позиву даје крв, јер је ретка крвна група.
- Саматрам да би сви требало некоме да помогну- каже овај племенити човек који је до сада крв дао преко 30 пута.
Зорица Пашић је до сада дала 17 пута крв и посебно доживљава Меморијалну акцију.
-Увек тежим да баш у овој акцији дам крв – каже Зорица.
Осамнаестогодишњи Владимир Милодановић, будући студент Филолошког факултета и његов рођак, вршњак, Урош Ђурић, обојица из Ужица, са дедом Михаилом Обрадовићем, ветераном у давалаштву и дугогодишњим активистом Удружења, радо су се укључили у Меморијалну акцију.
-Деда је давалац крви и од малена нам је причао о томе колико је хумано и добро дати крв. Чим смо могли угледали смо се на њега. Ево, ово ми је већ четврти пут да дајем крв. У „Првом партизану“ ради доста моје фамилије и зато Меморијална акција за мене има доста значења. Уосталом, сматрам да је свако давање крви помоћ онима којима је она најнеопходнија, а то је суштина – истиче Владимир.
-Деда је давалац већ 30 година и он је био моја мотивација да почнем да дајем крв. Иначе, у целој мојој породици скоро сви су даваоци, мајка, тетка, ускоро ће и сестра. Наставићу да дајем крв која може да спаси некога, а ја не губим ништа – каже Урош који је завршио Економску школу, а сада чека резултате са пријемног испита за Полицијску академију. Урош је до сада дао два пута крв. Инжењер Мирослав Симовић од прошле године обавља функцију председника Удружења, јер је Милорад Рогић отишао у заслужену пензију.
-У свим нашим акцијама давања крви које организујемо, највећи одзив је у Меморијалној акцији, коју организујемо десет година у знак сећања на наше колеге који су погинули пре 11 година у објекту. Понекад је било и преко 100 давалаца, али ове године на све наше активности утицао је ЦОВИД- каже Симовић. По његовим речима, Удружење има око 1.100 чланова од којих је око 800 активних давалаца крви и сви су радници „Првог партизана“ и истиче да је међу њима све више младих радника који његов рад успешно одржавају и развијају, а ни пандемија их није зауставила. Добровољни даваоци крви „Првог партизана“ годишње су обезбеђивали кроз своје, али и све друге акције у којима су учествовали, преко 1.000 боца крви. Ове године се не може очекивати да се та количина на годишњем нивоу достигне због пандемије, али сигурно, да неће бити ни много мања. Давалаштво је само једна од аквитности којим се Удружење бави, јер оно за своје чланове годинама омогућава новчане позајмице, пружа материјалну помоћ током лечења уколико оно дуже траје, сноси трошкове рекреативних одмора за око 80 чланова годишње, али ове године ова активност је изостала, а тешко оболелим радницима па иако нису чланови, помажу бесповратним средствима. Симовић подсећа да је Удружење од прошле године почело сарадњу са Српском кућом на Крфу и учествовало у тамошњој акцији добровољног давања крви. Пандемија је и ову сарадњу привремено зауставила, али је неће прекинути, истиче Симовић.
Урош Церовић члан је Удружења већ деценију, а сада је задужен да води добровољно давалаштво крви које је до одласка у пензију водио Михаило Обрадовић.
-Меморијална акција је увек најмасовнија. Не знам како ће бити овог пута, али мислим да да ће се и сада одазвати доста давалаца. Задовољан са радом нашег Удружења у које скоро свакодневно дође по нови члан-наводи Урош.
Др Вера Дивац, трансфузиолог у Служби за трансфузију у Општој болници у Ужицу, нам је између осталог рекла:
-Ова Меморијална акција је и традиционална и врло значајна за нас да бисмо имали оптималну резерву крви у нашој болници за све пацијенте.
Učitavanje komentara...