Значајан део књижевне вечери на којој се говорило о књижевном раду писца, драматурга, али и великог заљубљеника у фудбал и страственог навијача Партизана, Божа Копривице, био је посвећен једној од његових новијих књига „Данило Киш: вјежбанка“
У ужичкој Народној библиотеци прошлог петка, 2. августа, гостовао је Божо Копривица – писац, драматург, али и велики заљубљеник у фудбал и страствени навијач Партизана, са којим је на веома посећеној књижевној вечери разговарала професорка књижевности у Ужичкој гимназији Ружица Марјановић.
Божо Копривица је кроз анегдоте говорио о спони између фудбала и поезије, о ритму и звуку, о јачини емоције која је важна и у фудбалу, животу и у књижевности. Од Паскала до Цицерона се говори да је лопта божански облик, на лопти и живимо и тај облик у покрету треба некоме додати, на његову душу, а то се може поредити са врхунском уметношћу, рекао је Копривица. Марадона је за њега важнији од Борхеса, и није важно да ли је прочитао и једну књигу када је познато шта све „може с лоптом да уради и колико може да музички освоји простор“. Зато је осамдесет и неке настао текст „Борхес и Марадона“. Сам Копривица је одрастао у Никшићу, играјући фудбал на његовим улицама. Према његовим речима, Никшић има један трг којег је пројектовао париски ђак по узору на версајски парк, где се улице сливају на њеага. Ту је стекао осећање простора, ту је упознао и чуо за „сувишне“ људе, а такве је касније упознао и у Београду, људе из фудбала, бокса, али и из света уметности, књижевности, позоришта. Кроз анегдоте је оживео сећања на великане позоришне уметности. Са многим глумцима се дружио и био пријатељ, попут Петра Краља.
-Чудесан један човек. Једино са њим никада никога не можете да оговарате. Учио сам од њега како се игра са партнерима. Могао је да игра од Толе Манојловића до Хамлета – оживео је своја сећања на великог глумца Копривица који је и аутор есеја о Петру Краљу за који каже да га је писао две године. Иначе, позориште је заволео већ у Никшићу које је имало свој ансамбл, а гостовале су и представе из целе некадашње Југославије. Копривица дужи низ година, како је рекла Ружица Марјановић, на карактеристичан начин пише о Данилу Кишу, а кроз Кишове преводе поезије специфично тумачи његову прозу. Киша данас многи покушавају да својатају, али Копривица сматра да је Кишом немогуће манипулисати, јер он увек покаже лице онога ко покушава да га злоупотреби.
-Киш је све сам урадио у животу. Имао је прилку да се приклони некоме, да направи компромис, али он то није урадио. Тако је и писао и преводио. Био је осамљеник, мало је имао саговорника. Био је и лењ и радан. Било је ту и еснафске љубоморе у односу на њега, али ко је добар писац, он је добар писац. Киш је био важан и као морална вертикала, а познато је шта је говорио о национализму 1973.. Могао је да изабере улогу дисидента, али није као што је нису изабрали Макавејев, Жика Павловић, Пуриша Ђорђевић – рекао је између осталог Копривица.
-Киша је немогуће ставити у дефиниције – сматра Копривица који му је посветио неколико књига, а најсвежија је „Данило Киш: вјежбанка“ (2019) -Киш је преживео, код млађих читалаца, код млађих писаца који имају наклоност према њему, кренули су неким његовим трагом – навео је Копривица и испричао бројне анегдоте о Кишу. Копривица је презентовао и своје ставове и размишљања о фашизму и антифашизму, значају партизанске борбе, а на крају вечери дошла су на ред и његова размишљања о ћејфу.
Učitavanje komentara...