Српска православна црква и верници данас обележавају празник Светог пророка Илије, у народу познатог као Илија Громовник. Реч је о једном од најпоштованијих светитеља у православљу, чији празник прате бројни народни обичаји и веровања сачувани вековима.
Свети Илија био је старозаветни пророк који је проповедао Божју вољу и најављивао долазак Исуса Христа. Према хришћанском предању, био је међу пророцима који су се јавили на Тавору приликом Преображења Господњег, док се у Књизи Откровења његово име везује за други Христов долазак, када ће заједно са пророком Енохом најавити долазак Спаситеља.
У народном предању познат је као Илија Громовник. Верује се да небом пролази у ватреним кочијама, док су грмљавина и муње тумачене као звук његових кола и ударци његових громова. Ово веровање потиче из библијског описа према којем је пророк Илија жив узнет на небо у огњеним колима са огњеним коњима.
Обичаји и веровања
За Илиндан се везују бројни обичаји. У народу је сачувана изрека: „Од Светог Илије сунце све милије“, којом се означава да лето полако уступа место јесени. Некада се веровало и да после овог празника воде у рекама постају хладније, па се избегавало купање.
На Илиндан се традиционално није радило у пољу, јер се сматрало да непоштовање празника може донети невреме, град или друге непогоде.
Посебно место у народној традицији има мед. Верује се да је на овај дан добро узети кашику меда ради здравља, а мед извађен на Илиндан сматра се нарочито лековитим. Некада су мајке мазале децу медом, верујући да ће их током целе године пратити здравље, срећа и благостање.
Народно веровање каже и да грмљавина на Илиндан најављује слаб род ораха и лешника.
Свети Илија у српској традицији симболизује снагу, храброст и непоколебљиву веру, због чега многи родитељи управо по њему дају име својој деци. Његов празник и данас се обележава с великим поштовањем, уз очување бројних обичаја који су део народног наслеђа.
Učitavanje komentara...