Према хришћанском предању, Свети Тома је рођен у галилејском граду Панеади. Познат је и као „Неверни Тома“, јер је, како се верује, посумњао у Христово васкрсење. Када му се васкрсли Христос указао, Тома је веру исповедио речима: „Господ мој и Бог мој!“. Овај догађај у хришћанској традицији представља сведочанство о савладавању сумње и учвршћивању вере.
За Светог Тому везује се још једно предање везано за васкрсење, Успење Пресвете Богородице. Сматра се да је Свети Тома закаснио на њен погреб, те када је, на његов захтев, отворен Богородичин гроб у њему није било тела што је био доказ да се мајка Божја узнела на небо.
Према предању, Свети Тома је проповедао хришћанство у Индији и тамо је многе људе, међу којима су и припадници краљевске породице, превео у хришћанство.
Његов мисионарски рад наишао је на оспоравање тадашњих верских поглавара и владара, те је, према предању, пострадао мученички, избоден је копљима.
У многим домовима у Србији Томиндан је крсна слава. Свети Тома се сматра и заштитником појединих занатлија. С обзиром да се верује да је био вешт дрводеља, славе га припадници овог еснафа, али и бачвари, колари, столари, ужари, дунђери, бунарџије, калдрмџије и зидари.
Према народном веровању, овај празник није повољан за започињање нових послова. На овај дан не треба путовати, а избегавају се и непотребни изласци, те је тако настала и изрека: „Свети Тома, седи дома“. Такође, треба избегавати свађе и сукобе, празник треба провести у слози и миру породичног дома.
Овај светац повезује се са кишом и сушом. Верује се да он чува „печат од облака“, те да може донети кишу када је потребна.
Učitavanje komentara...