Деца код нас треба да дођу пре свега да науче основне рукометне кораке, да тренирају тимски спорт који ће им много значити у животу, јер ће знати шта значити бити тимски играч и на крају да им пренесемо љубав за спортом коју ми поседујемо, каже за „Вести“, Владимир Дацовић, секретар Омладинског рукометног клуба Ужице.
Шта Вас је навело да обновите Омладински рукометни клуб Ужице?
-Омладински рукометни клуб формално никада није ни престајао да постоји, али је лошим вођењем људи из претходне управе спао на јако ниске гране у сваком смислу. Враћање клуба на здраве ноге траје већ три године када су бригу о клубу преузели Мирослав Кујунџић и Ненад Аћимовић. Ја сам се клубу прикључио средином предходне године, јер сам препознао једну здраву и лепу причу која може да се направи у граду, са надом да Ужице постане рукометни центар овог дела Србије.
Колико имате тренера и ког узраста је екипа која сачињава клуб?
-Функцију тренера у клубу обавља Мирослав Кујунџић, који ради са првим тимом и обновљеном школом рукомета са чијом смо обновом кренули почетком ове године. Поред њега у раду са школом рукомета помаже му и наш голман Алекса Алексић, студент тренерске школе у Ужицу на смеру за рукомет.

-Услови за тренирање нису баш најбољи. Термине имамо у хали спортова "Велики парк" понедељком и петком после 22 часа. То нарочито представља проблем нашим играчима који нису из Ужица, јер су тренизи касно а они су сви запослени и од тога живе, а рукомет играју из љубави. Свако ко се икада бавио спортом зна да је јако тешко, готово немогуће, држати форму и такмичарски ритам са два тренинга седмично у размаку од четири дана. Што се школе рукомета тиче, ту смо тражили да добијемо додатне термине у школским салама, где имамо услове за тренирање али до сада нисмо добили ниједан термин.
Зашто би се неко определио да тренира баш код Вас?
-У данашње време када се све врти око новца, ми ово све радимо волонтерски из љубави. Деца код нас треба да дођу пре свега да науче основне рукометне кораке, да тренирају тимски спорт који ће им много значити у животу, јер ће знати шта значити бити тимски играч и бити део неког тима (без обзира која је професија у питању) и на крају да им пренесемо љубав за спортом коју ми поседујемо.
Да ли су можда девојке заинтересоване за овај спорт и да ли имате услове за женску екипу?
-Нисмо много наилазили на заинтересованост девојка за рукомет. Стабилизацијом школе рукомета и уписом нових чланова у мушке селекције у наредном периоду следећи искорак је свакако отварње и женске селекције у клубу.
Како сте задовољни екипом у досадашњем делу такмичења Прве лиге Запад и каква је конкуренција у такмичењу?
-У досадашњем делу такмичења екипа нема ниједан пораз у Првој лиги Запад и тренутно смо први на табели. Поред нас постоје још две, три екипе које конкуришу на врх табеле и улазак у виши ранг. Ми ћемо се потрудити да наставимо у победничком ритму и задржимо прво место које смо до сада својим играма и заслужили.
Да ли у остварењу својих планова имате финансијску подршку града?
-Претходних сезона, клуб није имао велику финансијску подршку града, што је било и разумљиво с' обзиром у каквом је клуб стању био у организационом и резултатском смислу. Променама које су се десиле унутар и око клуба у последње време, појавиле су се индиције и да ће град значајно више помоћи него раније.

-Тренутно у клубу имамо 35 чланова првог тима са стручним штабом и управом клуба и 15-ак полазника школе рукомета. Упис нових чланова се врши свакодневно, а све информације око уписа имају на званичној фејсбук страници ОРК Ужице.
Има ли талентованих Ужичана који би можда наставили да се професионално баве овим спортом?
-Талентованих Ужичана има у сваком спорту, па тако и у рукомету. Овом приликом бих издвојио Уроша Жечевића, десно крило, који има само седамнаест година, а на свакој утакмици је један од најефикаснијих играча. Мислим да је пред њим светла будућност.
Да ли су задати циљеви за сада испуњени?
-Циљеви који су задати на почетку сезоне иду за сад у правом смеру. Као и све друге, мало нас на том путу омета ситуација због вируса који је захватио цео свет, али ми се надамо најбољем могућем исходу.





Učitavanje komentara...