Да се добит не истопи

За првих шест месеци ове године постигли смо изузетно добре производне и финансијске резултате и трудићемо се да добит коју смо остварили сачувамо да се потпуно не истопи током овог периода када је тражња стала. Био бих презадовољан када бисмо другу половину године завршили са нулом, тада бисмо опет на годишњем нивоу имали значајну добит и тако ушли у наредну, 2023. када очекујемо да се тражња опорави, каже Нинко Тешић

У прошлој години „Импол Севал“ је остварио одличан и производни и финансијски резултат. Да ли су потврђена очекивања у пословању компаније у протеклих шест месеци ове године?

-Прошла година је била изузетно добра за „Импол Севал“. Остварили смо планирани обим производње, једне од највећих у историји фабрике и високу добит. То је, пре свега, утицало да на Скупштини акционара, одржаној 21. јуна, власници донесу одлуку о подели дивиденде која је највећа до сада. Заправо, од нето добити која је за прошлу годину била већа од десет милиона евра, половина је подељена на дивиденду што се први пут десило за 20 година од приватизације. Тако ће сваки акционар ове године добити 623,9 динара по акцији. Протеклих година смо у принципу комплетну добит реинвестирали. Овом редовном годишњом Скупштином акционара стављена је тачка на 2021. годину у којој смо неколико месеци пред крај имали изузетну тражњу и тада смо практично, продали производњу у скоро целој првој половини ове године по веома високим ценама прераде. Међутим, сви трошкови су, такође, расли у протеклом периоду, али је расла, не само код нас већ и код свих прерађивача алуминијума и цена прераде из које покривамо трошкове, а што остане је добит. Тако смо и за првих шест месеци ове године остварили изузетно добре резултате.

-Производња у протеклој половини године била је на нивоу плана и нешто мало виша у односу на производњу у истом периоду прошле године, што је изузетно. У хладно ваљаном програму остварена је производња од 25.748 тона од чега је 6.933 тоне бојеног програма па је производња у овом програму изнад плана и рекордна је у једном полугодишту. У топловаљаном програму који радимо за потребе „Импола“, производња је била 4.186 тона.

Какав је био финансијски ефекат?

-Финансијски резултати су још бољи од производних и знатно су изнад планираних за прво полугодиште ове године. Вредност извоза за овај период је 125 милиона евра што је у протеклим годинама била вредност горишњег извоза. Немачка и Италија су остале наша најзначајнија тржишта на којима реализујемо половину укупног извоза.

Како коментаришете овако високу вредност извоза?

-Разлог за то је раст цена и сировог алуминијума на берзи и наше прераде, а раст цена је последица поремећаја на европском тржишту који се десио крајем прошле и почетком ове године и није проузрокован украјинском кризом. Нама је продаја почела да пада већ крајем јануара, а не од фебруара када се јавља криза у Украјини. Заправо, крајем прошле године инфлација је почела да расте и сви су покушали да набаве што више, а произвођачи су подизали своје цене. То иде у инфлацију и хиперинфацију. Међутим, после тога је наишао период кад све то пада. У овом тренутку сирови алуминијум је пао на берзи са 3.600 на 2.300 евра по тони и зато смо, као и сви прерађивачи алуминијума, приморани да цену наше прераде смањујемо иако су трошкови наставили да расту. Међутим, сада ретко ко купује и по овим смањеним ценама, јер су трговци и директни потрошачи алумињума напунили своје магацине и сада су сви мало „стали на лопту“. Тако да ћемо морати да пробамо да добит коју смо остварили у првој половини ове године сачувамо да се потпуно не истопи током овог периода. Био бих презадовољан када бисмо другу половину године завршили са нулом, тада бисмо опет на годишњем нивоу имали значајну добит и тако ушли у наредну, 2023. када се очекује да се тражња опорави. Једино тражња за бојени програм не пада, извозимо га и даље највише на руско тржиште и тражња расте. Зато ћемо овај програм радити пуним капацитетом у јулу и августу и почећемо да продајемо и производњу у септембру. Сада овако организовани, са асортиманом који имамо, са радом у две смене, можемо да остваримо у овој години производњу бојеног програма од 14.000 тона. Једини проблем је трошак транспорта, али њега сносе купци. Некада је транспорт до Москве био 2.300, а сада иде и до шест, седам хиљада евра, зависно од превозника.

-Пројекције до краја године немамо, али смо правили неке процене да иако преполовимо месечну производњу до краја године, на годишњем нивоу нећемо ући у губитак. То ће бити добро ако тако и издржимо. Опет, нека наша очекивања јесу, да ће се тражња опоравити, ипак, пре краја ове године.

У ком правцу се крећу инвестициона улагања у „Импол Севалу“ у оваквим околностима?

-Опредељење „Импол Севала“ је да се инвестирати мора, јер без тога нема живота. Менаџмент увек има спремне предлоге за инвестирање и власници их прихватају или не. У протеклих двадесет година, од када смо приватизовани, у фабрику је инвестирано 113 милиона евра. Настављамо и даље, али оно што је проблем ове године јесте да иако имаш одлуку за инвестирање, иако имаш средства, питање је када ће све то што сте планирали и бити реализовано, јер добављачи опреме касне. Поремећаји на тржишту утичу на то да нам нико од добављача не нуди шест месеци испоруке, већ две, три године. Просто је невероватно колико су се рокови и испоруке померили и колико су несигурни сви ти уговори које потписујемо.

Поготову је то изражено код опреме која садржи електронику, а сва наша опрема је таква. Колико сте ове године планирали инвестиционих улагања?

-За ову годину планирали смо око шест милиона евра инвестиција и то не обухвата хладноваљачки стан јер се још нисмо коначно определили да ли ћемо купти нови или модернизовати постојећи. Када бисмо у овом моменту куповали нови он би коштао преко 20 милиона евра, рок испоруке био би две до три године, а уколико бисмо се одлучили за модернизацију то би било знатно јефтиније. Иако хладноваљачки стан није планиран, ипак ћемо припремити предлог за Управни одбор, јер се одлука може донети зато што ће улагање бити сукцесивно. Оно што смо планирали је, између осталог, реконструкција и модернизација пећи за жарење трака В5/6 која ће коштати преко 800.000 евра и кренули смо у реализацију, затим, ревитализација и модернизација пећи за загревање блокова В1/3 такође, је почела ове, али ће бити пренета и у наредну годину. Вредност ове инвестиције је 1,2 милиона евра. Потписали смо уговоре и очекујемо да ове године буде реализована и замена управљања и микрометра на ваљачком стану за хладно ваљање В3. Уговорена вредност ових радова је преко 500.000 евра, али испоручиоци опреме пролонгирају рокове.

-Имамо годишњи уговор за електричну енергију до краја ове године, он се реализује без икаквих одступања. Нисмо још увек дошли у позицију да можемо да потписујемо уговоре за идућу или наредне године. Надамо се да неће бити драстичног поскупљења струје, али знамо да услови неће бити као што их имамо данас. Што се тиче гаса, такође, имамо уговор са „Србија гасом“ који истиче у октобру. Какав ће бити нови, зависи какав ће уговор „Србија гас“ потписати са „Гаспромом“ и ти услови ће се пренети и на нас. За сада нам је добра цена гаса захваљујући и интервенцији државе. Закључно са јуном имали смо услове из децембра прошле године. Према најавама, у јулу ће гас бити скупљи због раста цене нафте, а даље ћемо видети. За сада ми немамо неких потреса што се тиче цена енергената, али постоји бојазан за сигурност снабдевања. Сви у свету страхују како ће бити и како ће проћи предстојећа зима.

Како су се све ове прилике одразиле на зараде запослених?

- Просечна нето зарада за првих шест месеци по раднику је скоро 98.000 динара, не рачунајући менаџмент. Имали смо два пута повећање најниже цене рада, следи исплата регреса. Полако се приближавамо томе да просечна нето зарада достигне 100.000 динара. У фабрици је запослено у просеку око 630 људи, континуирано се бавимо кадровском политиком и занављањем кадра и трудимо се да и у овом, као и у сваком другом сегменту пословања будемо озбиљни. Сада јесте дошло до пада тражње, али ликвидност дуго још неће бити угрожена и мислим да није време за неки претерани страх за будућност фабрике.

Да се вратимо акционарима. Колико их „Импол Севал“ има?

-Укупно имамо 854 акционара. Највећи је „Импол“Д.О.О. Славонска Бистрица који је власник 70 процената удела акција, држава Србија, односно, Акционарски фонд је власник 15 одсто акција, а власник осталих 15 одсто од укупног броја су мали акционари којих је тренутно 852, кажем тренутно зато што се број малих акционара увек мења због трговања на берзама. Највећи број међу малим акционарима су наши бивши и садашњи запослени. Сви који су почели да раде после приватизације нису добили бесплатне акције, али су могли да их купе на берзи, неки су их и наследили од родитеља.

-Не знам да ли је увертира и не знам шта је већински акционар замислио када је доносио ову одлуку. Као директор увек сам био за то да добит реинвестирамо, да остаје у фабрици. Међутим, већински власник је рекао да смо имали добру прошлу годину, а таква ће највероватније бити и ова и зато је одлучио да се подели половина добити. Тако је за инвестирање остало пет милиона од добити и више од четири милиона евра амортизације, па ћемо ове године за инвестиције имати на располагању око девет милиона евра сопствених средстава. Иначе, мислим да треба да будемо поносни и ми и окружење и Србија на приватизацију некадашње Ваљаонице алуминијума, јер је успешна, мада поједини сматрају да је једна од најуспешнијих. Са власницима фабрике смо се договорили, ако нам корона не поремети планове, да две деценије од приватизације обележимо прославом са нашим пензионерима, запосленима, пословним партнерима, а тако смо се увек окупљали за Дан друштва пре пандемије. Осим тога, овом приликом планирамо да приредимо монографију, а ако стигнемо и кратак филм о пословању фабрике.

-Имали смо светску економску кризу 2008. године и све њене последице нисмо искусили до краја. Сви су штампали више новца и то се мало смирило. После тога, увек је било на граници, да ли ће или неће поново бити криза. Чак сам и пред пандемију говорио да смо близу кризе. Онда је дошла корона где је већина земаља у свету нескривено штампала новац, а то не може да не доведе до поремећаја, инфлације, хиперинфлације. Мислим да бисмо ову свеукупно лошу ситуацију у светској привреди имали и без рата у Украјини. Он је само још увећао проблеме и пре свега, страх за енергентима. Међутим, можемо да помислимо да се и ови сукоби дешавају да би се померило тежиште са правих разлога. Одавно праве грешке они који воде свет и све се манифестује поремећајима, ненормалним ситуацијама, настаје грабеж, страх од нестанка појединих значајних компоненти за производњу. Све се то одражава и на нашу привреду и док смо до сада увек сами били генератори инфлације, први пут нам се дешава увезена инфлација, а српска привреда је кренула добрим путем, имали смо добру стопу раста, међутим, наишло је све ово па је дошло до успоравања.