Градска скупштина Ужица на седници од 12. новембра 2010. године донела закључак да се хидроелектрана “Под градом” као изузетно важан споменик техничке културе стави под посебну заштиту и предложи да УНЕСКО уврсти у листу споменика светске културне баштине.
Закључак који је упућен Влади Србије и надлежним републичким органима како би предузели активности на реализацији ове иницијативе је потписао тадашњи председник Градске скупштине Радиша Марјановић. Закључак је усвојен гласовима свих одборника у којој су већину чинили демократе и социјалисти. У образложењу се наводи да је почетак њеног рада 2. августа 1900. године сврстао Србију међу прве земље света које су почеле са производњом, преносом и коришћењем наизменичне струје. Поред описа генератора у образложењу се наводи да је изграђена за потребе рада Прве ужичке акционарске ткачке радионице која је продајом вишка електричне енергије општини, установама, занатлијама и грађанству обезбеђивала приходе и проширење производње, Хидроелектрана је престала да ради 1973. године, а рехабилитизована је 1990-2000. године, а од 2009. године била је доступна туристима . У образложењу се наводи да ова хидроелектрана има највећи значај у области техничке културе , а зграда Хидроелектране и њена непосредна околина проглашени су за културно добро од великог значаја 14. јула 1977. године. За рехабилитацију ужичке централе најзаслужнији је Ужичанин Милан Миросављевић, некадашњи директор ужичког ЕПС-а. Некадашњи директор Народног музеја Блаже Чубрило у изјави за штампу 2008. године што је протеклих дана поновио и “Вестима” каже да је решење власништва са ЕПС-ом предуслов да се цео пројекат оствари, а предлог о издвајању Старе хидроцентрале из ЕПС-а о уступању граду постојао је и раније.
-Хидроцентрала је власништво ЕПС-а и када буде приватизовано, или докапитализовано ово државно предузеће онда ће добити новог власника. Да би се то избегло, а пошто је централа од великог интереса за град, одавно постоји идеја да се она уступи Ужицу, односно Народном музеју – навео је тада историчар Чубрило те 2008. године.
ЕПС је данас неприкосновени власник централе “Под градом” и 2014. године направљен је пројекат уградње трећег агрегата за производњу струје на годишњем нивоу 1,7 милиона киловат часова обновљиве енергије. Уградња још траје, а са овим послом који је вредан 118 милиона динара из кредита Европске банке за реконструкцију и развој остаје и питање да ли је нарушен првобитни изглед централе коју су Ужичани и њихов парламент кандидовали за УНЕСКО. У више наврата “Вести” су затражиле информације од ЕПС-а и Завода за заштиту споменика културе под чијом је централа заштитом као непокретно културно добро великог значаја што је ниво заштите Цркве Светог Марка. Наравно, увек добили уверавања да је све у складу са прописаним.
О новом изгледу централе која ће имати јаз када не производи струју, док ће он изостати када производи електрику Ужичани ће најбоље просудити. Што се тиче рокова завршетка радова, они су неколико пута померани, овогодишњи је био 1. август пред годишњицу обележавања 120. годишњице постојања централе, а претходни у последењем кварталу 2019. године. Приликом недавне посете британске амбасадорке Ужицу новинарима је ЕПС забранио улазак у круг Централе, јер је изостала претходна пријава и најава присуства.
Učitavanje komentara...