Претпоследња представа која је обележила 30. Југословенски позоришни фестивал била је „Ућуткивање Сократа“, копродукција Битеф театра и Центра за културу Тиват. Комад се бави ликом и наслеђем античког филозофа суоченог са оптужбама за порицање богова, измишљање нових божанстава и кварење атинске омладине – објашњава редитељ Небојша Брадић, укратко сумирајући полазиште драмског текста.
О томе како представа преиспитује границе личне храбрости и односа према истини говори и глумац Југослав Крајнов, који на сцени тумачи два различита лика:
„Плашим се израза филозофски театар. Театар може бити само истинит или неистинит, а тај термин често звучи као лош маркетинг. Један од мојих ликова представља људе који нису спремни да иду до краја, који се повлаче у микросвет породице и сигурности. Он има положај и неће га жртвовати зарад истине. Сократ, међутим, јесте оличење истине и спреман је да иде до краја.“
Да је борба за истину често најскупља, подсећа и глумац Бојан Димитријевић, додајући да је управо то димензија која га је највише привукла овом комаду:
„Историја је пуна људи који су били убијани, протеривани, разапињани због истине. Сократ није заступао идеологију – он је преиспитивао себе, друге и вредности времена у којем је живео. На крају, једино траг те личне борбе остаје. Можемо дремати цео живот или можемо прихватити да смо мали пред великим идејама и да жртвујемо део себе због виших вредности. Емпатија и солидарност се враћају и надам се да смо на добром путу да своје животе не морамо полагати.“
У средишту представе налази се и слојевита женска перспектива, о којој глумица Јелена Ступљанин говори као о непрекидној унутрашњој борби:
„Сања и ја се стално подсећамо да две жене које играмо заправо представљају једну исту особу. Свака жена се свакодневно бори са питањем приоритета. У Сократово време жена није имала статус грађанке – била је ту да служи мушкарцу, било у домаћинству, било као робиња. Данас, пола популације и даље балансира између два принципа, сваког дана из почетка.“
Из ову унутрашњу динамику додатно продубљује глумица Сања Ристић Крајнов, говорећи о изазову да се избегне поједностављено тумачење женских ликова:
„Жена Сократа често се приказивала као свадљива и тешка, али он је био један од ретких филозофа који је уопште био ожењен. Ово је лако могло да склизне у сукоб две жене око мушкарца, али договориле смо се од почетка – оне су једно цело. Питала сам се како је било живети са човеком који мења свет, док она води рачуна о деци и свакодневици. Верујем да је била образована Атињанка, да је размењивала мисли са њим. Сви имамо тај унутрашњи глас – савест, морал, како год га назвали. Склони смо да га ућуткујемо, а требало би да га негујемо. Овај текст нас је узбудио, ретко имамо прилику да радимо нешто што нас тако дубоко ангажује. Сваки пут откривамо ново значење и надамо се да ћемо представу играти још дуго.“
Публика је „Ућуткивању Сократа“ доделила високу оцену – 4,54.
Овогодишњи фестивал биће вечерас затворен представом „Херој нације“ Никшићког позоришта у режији Милана Нешковића.
Učitavanje komentara...