После завршеног школовања, Горан Којадиновић из Ужица, закорачио је у предузетништво оснивајући Инфосyс, предузеће за пројектовање информационих система и развој пословног софтвера, прво у ужичком крају и међу реткима у Србији. После скоро три деценије фирма је развила и изградила своју позицију на тржишту, а Горан је недавно направио нови велики искорак, овога пута у уметност, у књижевност. Објавио је три књиге о којима ће се читалачка публика тек изјаснити.
Горан Којадиновић, дипломирани електроинжењер, по завршетку факултета основао је 1991. године своје предузеће Инфосyс и у то време у ужичком крају био пионир у ИТ сектору и међу ретким фирмама ове врсте у Србији. За протекле непуне три деценије, предузеће је изградило стабилну позицију на домаћем, али и на тржишту Црне Горе и Босне и Херцеговине. Корисници њихових услуга знају да кажу, да и они који нису довољно потковани знањем могу без грешака обављати свој посао у књиговодству и рачуноводству ако користе програме Инфосyс-а које ствара тим изузетних стручњака из различитих области. Како кажу у предузећу, полазна основа свих њихових програма јесте да се кроз развој информационог система уведу стандарди у коришћењу рачунара за пословање. Показало се да су полазне основе биле исправне па је Инфосyс до сада програмске пакете имплементирао у преко хиољаду предузећа.
Да ли сте те 1991. године када оснивате предузеће, имали јасну визију његовог развоја и с обзиром да сте били први у овој бранши у ужичком крају, а међу врло реткима у Србији, одакле сте црпели сазнања и искуства за постављање темеља предузећа?
-Почетак се десио одмах након мог школовања (ЕТФ). Имао сам жељу да, то што сам научио на факултету, вратим друштву на неки начин. Информатика је тада била на свом почетку, потражња за њом је била велика јер је било време оснивања многих приватних фирми. Све је ишло спонтано, није било никаквог плана. Испрограмирао сам прву верзију пословног софтвера, презентирао га у пар фирми, и тако је кренуло... Сазнања и знања су долазила изнутра, а искуства споља, те је све то у некаквој симбиози производило ветар у леђа на пословном плану.
Како сте опстали у протекле три деценије што је за ИТ сектор значајан временски период у којем је и код нас доживео процват?
-Наравно да се у ИТ сектору неминовно морају пратити нове ствари у развоју технологије. Међутим, мишљења сам, да не треба то радити брзо и по сваку цену. Није добро радити исхитрено, нити постављати за циљеве увек најсавременије технологије, које уобичајено долазе као недовољно тестиране и нестабилне када се тек појаве. Видео сам много ИТ фирми које су се хватале свега најновијег што би се појавило у ИТ-у, чиме су се тржишту представљали као својим најјачим адутом, а да ипак нису направили неки резултат. Сматрам да је боље усавршити технологију коју најбоље познајемо и која ради, а да нову устражујемо стрпљиво, релативно полако, и да је паралелно имплементирамо. За то време више времена, знања и искуства треба уложити у доменско знање, то јест у познавање процеса на које се примењује информациони систем. Сматрам да је за кориснике то много важније.
На чему градите квалитет услуга по којем сте неприкосновени и препознатљиви на тржишту?
-Врло једноставно. Мера квалитета услуге је задовољство корисника. Корисници су задовољни ако им брзо и квалитетно одговоримо на захтеве. У том смислу смо свих ових година улагали у сопствене кадрове, како програмере, тако и економисте и консултанте. У Инфосyсу, отприлике, имамо једнак број програмера и консултаната. Тимови су увек мешовити, било да се ради о анализи и пројектовању, развоју софтвера, тестирању, одржавању... Такође се доста улаже у интерну организацију за подршку корисницима. Развили смо wеб интерни софтвер (портал) за праћење односа са корисницима, који између осталог обухвата и пружања консултативне подршке с намером да буде што квалитетније могућа. На пример када нас позове корисник за неку консултацију, код нас се тај позив евидентира на интерни wеб портал. Евидентирање позива обухвата унос и приказ многих података као што су: корисник, контакт особа, програмски модул, питање, степен хитности, подаци из историје сарадње са корисником (поставка система, разни уговорени односи, преглед ранијих позива и исхода, најчешћа питања, статусни подаци корисника...). Портал нам „предлаже“ најадекватније Инфосyс консултанте који могу одговорити на кориснички захтев/питање, а што је урађено на бази вештачке интелигенције. Сви ови подаци се истовремено виде у свим нашим пословницама (Ужице, Чачак, Београд), па је тако могуће и да се интерно консултујемо и припремимо пре одговора. На тај начин Инфосyс консултант се потпуно припремљено јавља кориснику и пружа консултативне услуге. Често се такав приступ назива „брига о корисницима“ (Цустомер царе), а софтвери који служе за подршку су у класи ЦРМ (Цустомер Релатионсхип Манагемент).
Када сте почињали колико је било запослених, колико је сада?
-Те давне, 1991. године, кренуо сам ангажујући још двоје колега: програмер и колегиница из економске струке. Значи било нас је укупно троје. Од првог дана, дакле, кренули смо као мешовит тим, то јест интердисциплинаран, јер, како рекох, од почетка сам препознао да је то у овом послу веома важно – важна је та спона са крајњим корисником која се огледа у разумевању његових потреба и захтева, али и да у комуникацији са њим говоримо истим језиком, што није било могуће без консултаната из области економске струке. Данас је све исто тако, с тим што Инфосyс у овом моменту има 38 запослених.
Епидемија вируса корона, предпостављам, није утицала на рад у предузећу, али да ли је оставила трага на потражњу за вашим услугама?
-Епидемија јесте утицала на рад у предузећу када је у питању развој софтвера, јер смо углавном радили од куће. У таквим условима је тешко радити на озбиљнијем тимском развоју софтвера, мада није било немогуће. Али је било успорено, свакако. Постоји ту једна заблуда да се у ИТ-у све може радити даљински, то јест преко интернета, самим тим и од куће. То је само делимично тачно. Тимски рад уз физичко присуство је и даље незаменљив када је у питању наш посао. Што се тиче услуга одржавања, то јест подршке корисницима, ту се ништа није променило. Управо захваљујући wеб порталу кога сам малопре поменуо, рад од куће је дао исте резултате, а мислим да корисници нису приметили никакву разлику. Потражња за нашим услугама се није смањила, али су нам приходи смањени јер смо одобравали ванредне попусте у време ванредне ситуације, а све да би помогли корисницима да преброде проблеме у свом послу. Неки су ипак затворили своје фирме. Сви се ми надамо да ће проћи ова недаћа и да ће се привреда, и наши бивши корисници, повратити.
Како бисте, уопште, оценили пословни амбијент у Србији, са Ваше позиције? Каква је будућност даљег развоја ИТ сектора у нашој земљи?
-Пословни амбијент је лош, не бих коментарисао. Будућност ИТ сектора иде у правцу глобализације. По мом мишљењу то доноси нека решења, али и многе проблеме. Решења су у стандардизацији која уводи известан ред у пословне процесе. Проблеми су што се глобализацијом уништавају таленти. Бити програмер је креативно занимање, веома слично разним уметничким, иако се то тако не види споља. Ништа боље и сигурније не руши ту креативност од глобализације ИТ сектора.
Ако програмирање и уметност везује креативност онда то делимично објашњава Ваш недавни велики искорак у уметност, у књижевност. Од новембра прошле, па до јуна ове године, из штампе су изашле три Ваше књиге, Пријатељи, Афрички учитељ и Своја КЊИГА Туђих УТИСАКА које, како сами кажете, чине трилогију апсурда. Шта Вас је потакло да запишете прву реченицу из које се касније изродила ова трилогија Ваших промишљања о животу, науци, уметности, појавама, религији?
-Ово је најтеже питање. Шалим се, наравно. Да, за мање од једне године сам издао три књиге, мада сам их писао годинама. Нису из струке што се прво помисли, већ су из живота што се види из наслова. Прву реченицу сам написао, ако се добро сећам, још као студент, након што сам прочитао „Манифест надреализма“ од Андреа Бретона, и још неке књиге. Чак сам је и на зид једне собе исписао, тамо још стоји.
Колико сте радили на овим делима, шта Вас је посебно инспирисало, провоцирало да пишете и када сте то најчешће радили? Шта Вама све ово значи?
-Писао сам их пет или шест година, све три истовремено. Основни мотив писања ми је био да своје мисли спасем од сопственог заборава. После ми је пало на памет да би те мисли могле послужити и другима, ако би коме биле интересантне. Јер, лакше ми је записати их, него причом понављати... Опет шала, наравно. Елем, нисам их писао на класичан начин на папир, већ у телефон. Записивао сам своја разна размишљања, идеје, сећања, приче, мисли, дружења и разговоре са пријатељима..., али и лична опажања и, што ми рече једна другарица, „Ала си се ти изразговарао сам са собом“. Све то сам записивао, дакле прво у телефон, па касније на гугл драјв (гоогле дриве). Годинама тако, грађа се накупила. Крајем 2018. године решио сам да од свега тога склопим књигу. Међутим тематски није могло све да иде у једну, а била би и обимна, па сам поделио у три; тако су настале те три поменуте књиге.
Зашто је ово трилогија апсурда? Шта је апсурдно?
-Заправо ово није трилогија, али сам је ја тако назвао јер прожима један мотив – апсурд – кроз све три књиге. Елем, ништа није апсурд док се исти не пронађе. А ја трагам за тим апсурдима. Па како ког пронађем, е ја га запишем. Јер мене у уметности не занимају реалне ствари. Уметност, бар мени, служи да ми пружи нову димензију у односу на реалан живот и свакодневицу, а не да потврђује реалност. Чак је и логично, рекао бих, трагати за путевима фантазије када радите овакав посао као ја. Ако није логично, а оно, можда је бар интуитивно логично. Та нова димензија има другачије законе. У њој не владају ови који су нам реални и који се само умом и интелектом могу докучити. Тамо је наопако, подсвесно, ирационално... Тамо живи апсурд који има смисла и коме је парадокс рођени брат. Исто тако, метафизика му је рођена сестра.
Мислим да нимало није лако изградити и одржавати тржишну позицију предузећа, а Ви сте и поред тога имали времена за писање, осим што сте издавач ових дела, Ви сте и лектор, дизајнер, урадили сте и занимљиву припрему за штампу?
-Предузеће је прилично добро организовано, тако да ја нисам потребан у многим сферама. Наравно, укључим се када треба. Што се тиче писања, већ сам рекао да је то трајало дуго, само се сада материјализовало, да не кажем укоричило три пута. Да, тачно је да сам књиге урадио сам (писање, коректура, лектура, техничка припрема, дизајн корица); све осим штампе.
Који су Ваши планови у даљем развоју предузећа а који на уметничком пољу?
-Инфосyс има развојни тим на новој софтверској платформи и надам се да ћемо за пар година изаћи са значајним резултатом. Што се тиче писања, не знам да ли ћу више склапати књиге, понестало ми је мало енергије јер је то тежак посао – испоставило се, али ћу свакако писати у телефон и архивирати негде на неки облак (цлоуд).
Učitavanje komentara...