Раде Драгачевац из Луновог Села само је по презимену Драгачевац. У крају познатом по Сабору трубача нема ни једног рођака, већ корене предака налази у Херцеговини. За разлику од многих овај млади човек остао је веран својој земљи у Лужничкој долини на којој је и директор и произвођач. У пластеничкој производнњи поврћа и јагода и у својој фабрици под отвореним небом годишње произведе преко 100 тона робе коју пласира широм Србије.
Заштитни знак Радове производње су зелена салата и јагода. а и краставац и паприка код купаца добро се котирају.
- Имамо око 10.000 живића јагоде и произведемо око 100 тона робе годишње, од чега 10 тона јагоде, 20 тона купуса, 10 тона кромпира, око 20-30 тона краставца, паприке, парадајза, зелене салате... Гајимо око 20.000 садница зелене салате коју годишње произведемо и пласирамо од октобра до маја месеца не само у Ужицу већ и у другим местима– прича Радољуб који је један од најбољих пољопривредника у ужичком крају. До успеха се стиже пластеничком производњом на око две хиљаде квадрата или 20 ари пластеника или гајењем поврћа и јагоде у четири професионална пластеника површине 320 квадрата и са два мања од око 120 квадрата. Без вредноће Радових руку и чланова његове породице ништа од десетина тона хране не би стизало до нас у граду. За све што је произвео и напор који улаже овај младић из Луновог Села ове године је добио награду Града Ужица која му је уручена на свечаности 9. октобра. Без великог прегнуће не би било тона поврћа и јагода које годинама уназад пласира у Ужицу, на Златибору, Београду.. На газдинству Драгачевац сви живе од пољопривреде и напомињу да нико од њих никада није радио у предузећу. Бити свој на своме и за Рада је слобода, али и велика одговорност. Ризик који са собом носи осетљива јагода и повртарске биљке. Припада генерацији младих која познаје информационе технологије без којих нема савременог аграра.
Прати новине, савете, у току је са конкурсима о подстицајима. Каже да је користио субвенције града Ужица за набавку пластеничке фолије и пратеће опреме, системе за наводњавање... Са Лужницом ове године није било проблема, али када пресуши само пољопривредници у долини знају како им је... А на крају долази најзахтевније - пласман.
- Највећи проблем у пољопривреди је пласман. Ми мали произвођачи не можемо бити конкурентни са великима. Углавном снабдевамо мале пиљаре, кванташе, возимо робу за Београд који је огромно тржиште... Не можемо да будемо конкурентни са увозницима. Не знам како праве цене, када је кромпир из увоза 20 динара, а наша производна цена је 20 динара. Никада ми није било јасно о чему се ту ради и како се стиже до ове цене?! – наводи пољопривредник који прати кретања на тржишту како би пласман поврћа и јагода из Луновог
Села био успешнији. Истиче да је рад на земљи огроман посао и одрицање, тражи улагања , али да је добро што не постоји шеф и што си свој на своме, па шта Бог да! Каже да је у сваком случају опуштеније него радити у фирми, али да као и све у животу има своје предности и мане.
-Протекле две-три године имали смо огромна улагања. Цена ђубрива је скочила три пута, а заштитна средства дупло као и гориво. Пољопривредна производња много кошта, а увек су могуће неке непредвиђене ситуације, неки проблем који искрсну. Временски услови диктирају све. Када је киша против трулежи јагоде тешко се изборити. Кад је година добра, са јагодом је ,,добра прича”, а када је кишна година јагоди нема нема помоћи због трулежи која је уништава и џаба сав труд и рад – приповеда Раде и додаје да је слично и са салатом јер мноиго зависи од закона тржишта, понуде и потражње.
- Рецимо, добро смо прошли са зеленом салатом 2019. године, пред корону. Међутим прошла година је била лоша, мај месец је тотално ,,заковао”, јер купус је стигао рано и нико није куповао зелену салату, јер је купус био јефтинији. Тако је цену диктирало тржиште, и то је једноставно тако – образлаже ситуације у којима је произвођач на губитку. Парадајз и паприка из Луновог Села се прво продају на ужичкој пијаци и многи ће рећи да нема таквог укуса и мириса као што је мирис и укус поврћа из Лужничке долине. Али саговорник „Вести“ са жаљењем примећује да све мање људи гледа на квалитет, а све више на цену поврћа. Сматра да хитно више пажње треба посветити сточарству, јер се као и у многим селима и у Луновом краве држе само за сопствене потребе за млеком.
- Луново Село је осам километара од Пожеге и десет од Ужица, може се рећи да је ово село предграђе Ужица. Отварају нам се и фирме са десетинама запослених. Ипак омладина одлази, не само из Луновог Села, већ и из свих села. Ипак, мени је моје село лепо за живот и зато сам остао у њему. Ту ми је породица. Као млад човек имам много интересовања попут других младих. Истина мање времена имам за одмор, због природе посла, али нарочито волим спорт и пратим га, посебно Нола и фудбал. Сигурно знам да се свако улагање у село вишеструко враћа и много значи за оне који му остају верни – речи су Радољуба Драгачевца чији је рад као и других младих услов опстанка српског аграра, села и државе. Обновити Дом културе
Можда би у Луновом Селу требало мало више организовати дешавања у култури и неке забавне садржаје. Ваљало би адаптирати Дом културе који је оронуо и прокишњава, као што су то урадили у Здравчићима, прекрили објекат и вратили намени, мислим да га користи фудбалски клуб. Ваљало би Дом реновирати како би био место окупљања младих Некада су на овом месту биле игранке, фолклор, дружења, играо се стони-тенис, Једноставно Дом културе треба да буде место дружења и мислим да би то био прави потез када би се адаптирао и реновирао за све мештане села, не само за младе. Нажалост све мање и мање се окупљамо и дружимо, и потребно је вратити се разговору .
Јагода
Јагода одавно није имала добру цену, од 2013. године. Сада су улагања дупло већа, а цена јагоде је остала иста 140-150 динара. На све то је утицао и рат у Украјини, јер није било извоза у Русију. Србија има доста јагоде и сама не може да је потроши као свежу за јело уколико не иде у извоз. Ове године кажу да је много мање јагода посађено. Велики произвођачи у Шапцу који саде три-четири хектара су одустали. Једноставно нису могли да подигну производњу и исфинансирају. Јагодарство је јако осетљива производња.
Признање
Признање Града Ужица, доживљавам као знак пажње према свим пољопривредницима, да неко мисли на нас. Надам се да ће аграрни буџет расти и да ћемо више новца улагати у пољопривреду. И то је један од услова за опстанак омладине на селу.
Жанка Ерић
Učitavanje komentara...