-Тренутно нема доказа који упућују на то да се овај вирус преноси преко конзумирања контаминиране хране или преко контакта са контаминираним производима - наводи се у информатору Министарства пољопривреде који има око тридесетак страна уз препоруке произвођачима хране о хигијенско-санитарним мерама у погонима и приликом диструбуције хране.
Према мишљењу Светске здравствене организације (СЗО) и Европске Агенције за безбедност хране (ЕФСА), безбедност хране није угрожена од вируса ЦОВИД-19, ако се примене добре хигијенске и произвођачке праксе. Ипак, неке од санитарних перативних процедура (СОП) захтевају разматрање, како би се спровеле превентивне мере које су усмерене на заштиту запослених, добављача и потрошача у објектима за производњу и промет хране.Имајући у виду препоруке СЗО и ЕФСА, као и примере како су поједине земље ЕУ, Велика Британија, Сједињене Америчке Државе и Канада издале своја упутства за ревизију санитарних оперативних процедура у објектима који се баве производњом и прометом хране Министарство је припремило информатор који може помоћи субјектима у пословању са храном и одговоре на поједина питања од којих издвајамо следећа:
Може ли ЦОВИД-19 да преживи на картонском паковању?
Коронавирус (САРС- Цов-2) познат је под и именом ЦОВИД-19 и изазивач је епидемије.Знамо да вирус може да преживи на различитим површинама дуже време, али краће на картону у поређењу са нерђајућим челиком и пластиком. Овај корона вирус се најчешће преноси капљичним путем, а ређе индиректно, преко површина на које је доспео када издахнута водена пара из дисајног система падне на површине. За сада нису познати случајеви преношења вируса преко картона и не постоје препоруке за посебне мере које би се односиле на материјал за паковање од картона. Неопходно је нагласити да је за време ове епидемије потребно стриктно придржавање општих хигијенских мера, попут честог прања руку, правилне хигијене дисајних путева, не додиривања лица приликом рада са картоном и другим врстама материјала који долазе у контакт са храном.
Колико дуго ЦОВИД-19 може да се одржи на различитим површинама?
Најдуже опстаје на пластици (72 сата) и нерђајућем челику (48 сати). Вирус је много мање стабилан на картону (24 сата) и бакру (4 сата). Овај корона вирус је такође тестиран у аеросолима (ваздух) где је након 3 сата још увек био активан. На основу ових резултата од пресудног је значаја да се следе сва правила хигијене руку и дисајних путева, као и социјално дистанцирање, а да се планови прања и чишћења објекта ажурирају и повећа учесталост прања и дезинфекције оних површина које се често додирују рукама.
Може ли се ЦОВИД-19 преносити кроз храну коју производимо?
Према подацима СЗО, ЕФСА, Немачког Института за процену ризика, тренутно нема доказа који упућују на то да се овај вирус преноси преко конзумирања контаминиране хране или преко контакта са контаминираним производима. Искуство са другим врстама корона вируса указује да ови вируси слабо преживљавају на површинама, тако да постоји врло низак ризик од ширења преко прехрамбених производа или амбалаже хране, независно на којој температури се храна држи.
Да ли пастеризација убија ЦОВИД-19?
Научне студије указују да је стандардна пастеризација на 63°Ц у трајању од 30 минута довољна за инактивацију САРС-ЦоВ и МЕРС-ЦоВ, оба вируса су коронавируси и слични су вирусу изазивачу ЦОВИД-19.
Да ли замрзавање уништава ЦОВИД-19?
Замрзавање највероватније није делотворно против ЦОВИД-19. За сада нема доказа о инфекцији овим вирусом кроз конзумирање смрзнуте хране. Међутим, претходни коронавируси (САРС и МЕРС) су отпорни на хладноћу и могу остати заразни на -20°Ц чак до 2 године у смрзнутом стању. То указује на потребу придржавања мера добре хигијенске и произвођачке праксе у производњи хране, чиме се овај ризик смањује на минимум.
Да ли је ултравиолетно зрачење (УВ) ефикасно против ЦОВИД-19?
Научне студије указују да неке дозе и таласне дужине УВ могу бити ефикасне против САРСЦоВ и МЕРС-ЦоВ, сличних вирусу изазивачу ЦОВИД-19, међутим исте студије извештавају да су друге таласне дужине УВ и мање дозе потпуно без ефекта. УВ зрачење, у било ком облику, не може се користити као једина метода и не може да замени основне мере потребне да се спречи ширење ЦОВИД-19, укључујући прање руку, чишћење, дезинфекцију, пастеризацију, изолацију заражених радника и социјално дистанцирање.
Да ли конвенционалне методе пречишћавања воде за пиће обезбеђују заштиту од ЦОВИД19?
Конвенционалне методе обраде воде које користе филтрацију и дезинфекцију, попут оних у већини комуналних система за пијаћу воду, требало би да буду довољне да се вирус ЦОВИД19 одстрани или инактивише. Даљи третман са, рецимо, УВ зрацима комуналне воде за пиће не доноси никакве даље предности.
Може ли роба увезена из региона у којима се болест проширила да буде извор инфекције код људи?
На основу до сада познатих начина преношења и релативно ниске стабилности коронавируса у околини, мало је вероватно да увезена роба попут увозне хране или робе широке потрошње (играчака, алата, рачунара, одеће или обуће) може бити извор заразе за ЦОВИД19.
Може ли се ЦОВИД-19 пренети преко посуђа и прибора за јело у кантинама и другим местима где људи једу заједно?
Коронавируси углавном могу доћи до прибора за јело или јела преко заражене особе која их је употребила или која кија или кашље директно, те могу преживети на тим чврстим површинама неко време. Постоје информације да се инфекција може у тим случајевима пренети путем хране која се захвата оваквим прибором или додиром контаминираног прибора, а онда додиривањем уста, носа или очију.
Да ли се вирус одстрањује ручним прањем или употребом машине за прање посуђа?
Као и сви вируси у омотачу, у којима је генетски материјал обложен слојем масти (липидни слој), коронавируси осетљиво реагују на супстанце које растварају масти, попут алкохола или површински активних супстанци које се налазе у сапунима и детерџентима за прање посуђа. Иако још увек нису доступни конкретни подаци за ЦОВИД-19, велика је вероватноћа да ове супстанце оштећују површину вируса и чине га неактивним. Зато је посебно препоручено прање и сушење посуђа у машини за прање судова на температури вишој од 60°Ц.
Могу ли се коронавируси пренети преко хлеба, пецива или свежег воћа и поврћа?
Није познато да до инфекције са ЦОВИД-19 може доћи овим путем. Коронавируси углавном могу да доспеју на пекарске производе или воће и поврће преко инфициране особе која кија или кашље директно на њих. Инфекција друге особе је могућа ако се вирус убрзо након тога пренесе рукама или храном на слузницу уста, грла или очију. Пекарски производи у малопродајним објектима би требало да буду заштићени од кијања и кашљања, као и додиривања од стране купаца. Приликом припремања воћа и поврћа треба се придржавати општих правила хигијене, која укључују темељно прање хране и често прање руку током њеног припремања.
Могу ли се коронавируси пренети млеком од крава храњених потенцијално контаминираном храном?
Пренос ЦОВИД-19 путем млека, као и осталих намирница, није вероватан. За сада нема доказа да је храна за животиње преносник Коронавируса.
Učitavanje komentara...