У ужичкој Градској галерији отворена је изложба 32. Ужичког регионалног ликовног салона коју чини више од двадесет радова различитих техника и поетика, уља на платну, цртежа, скулптура, видео рад, ужичких ликовних стваралаца.
Прву награду добила је Слободанка Милошевић из Пожеге за рад "Заставе младости" комбинована техника, другу Марија Ранковић из Косјерића за цртеж Хорор-вацуи, а трећу награду Никола Радосављевић за линорез из циклуса "Хероји". Ове године додељене су, што до сада није било уобичајено, и две Похвале салона, Јелени Петровић Луковић за литографију „Аркадија“ и Александри Костић за цртеж „Базен“. Изложба је отворена уз поштовање свих епидемијских мера заштите од ширења коронавируса, а може се погледати до краја јануара наредне године.
По речима Катарине Доганџић Мићуновић, историчара уметности, председнице жирија, овогодишњи Ужички салон је добар и оправдао је своје постојање.
-Ова изложба је, заиста, пресек савремене српске ликовне сцене, толико је разнородна и има доста младих аутора, што је лепо. Један број радова одликује се аутентичном концепцијом и иновативношћу у реализацији, поједини аутори учинили су искорак у односу на своје наступе на претходним салонима, а за поједина изложена дела не би се могло рећи много више од тога да су задовољила професионалне критеријуме, у чему нема ничега лошег с обзиром да је Ужички салон замишљен као смотра широке профилације - изјавила је, између осталог Катарина Доганџић Мићуновић медијима.
Слободанка Милошевић млада уметница из Пожеге која је дипломирала на Академији уметности у Новом Саду, смер графика, у класи професора Радована Јандрића, а стекла звање мастер уметника на одсеку цртање у класи професора Љубомира Вучинића, први пут излаже на Салону и добија прву награду. Каже, једном је конкурисала, али није прошла селекцију.
-Мој рад „Заставе младости“ део је пројекта везаног за текстилну фабрику из социјалистичког времена, нашу пожешку „Младост“. Циљ је био да се види колективност која је ову фабрику створила, али све полако бледи као и лепа сећања код оних који то време памте. Ја се нисам била ни родила – каже Слободанка и истиче да је ова година која је такорећи прошла уз пандемију, била је тешка за уметнике, јер није било интеракције са публиком, колегама и стручном јавношћу која им највише недостаје.
Марија Ранковић из Косјерића, бивши ученик Средње уметничке школе у Ужицу, дипломирала је на Академији уметности у Новом Саду, смер сликарство у класи професора Горана Деспотовског, тренутно је на мастер студијама на истој Академији, на смеру илустрације. Први пут излаже на Ужичком регионалном ликовном салону и истиче да је поносна што је добитник друге награде која ју је и изненадила. Њен рад је приказ савременог друштва које свакодневно трага за нечим, а ни само није свесно за чим то трага.
-Рад представља сву нашу креативност, опчињеност, оригиналност, сентименталност коју смо упознали кроз живот и задржали, а која ће касније господарити скривено, иза закључаних прозора – каже Марија.
Учесници
Селекциона комисија у саставу Душан Старчевић, ликовни уметник, Катарина Доганџић Мићуновић, историчар уметности и Владимир Антић, ликовни уметник, за 32. Ужички регионални ликовни салон одабрала је радове: Весне Аћимовић Панић, Дарка Аћимовића, Филипа Баралића, Кристине Божовић, Милоша Гавриловића, Александре Гордић,
Милована Даговића Дага, Миљане Драшковић, Наташе Жилић, Дејана Клемента, Александре Костић, Ане Лазић, Славка Луковића, Слободанке Милошевић, Војислава Недељковића, Јелене Петровић Луковић, Ауроре Пивљаковић, Николе Радосављевића, Марије Ранковић, Слободана Станића Џингија, Сретена Танасковића, Биљане Угрен Ковачевић и Николе Чутурила. Селекциона комисија уједно је била и жири за доделу награда Салона.
Učitavanje komentara...