Академици у делима Николе Јанковића

У Градској галерији у Ужицу, отворена је тематска изложба скулптура и цртежа вајара Николе Коке Јанковића (1926-2017) под називом „Академици у делима Николе Јанковића“ а представља избор експоната из Јанковићевог легата који је он завештао свом родном граду и Универзитету у Крагујевцу. Изложба је отворена до 3. децембра

Према речима Катарине Бабић, кустоса Галерије легата Николе Коке Јанковића, портрети академика настали су у периоду од 1949. до 2009. године и „представљају својеврсни пресек опуса уметника који је остао доследан традиционалном фигуралном концепту“. Изложбу чини избор од десет скулптура и 16 цртежа који су претходили њиховој реализацији.

Настала дела инспирисана су блиставим умовима који су обележили националну, али и светску историју, као што је писац, преводилац и издавач Димитрије Тирол (1793-1857), архитекта, археолог и историчар уметности Михаило Валтровић (1839-1915), књижевник и драмски писац Бранислав Нушић (1864-1938), географ, антропогеограф и етнограф Јован Цвијић (1865-1927), историчар књижевности и композитор Тихомир Остојић (1865-1921), др технике, примењени математичар Милутин Миланковић (1879-1958), нобеловац, књижевник и дипломата Иво Андрић (1892-1975), књижевник, драматург и сценариста Борислав Пекић (1930-1992), као и један од најеминентнијих српских сликара Владимир Величковић (1935-2019) и археолог и културни антроплог Драгослав Срејовић (1931-1996).

Ту су и аутопортрети Николе Јанковића. Према речима Катарине Бабић, известан број ових дела чува се у јавним збиркама САНУ, Народном музеју у Београду, Умјетничкој галерији БиХ у Сарајеву као и у збирци легата Николе Јанковића у Народном музеју у Крагујевцу која је јединствена у Србији и „чија је мисија да на репрезентативан начин представи део националне културне баштине и да савременим методама тумачења и презентације пружи јасну слику о поетици једног од најзначајнијих представника реалистичког приступа савремене српске и југословенске уметности друге половине 20. века“.

Ова Галерија је у оквиру крагујевачког Народног музеја отворена 2019. године с циљем да чува, излаже и тумачи уметничка дела и документациону грађу из уметникове заоставштине. Иначе, изложбом „Академици у делима Николе Јанковића“ прошле године у децембру обележена је годишњица рада ове Галерије која садржи 1.744 артефаката у оквиру збирке скулптура, збирке цртежа и студијске збирке.

Никола Кока Јанковић Академију за ликовне уметности завршио је 1950. године у класи професора Лојза Долинара и Сретена Стојановића, а 1952. завршава и постдипломске студије код професора Сретена Стојановића. За ванредног професора Факултета ликовних уметности у Београду изабран је 1970, а за редовног 1978. године. За дописног члана Одељења ликовне и музичке уметности САНУ изабран је 1997. године, а за редовног 2006. године.

Његов рад обухвата све области скулптуре: портрете, ситну пластику, споменике, многобројне бисте, плакете, медаље и др. Излагао је на преко 20 самосталних и бројним колективним изложбама у земљи и иностранству.

-Према неким оценама Јанковић важи за једног од највећих портретиста 20. века. Заправо, био је перфекциониста у души и говорио је да његова дела припадају аналогном, наспрам нашег дигиталног доба чиме је хтео да подцрта класични дух његових скулптура и цртежа. Желео је да на својим скулптурама пренесе унутрашњи живот портретисаног, да проникне у његов карактер с посебним акцентом на професију којом се бавио – рекла је Катарина Бабић отварајући изложбу у Градској галерији.

Ужичка ликовна публика је пре неколико година, такође у Градској галерији, имала прилику да ужива у делима Николе Коке Јанковића који је и аутор спомен бисте Николи Тесли испред хидроцентрале „Под градом“ на Ђетињи, саграђене 1900. године по Теслином вишефазном систему наизменичне струје само пет година после хидроцентрале на Нијагариним водопадима, која и данас ради и производи електричну енергију. Никола Кока Јанковић је и аутор споменика Николи Тесли у Крушевцу испред „Електроистока“, затим споменика који се налази у Андрићгарду, једна верзија скулптуре Николе Тесле је и испред храма Светог Саве у Београду, али и на Лонг Ајленду у Њујорку постављене 2013. поводом 70 година од смрти великог научника. Никола Јанковић аутор је још неколико споменика знаменитим личностима из српске историје.