-Zadrugarstvo je način i oblik organizovanja gde zapravo ispitujete sebe i svoju preduzetničku ideju. Veoma je važno da odlukom u koju vi verujete ne dovodite u pitanje egzistenciju članova porodice – kaže Rada Joksimović, predsednica Upravnog odbora Okružnog saveza zemljoradničkih zadruga Užice.
Naše najistaknutije zadruge bile su su Ariljska, Požeška, Ljubiška, Jasenovo, Lužnička dolina, Sirogojno... Zadruge su uvek bile nosioci društvenog razvojai i u poratnom periodu poslovale sa trećinom privrede. Nije imalo delatnosti u kome zadruga nije nalazila smisao udruživanja, počev od najjednostavnijih, a to je otkup poljoprivrednih proizvoda sa gazdinstava u ruralnim područjima. Nije bilo proizvoda koji se nije mogao plasirati preko zadruge, preraditi i prodati dalje. Svaka industrija je imala svoju sirovinu bilo da je u pitanju prerada voća, povrća i drugo. Do 1900. godine u Srbiji je osnovano više od 650 zanatskih i zemljoradničkih zadruga. Zadružni pokret danas u svetu ima 800 miliona ljudi u skoro sto država, a 92 miliona ljudi ostvaruje svoje ekonomske interese kroz razne vrste zadruga. U slučaju Srbije 1937. godine donet je Zakon o privrednim zadrugama tako da je u Srbiji tada bilo 1939 poljoprivrednih zadruga što je tada više od polovine ukupnog broja.
Koji su osnovni principi na kojima počiva zadrugarstvo?
Zadruge su uvek povezivale ljude, bile razlog života i ostanka na selu. Principi udruživanja zasnovani su na časnom odnosu prema drugima i način da se preuzme odgovornost. Zadruga je pravno lice koje predstavlja poseban oblik organizovanja fizičkih lica koja ostvaruju svoje ekonomske, socijalne, kulturne i druge interese i koja upravljaju i kontrolišu njeno poslovanje. Zadrugari su svesni da su prilikom osnivanja zadruge jednaki i ravnopravni i da je sva podela zarade i zajedničkog rada pravedna što je razlog udruživanja.
Propadanje i gašenje najviše su pretrpele zadruge u centralnoj Srbiji i Zlatiborskom okrugu. U periodu od 2009. do 2012. godine dogodilo se gašenje svih zadruga u Srbiji, ukupno 736 zadruga. Tada su prošle kroz automatski stečaj zbog blokade računa koja je bila duža od godinu dana. Otišle su u stečaj i nažalost niko nije obratio pažnju na ogromnu imovinu koja je ostala u zadrugama. ZZ “Morava” Gorobilje, Ljubiš, Dobroselica, Sirogojno, Ravni, nije bilo zadruge koja nije pretrpela ovaj problem. Ljudi su se nadali da će doći u situaciju da se reši status imovine koja je bila zadružna i da se ona zadrugarima vrati po Zakonu o zadrugama koji je 1996. godine bio aktuelan i po kome je zadružna imovina neotuđivo pravo u vlasništvu zadruga. Ekspanzija privatizacije koja je „progutala“ zadružnu imovinu dovela je do situacije da se ona pretvori u društvenu, odnosno državnu imovinu i vlasništvo Republike.
Kako je uništena zadružna imovina?
U ovim zadrugama krilo se ogromno bogatstvo, počevši od objekata, opreme, zemljišta koje je bilo zadružno gde je trebalo uraditi osnovno, a to je procenu sticanja zadružne imovine i to od 1. jula 1953. godine. Ističem da je Ustavom zagarantovana zadružna imovina i na to se neko oglušio. Ukoliko ima zainteresovanih lica postoje zakonske mogućnosti i ljudi na to i danas imaju pravo da traže od lokalne samouprave da im se imovina da na korišćenje bez naknade u službi razvoja zadruge. To znači da sve zadruge koje su to nekad bile, a postoji želja i volja ljudi da se udruže i osnuju zadrugu treba krenuti tim putem. Mnogi ljudi su izgubili želju i volju smatrajući da to što je nezakonito urađeno otišlo u nepovrat, ali donet je akt koji omogućava podnošenje zahteva za vraćanje zadružne imovine. Tako smo postupili u slučaju ZZ “Morava” u Gorobilju.
Vraćena je celokupna imovina zadruge „Morava“Gorobilje , a to su objekti u šest mesnih zajednica: Gorobilje, Milićevo Selo, Lopaš, Prilipac, Pilatovići i Godovik. To je ogromna površina, prostorno, građevinskih objekata koji su infrastrukturno pored puteva, ali se ne mogu koristiti, jer je potrebno ulaganje da bi oživeli. Vitalan prostor – ekonomija zadruge u Gorobilju oživela je i radnici i zadrugari su uspeli da je održe. Učestvovali su na konkursu za bespovratna sredstva i ove godine dobili 15 miliona dinara za razvoj zadrugarstva, odnosno opremu za kišeljenje kupusa, preradu i otkup voća. Jedan deo će biti hladnjača i deo za zamrzavanje. Dobili su vetar u leđa! Nekada je ZZ „Morava“ imala preko 122 zadrugara i 300 kooperanata, a sada ih je aktivno preko 25. Ohrabrujuće da su u zadruzi sada dedovi, očevi i unuci i nastavljaju zadrugarstvo. Izbacivani smo iz zadružnog prostora od preduzeća koje je privatizovalo tu imovinu, ali smo dokazali na sudu da je imovina zadružna i pobedili, a izvršenje je posle 13 godina suđenja trajalo dve i po godine.
Primećuje se trend porasta. Projekat “500 zadruga u 500 sela” izgledao je na početku nedostižan, čak i nerealan. Ali u ovom trenutku taj broj je premašen, jer je do kraja 2019. godine registrovano 630 novih zadruga u Srbiji. Na području Zlatiborskog okruga sada postoji oko 300 zemljoradničkih zadruga kako starih tako i novih. Neke su u stečajku, neke u procesu povraćaja imovine, neke novoosnovane, ali generalno gledajući 2018. i 2019. godinu poljoprivrednici sa područja Zlatiborskog okruga su učestvovali na konkursima i dobijali sredstva. Stare zadruge su dobijale po 15 miliona bespovratnih sredstava, a nove po 7, 5 miliona dinara.
Sredstva nisu za objekte, nego za proizvodnju i konkretne poslove, preradu. Veći deo sredstava je za zanavljanje grla u stočarstvu. Dobijanjem projekta od 7,5 miliona po tržišnim cenama možete nabaviti preko 400 grla, ovaca ili koza umatičenih i to su stada koja nam nedostaju na našim padinama. Zadruge su organizovane prema potrebama meštana. U područjima Nove Varoši, Sjenice, Bajine Bašte, Zlatibora niču stočarske zadruge, Kosjerić je mešovit i ima i prerade i stočarstva. U požeškom kraju uglavnom je prerada, jer je procena da je tako uspešnije s obzirom na zasade i plastenike, prave se hladnjače i prerađivački kapaciteti u tom smislu su se organizovali i osnivali zadruge, a kroz konkurse dobijaju opremu.
Ko su danas zadrugari, koliko su zadruge šansa i za žene sa sela da se udruže i organizovane u zadrugu sa svojim proizvodima konkurentnije na tržištu?
Trend zadrugarstva prati i organizovanje žena na selu. Prva ženska zadruga u Zlatiborskom okrugu je “Zdravčica” koja okuplja dvadesetak žena-zadrugara kako bi udružene kroz „Zdravčicu“ povećale šansu za zaradu, uspeh, svoju egzistenciju i svojih porodica. Ovom prilikom ističem i jednu povoljnost, jer je za osnivanje nove zadruge smanjeno članstvo sa 10 na pet zadrugara koji sebe vide u tim malim fabričicama.
Svaki biznis koji se započinje, ako je mali pa napreduje, jeste uspeh. Ako je biznis mali pa izostane uspeh šteta nije velika, ako se izgubi. U osnivanju zadruge zadrugari učestvuju do visine svog osnivačkog uloga, tako da svoju imovinu ne unose sto posto u smislu ugroženosti egzistencije za razliku od osnivanja preduzeća kada se unosi ceo kapital i domaćinstvo može da bankrotira. Zadrugarstvo je način i oblik organizovanja gde vi zapravo ispitujete sebe i svoju preduzetničku ideju, a da domaćinstvo ne završi na dobošu. Veoma je važno da odlukom u koju vi verujete ne dovodite u pitanje egzistenciju članova porodice.
Kakva je sudbina zadruga koje ne rade, ima ih tridesetak u Zlatiborskom okrugu?
Po Zakonu o zadrugama imovina zadruga koje su prestale da rade pripada Okružnom zadružnom savezu Užice. Imovina i sredstva, bilo u finansijskom delu, opremi, zemljištu i posle stečaja prelaze u vlasništvo Saveza. Ova imovina je u funkciji razvoja novih zadruga, pomoći starijim zadrugama, i to je nešto što je cilj Okružnog zadružnog saveza Užice. Savez upravlja tom imovinom i novac od svakog angažmana, od zakupa ili drugog se sliva u kasu za razvoj novih zadruga i pomoć starim zadrugama. Sve je zamišljeno kao poslovni rezervni fond. Radimo na raščišćavanj situacije oko zadruga koje ne rade. Revizori će dolaziti iz Beograda, a skeniranje jedne zadruge i stanja može potrajati i po pola godine, u vezi imovine, statusa, sudskih sporova... Takvih je oko trideset zadruga u Zlatiborskom okrugu, ali ovaj proces se mora okončati.
Učitavanje komentara...