Pocetna Društvo Ražana slama iz Akmačića za neolitsko naselje

Ražana slama iz Akmačića za neolitsko naselje

357
1
Podelite

Za izgradnju arheološkog parka na otvorenom, replike neolitskog naselja u Staparskoj banji u okviru projekta „NeoLIFE“ koriste se autentični prirodni materijali, ilovača, slama, drvo. Deo objekata biće pokriven slamom od raži zašta je bilo potrebno da se sakupi sa dva hektara u novovaroškom selu Akmačići.

Pandemija koronavirusa usporila je, ali nije i prekinula radove započete prošle godine na izgradnji prvog arheološkog parka na otvorenom, replike neolitskog naselja u Staparskoj banji, udaljenom od gradske plaže u Užicu oko šest kilometara. Rok za njihov potpun završetak bio je 30 jun, ali zbog pandemije, uz saglasnost EU koja najvećim delom projekat i finansira, rok je pomeren za početak septembra.

U budućem neolitskom naselju, trenutno se završavaju zanatski radovi na objektima, gradi se vodovod i kanalizacija, elektro mreža. Celo naselje biće pod video nadzorom i pokriveno internetom. Paralelno teče i izrada alata koje su ljudi koristili u neolitu, ali i kreiranje određenih sadržaja animacije posetilaca koji će sa životom naselja biti i sve bogatiji, jer je to i značajan faktor održivosti celog parka. Očekuje se da će za oko mesec dana početi radovi unutrašnjeg uređenja objekata, kao što je izrada zemljanih podova, peći, ali i opremanje postavki u svakoj kući, a onda i parternog utređenja koje je za park veoma važno, jer će i svaki njegov detalj, kako nam je rekla Snežana Milisavljević, menadžer projekta, biti značajan za dodatnu animaciju turista. Osim objekata za stanovanje kakvi su bili u neolitu, ovo naselje imaće i radionicu za obradu gline, kostiju, kože, kamena prilagođene interpretacijama navika i načina života ljudi u doba neolita.

Izgradnja neolitskog naselja okupila je brojne stručnjake, od arhitekata, istoričara, elektro i građevinskih inženjera, majstora. Ništa se ne prepušta slučaju, a sve građevine grade se od autentičnih, isključivo prirodnih materijala, zemlje- ilovače, slame, drveta. Na ovom svojevrsnom gradilištu s obzirom da je prošli ponedeljak bio lep dan, zatekli smo LJubomira Lučića iz Ravni koji sa dva pomoćnika na postavljenoj konstrukciji od drveta i pruća, pravi zidove od blata. Slične poslove radio je u Muzeju na otvorenom „Staro selo“ u Sirogojnu.

-Pre dvesta, trista godina radio se naboj, kao što ja sada radim ovaj objekat koji je namenjen za prezentacije i radionice. U Sirogojnu još ima po neka takva kuća, deo je urađen od naboja, a deo od drveta. Ostale građevine ovde u naselju pravimo iste kakve su bile u neolitu. Na pletivo od pruća koje su uradili drugi majstori, u dva sloja stavljam blato koje pravimo od ilovače, slame i pleve od slame po recepturi koju su uradili stručnjaci, dobri poznavaoci ovog istorijskog razdoblja i koju strogo poštujemo.U zidove ide više slame, može bilo koja, pogotovu pšenična, jer je mekša. Ovakve kuće mogu da opstanu dvesta godina samo da ne prokišnjavaju, a i ako se nešto poremeti može se lako popraviti. Sve je od prirodnih materijala koji su mniogo topliji od veštačkih– objašnjava LJubomir i kaže da će podovi, takođe, biti od istog materijala, samo što će ilovača biti pomešana sa većim procentom pleve u odnosu na slamu. On će raditi i enterijer, plafone od istog materijala, pregrade od ćerpiča, peći.
Ljubomir Lučić kaže da se ovim zanatom niko više ne bavi, jer nema ni potrebe za njim, pa je malo i onih koji bi hteli da ga nauče.

-Ovo rade ljudi stariji od 50 godina, nema nikoga mlađeg među nama- navodi Ljubomir koji se bavi poljoprivredom od koje i živi, mada uz to, radi i brojne druge poslove, kako kaže, „sve sam radio u životu, nema šta nisam “.

Glavni majstor za pokrivanje objekata u neolitskom naselju u Staparskoj banji je Ljubivoje Bojović iz Sirogojna. Školovao se za mašinbravara, ali kao i Ljubomir, bavi se poljoprivredom koja mu je osnovni izvor prihoda. U neolitskom naselju, sa još jednim radnikom, pravi krovove od šindre, drvenih daski – okoraka sa korom i od slame. Prva saznanja o postavljanju krovova od šindre i dveta, Ljubivoje je stekao od svog oca pa je mogao i sam da radio na mnogim objektima, ali krov od slame, sada je prvi put postavio zašta su mu dobro došla iskustva starijih majstora sa područja Vojvodine koji rade krovove od trske. Za krov u neolitskom naselju koristi se slama od raži koja je, kako ističe Ljubivoje, najkvalitetnija jer ima dobru dužinu i debljinu, samim tim i duže traje. Slama je sakupljena sa dva hektara u selu Akmačići u Novoj Varoši i od ove količine urađena su već dva krova, a moći će da budu pokrivena i dva manja objekta koja su namenjena za radionice.

-Svu slamu smo prvo morali da pripremimo i to je oko mesec dana radilo petoro-šestoro ljudi. Zapravo, prečešljali smo je na starinski način, ručno, na specijalno urađenim češljevima. Od prečešljanih stabljika pravili smo snopiće od kojih sam, slažući ih, napravio krov i na njemu nema nikakvog drugog ugrađenog materijala, samo slama. Kad počne da propušta vodu, krov se mora ceo zameniti – priča nam Ljubivoje i smatra da bi ovaj krov trebalo da posluži bar 30 godina. Ljubivoje je u naselju uradio i krov od paprati za zemunicu.

-Mi to na selu zovemo bujad. Najvažnije je da bude što kvalitetnija, a ima je u prirodi u našim krajevima u dovoljnim količinama. Od nje smo, takođe, pravili snopiće, slagali, pritezali motkama. Kada počne da prokišnjava, samo se dodaje novi sloj. Recimo, ovo je sada najjeftiniji prirodni krovni materijal, samo treba otići u prirodu, sakupiti ga i malo ga pripremiti – kaže šaljivo Ljubivoje i dodaje:

-Ovaj moj zanat je veoma redak u Srbiji. On je izumro, retko ko i zna šta je slama ili bujad.

Ljubivoje i Ljubomir znalački i s velikom ljubavlju obavljaju svoj posao. Kažu, veoma je važno da se svi procesi dok rade odvijaju tokom lepih, sunčanih dana, da nema padavina.

Cela konstrukcija za objekte u neolitskom naselju, takođe je urađena od prirodnih materijala. Za to je uglavnom korišćeno hrastovo drvo koje nije bilo baš jednostavno obezbediti, dok za krov od okoraka, drvo bora i smrče.

Snežana Milisavljević, menadžer projekta podseća, da projekat „NeoLIFE“ većim delom finansira Evropska unija kroz Program prekogranične saradnje Srbija-BiH. Učesnici u projektu su gradovi Užice i Tuzla, opština Milići kao i užička Umetnička škola. Ukupna vrednost projekta je oko 594.000 evra od čega je oko 450.000 obezbeđeno kroz Program prekogranične saradnje. Grad Užice od EU dobija oko 264.000, a ostatak Tuzla za rekonstrukciju sojeničkog naselja. Učešće u Programu podrazumeva i ulaganje gradova partnera, tako je Užice u obavezi da u realizaciju uloži oko 80.000 evra, pa će ukupna vrednost izgradnje neolitskog naselja biti oko 364.000 evra. RRA „Zlatibor“ je autor projekta čiju realizaciju i sprovodi, a Snežana Milisavljević napominje da je već pokrenuta inicijativa da neolitsko naselje u Staparskoj banji bude deo evropske mreže arheoloških parkova na otvorenom što daje velike mogućnosti njegove održivosti.

Replika neolitskog naselja u Staparskoj banji nastaje na osnovu arheoloških istraživanja rađenih na području Velike i Male Gradine koje se nalaze iznad Staparske banje. Predviđeno je da posetioci do njega dolaze isključivo ekološkim prevoznim sredstvima „zelenom stazom“ kanjonom Đetinje, bivšom trasom „ćirine“ pruge, koja počinje od hidrocentrale „Pod gradom“ na gradskoj plaži sagrađene 1900. godine po Teslinom višefaznom sistemu naizmenične struje.

1 komentar

Ostavite odgovor