-Svako jutro kada uđem u plastenik pričam sa kalama, kažem im gde ste moje lepotice, jer mi njihov miris i lepota daju snagu i tačno je da u ovom poslu ima dosta ljubavi. Ukoliko nemate ljubavi i strpljenja ne treba da gajite cveće – poručuje Ruža Đokić, proizvođač cveta koji je legenda kaže nastao zahvaljujući grčkoj boginji Heri, zaštitnici ljubavi, braka i rađanja
Ruža Đokić iz Sevojna već pet godina gaji kale. Život je hteo da upozna ljude iz Pančeva koji su već gajili ovu elegantnu lepoticu i koji su joj rekli “ne možeš se obogatiti, ali možeš solidno zaraditi i osetiti ogromno zadovoljstvo”. A na sve to Ruža sebi obećala da neće odustati i uspela. Prve lukovice, oko 300 komada nabavila je od ovog bračnog para. Odmah potom bilo ih je hiljadu.
Postojbina kala je Latinska Amerika i njen močvarni deo. Baš taj močvarni deo, bara u delu Sevojna prema magistrali gde Đokići imaju parcelu pokazala se pogodnom za gajenje ovog rezanog cveta koji zahteva dosta vode. Baka koja je nekada radila na Železnici i koja sada ima svoje najdraže male “pomagače” , dve unuke i unuka, mališane kćerke Nevene, započela je biznis i sada autom prepunim kala stiže do cvećara u dva okruga.
-Početna ulaganja bila su oko tri i po hiljade evra. Prve godine kala daje malo cveta, ali svake godine je sve bolje i bolje. Ovo je lep posao i zadovoljstvo ga je raditi. Ali i zahtevan, dok drugi zimi uživaju morate da čistite leje, spremite za proleće…Kada nastupi period mirovanja listovi se odsecaju. I štitite od mraza sa tri najlona da list ne smrzne, a lukovica ostane čitava. Normalno voda, hrana, a najveći problem koji možda drugi nemaju su puževi koji ulaze u plastenik, ako ga ne zatvorite. Dešavalo se da u deset uveče sa lampom hvatamo puževe, čistimo i skidamo u plasteniku. Ali najlepši osećaj jeste kada uđete u plastenik i imate oko dve hiljade kala i tada svu težinu posla zaboravite – priča o trudu i posvećenosti poslu Ruža iz sevojničke ulice Milivoja Marića. Ali i o jednoj važnoj stvari bez koje nema uspeha posebno u gajenju cveća.
-Svako jutro kada uđem u plastenik pričam sa kalama, kažem im gde ste moje lepotice, jer vam njihov miris i lepota daju snagu i tačno je da u ovom poslu ima dosta ljubavi. Ukoliko nemate ljubavi i strpljenja ne treba da gajite cveće – jasna je Ruža. Njene kale nalaze put kupaca u Kosjeriću, Čačku, Priboju, Prijepolju, Novoj Varoši i naravno Užicu. Kaže da su u ovom poslu najvažniji plasman i zaštita kala. Jer, kada imate hiljadu kala u plasteniku, morate brzo da ih oberete i krenete u plasman. Cvet traje oko sedam dana, ali uvek mora da se drži i da ima vlagu. Cveta od marta do kraja maja i godišnje Đokići imaju dve berbe. Krajem maja Ruža seče kale kako bi stigle da cvetaju u septembru ili oktobru. A kako je bilo u proteklim mesecima kada nije bilo potrebe za bidermajerima, bez plasmana i tržišta, u situaciji ograničenog prevoza. Naša Sevojničanka ipak je našla način da obraduje svoje sugrađanke i besplatno poklanjala kale. 
-Tržište je uvek problem, ali kada je krenulo vanredno stanje nije bilo lako. Jednog jutra kada sam otvorila plastenik u kome je bilo hiljadu cvetova nisam znala šta da radim i ćerka me je zatekla da plačem. Nije mi bio bitan novac već žao da sva ta lepota propadne. Kada kale precvetaju morate da je sklanjate, obore se i da ne bi došla u takvu situaciju delila sam ih besplatno da se bar neke žene obraduju – dodaje naša sagovornica. Cena kale je 50 dinara, raste preko 1,6 metara visine i pogodna je za sadnju u dvorištima gde je pola dana hlad, a pola sunce kako bi duže opstale. Ružine kale i ove jeseni uveličaće mnoga svadbena veselja, neka je svima na sreću uz mnogo ljubavi koju vredna Sevojničanka nesebično daje ovom cvetu.
Samo je bela – kala
-Nije dobro da se mešaju boje kale. Smatram da je kala “kala” samo ukoliko je bela. Prve lukovice zasadila sam 14. juna, a cvet je stigao oko 15. septembra. Potrebno joj je 60 do 90 dana do prvog cveta. Od jedne lukovice može nastati petnaestak krompirića i od njih sam zasnovala novi plastenik, a razmišljam i o prodaji lukovica, baš ih ima dosta. Kala se koristi za bidermajere i dekoraciju za svadbe, ali i za sahrane. Simbol je lepote nežnosti, mladosti i nevinosti – priča Ruža Đokić iz Sevojna.
