-Novi način obrazovanja zahteva veće napore, veću odgovornost u radu i veća dostignuća na osnovu kojih se stiču nove pozicije u radnoj sredini i neposrednom životnom okruženju-istakao je prof. Dr Miomir Milinković, v.d predsednika Akademije strukovnih studija Zapadna Srbija.
Odlukom Vlade Republike Srbije od septembra 2019. formirana je Akademija strukovnih studija Zapadna Srbija sa sedištem u Užicu. Oživotvorenje naznačene odluke realizuje se u spojenom nizu postupaka koji utvrđuju prioritet pojedinih faza njenog razvoja. Formiranje Akademije motivisano je savremenim tendencijama u okviru reformi strukovnih studija u Evropi i kod nas. Primarni zadatak bio je donošenje Statuta koji reguliše organizaciju i pravni status Akademije – dobijanje dozvole za rad, upis u sudski registar, donošenje Godišnjeg programa rada, izveštaj o finansijskom poslovanju, popis imovine, konstituisanje Nastavno-stručnog veća Akademije i stručnih veća dvaju odseka, formiranje katedara, formiranje Studentskog parlamenta, izbor Saveta, donošenje odgovarajućih poslovnika i konkretnih normativnih propisa. Registar obaveza i zadataka je širok i podrazumeva adekvatnu odgovornost privremenih organa upravlja, vd predsednika Akademije, koordinatora oba odseka i Privremenog saveta, do izbora i konstituisanja demokratski izabranih organa upravljanja-rekao je za “Vesti” prof. dr Miomir Milinković, v.d predsednika Akademije strukovnih studija Zapadna Srbija
Kako je u dva grada obavljati posao predsednika Akademije?
U sastav Akademije ulaze dva odseka iz dva grada, Užica i Valjeva. Ta činjenica, na prvi pogled, može se činiti da otežava funkciju i rad predsednika. Sedište Akademije je u Užicu, a to podrazumeva, u skoroj budućnosti, prateću administraciju, koja će obavljati operativne zadatke i poslove na nivou cele ustanove. Svaki od dvaju odseka ima svoga rukovodioca, nastavno-stručno veće i administrativni aparat koji obavlja konkretne poslove u delokrugu naznačenih odseka. U Nastavno-stručno veće Akademije ulaze, pored predsednika Akademije, rukovodioci oba odseka i članovi kolegijuma. Nastavno-stručno veće rešava pitanja od opšteg značaja za funkcionisanje Akademije, a odgovarajuća veća oba odseka bave se konkretnim pitanjima svoga vaspitnoobrazovnog rada. Na taj način se ostvaruje komplementarnost stručnog i vaspitnoobrazovnog procesa, u Godišnjem programu Akademije strukovnih studija Zapadna Srbija.
Posle usvajanja Statuta šta su sledeći koraci?
Usvojen je Statut Akademije, a stigla je i dozvola za rad. Posle upisa u sudski registar, donošenje Godišnjeg programa rada, formiranje Nastavno-stručnog veća Akademije i nastavno-stručnih veća u oba odseka, i izbor studentskog parlamenta. U Godišnji program Akademije ulaze i konkretni programi oba odseka. U realizaciji naznačenih ciljeva, jedan od primarnih zadataka su katedre, kao novi vid stručnog organizovanja nastavnika i nastavnih aktivnosti, prema pojedinim profilima obrazovanja u okviru konkretnih studijskih programa.
Koje ste probleme uočili u funkcionisanju Visokih škola strukovnih studija?
Svaka reforma ima svoje ciljeve i zadatke čije ostvarenje prate objektivne i subjektivne teškoće. Da bi se realizovalo to što je zamišljeno valja obezbediti povoljnu radnu atmosferu, što podrazumeva i povoljne materijalne i kadrovske pretpostavke, podršku sredine i kulturne i društvene javnosti. Teškoća ima i one su skoro redovno prisutne u svakoj reformi, zato je uvođenje inovacija u ostvarenju savremenih tendencija vaspitnoobrazovnog i naučnog rada izazov i iskušenje za sve nas.Takve teškoće mogu se definisati kao tekući problemi, koji se eliminišu u toku same organizacije i realizacije postavljenih ciljeva i radnih zadataka. Mnogo je lakše donositi odluke i stavljati ih na papir no što je njihova realizacija i oživotvorenje. Norme i propisi se mnogo lakše menjaju no ljudi i njihove navike. LJudi se lakše deklarišu za promene no što se odriču svojih navika i privilegija. Kada menjamo propise, moramo istovremeno i sami da se menjamo i odričemo starih navika i lako stečenih privilegija. Novi način obrazovanja zahteva veće napore, veću odgovornost u radu i veća dostignuća na osnovu kojih se stiču nove pozicije u radnoj sredini i neposrednom životnom okruženju.
Dve visoke škole strukovnih studija, sada su odseci jedne akademije, koja će statutom, godišnjim programom rada, i drugim normativnim aktima, objediniti rad u okviru različitih obrazovnih profila i studijskih programa. Nastava će se integrisati tako što će se formirati katedre koje funkcionišu na nivou akademije, u slučajevima kada se u sadržajima pojedinih obrazovnih profila realizuju isti ili srodni predmeti. Oblasti koje se realizuju samo u nastavi programima jednog od dvaju odseka obuhvatiće katedre tih odseka.
Koliko će biti ukupno akreditovano studijskih programa spajanjem dve škole, šta je planirano za Užice a šta za Valjevo?
Studijski programi će se organizovati prema potrebama privrede i društvenih delatnosti pre svega u regionima Užica i Valjeva, a potom i cele Zapadne Srbije.
Prema dosadašnjim potrebama u organizacionoj jedinici u Užicu realizovaće se studijski programi: turizam, unutrašnja arhitektura, mašinstvo, zdravstvena nega, menadžment i preduzetništvo, građevinsko inženjerstvo – opšti smer, tehnološko inženjerstvo, informacione tehnologije, računovodstvo i revizija i master strukovne studije : bezbednost i zdravlje na radu.
U organizacionoj jedinici u Valjevu, izučavaće se studijski prgrami: poslovna informatika – studije na daljinu, poslovna ekonomija sa dva modula: finansije, bankarstvo i osiguranje i marketing i trgovina – studije na daljinu; poslovna informatika; poslovna ekonomija sa četiri modula: finansije, bankarstvo i osiguranje, računovodstvo, revizija i porezi, marketing, trgovina i turizam, agroekonomija i ruralni razvoj; master i strukovne studije: poslovna ekonomija, informatika.
Šta treba da očekuju budući studenti?
Komplementarna primena savremenih metodičko-metodoloških pristupa, osnovna je intencija moderne nastave u realizaciji strukovnih studija, što podrazumeva novi kvalitet znanja, efikasniju primenu naučenog u praktičnom radu i u životu, a u bližoj perspektivi i neke vidove dualnog obrazovanja. Za ostvarenje ovih ciljeva neophodno je kontinuirano usavršavanje i stručno obrazovanje nastavnika, njihovo učešće u naučnim projektima, istraživački rad u okviru struke i obrazovnog profila u kome drže nastavu. Samo su pravi oni nastavnici, isticao je Komenski, ”koji razvijaju duh slobodnog mišljenja i osećanje lične odgovornosti”. I stari Grci su pridavali izuzetan značaj mestu i ulozi nastavnika o čemu svedoče i reči Platona koji je govorio da ”država neće mnogo izgubiti ako obućar nema pojma o svom zanatu, jedino će Atinjani biti loše obuveni. Ali ako vaspitači omladine budu rđavo ispunjavali svoje obaveze, stvoriće pokolenja neznalica i poročnih ljudi koji će upropastiti svu budućnost otadžbine.”
Profesori moraju izvoditi nastavu tako da studenti na njihova predavanja dolaze svojom voljom, da svaki dan studija otkriva nove vidike života, a svaki čas, kako je govorio Jezerski, da se pretvori u znanje koje otkriva nove horizonte nauke, u misao koja blaži srce, u umenje koje snaži ruke, u uverenje koje podiže moral i brusi karakter. Moraju dati studentima do znanja da im je za uspeh u profesiji, pored neophodnog znanja, jednako važno da budu dobri ljudi, i da vole profesiju za koju se spremaju, da u svakom trenutku budu spremni da prime znanja od mudrijeg, jer im je to ”od koristi”, kako je govorio Dositej, ali i da uče druge, jer im je to zadatak i radna obaveza.
Da li će pored postojećeg nastavnog kadra biti novog zapošljavanja i na kojim studijskim programima?
U 2020. godini se ukida ograničenje zaposlenja, ali to ne znači da će se prijem novih kadrova obavljati stihijno i neplanirano. Prijem novih kadrova zavisiće, pre svega, od stvarnih potreba nastave i drugih aktivnosti koje prate realizaciju programskih ciljeva i reformu obrazovanja visokih strukovnih studija.
Po Vašoj oceni da li bi budući integrisani univerzitet mogao da zaustavi migracije mladih?
Činjenica je da na prostorima Zapadne Srbije sada funcioniše samo jedan fakultet osnažuje potrebu za osnivanjem integrisanog univerziteta sa sedištem u Užicu. Užice je najveći grad Zlatiborskog okruga i zajedno sa Valjevom i Šapcem predstavlja osovinu privrednog i kulturnog razvoja Zapadne Srbije. Budući integrisani univerzitet imao bi ne samo naučni i vaspitnoobrazovni, već i geostrateški značaj. Funkcionisanje univerziteta omogućilo bi koncentraciju znanja i pameti, koncentraciju kapitala, školovanje visokoobrazovnih kadrova u svim oblastima ekonomskog, privrednog i kulturnog života. To bi, implicitno, stvorilo uslove za brži razvoj privrede i zapošljavanje mladih stručnjaka u sredinama iz kojih potiču. Pozitivni ishodi bi se pokazali na blagotvornom zaustavljanju negativnih migracionih procesa koji su naročito vidljivi u Zlatiborskom okrugu i na prostorima Zapadne Srbije. Zato bi se svi faktori u obrazovanju, u društveno-političkom i kulturnom životu Zapadne Srbije morali više angažovati na oživotvorenju ove ideje. Ideja, ma koliko bila dobra, bez snažne podrške, ostaje samo mrtvo slovo na papiru.
Konstituisanje Akademije predstavlja korak bliže ka osnivanju univerziteta, koji je neizostavano neophodan na prostoru Zapadne Srbije gde trenutno postoji samo jedan fakultet.
Šta biste još izdvojili za buduće funkcionisanje Akademije?
Budućnost Akademije određena je smernicama Vlade Republike Srbije i opštim tendencijama moderne nastave, što podrazumeva puno angažovanje nastavnog kadra i nenastavnih službi koje pomažu realizaciju programiranih ciljeva i svakodnevnih aktivnosti na planu stručnog usavršavanja, naučnog rada i učešća u društvenim zbivanjima njenog užeg i šireg okruženja.
Promene se očekuju u efikasnijem organizovanju nastave, u primeni novih metodičko-metodoloških pristupa što predstavlja i osnovne ciljeve i pretpostavke reforme visokog obrazovanja u diskursu strukovnih studija. U skorijoj budućnosti valjalo bi uvesti programiranje, opremiti digitalne učionice, stvoriti uslove za dualno obrazovanje, za efikasno preduzetništvo, produktivnu finansijsku pismenost i razvoj veštačke inteligencije. Pritom valja imati na umu da će se u daljem razvoju Akademije uvoditi i druge inovacije i aktivnosti, prema potrebama razvoja privrede i opšteg, društvenog i materijalnog napretka Zlatiborskog okruga i Zapadne Srbije.
