U svečanoj sali Gradske kuće održana je promocija posthumno objavljenog dokumentarnog romana „Major Kol, građanin Kolić“ Đorđa Pilčevića (1938-2017), užičkog novinara, publiciste i istoriografa u izdanju Istorijskog arhiva Užice i priređen omaž za sve što je Pilčević uradio kao publicista i dugogodišnji saradnik užičkog Arhiva i novinar više listova među kojima i užičkih “Vesti” u kojima je objavio svoje prve tekstove.
– Večeras nas nije okupila jedna knjiga, večeras nas je okupio jedan čovek i predstavljanje ove knjige deo je omaža koji smo priredili našem Đorđu Pilčeviću, našem Đolu, našem Pilcu – rekao je na početku skupa arhivski savetnik dr Aleksandar Savić navodeći Pilčevićevu biografiju od rodne Kruščice, podatke iz novinarske karijere od Vesti, Politike, Borbe i saradnje sa preko 50 listova i časopisa u bivšoj zemlji i preko dvadeset objavljenih feljtona.
Savić je istakao i Đorđev polemički duh uvek na strani istine i pravde i predočio njegovo publicističko stvaralaštvu uključujući monografiju kraljevog slikara Mihaila Milovanovića čiju je rehabilitaciju novinar Pilčević i pokrenuo.
O ratnoj ulozi dvostrukog špijuna i poratnoj sudbini Nemca Hansa Kola, ili Ivana Kolića koju je Pilčević godinama istraživao, objavio feljton i pripremao za knjigu,a predano je priredio užički književnik Zoran Jeremić, slovo priredjivača ove ratne priče na promociji je preneo novinar i publicista Zoran Žeravčić.
– Djordje je teško podnosio nepravdu i laž. Stoga se nimalo slučajno tema o nemačkom ratnom zločincu Hansu kolu nije slučajno našla u fokusu njegovog prvog objavljenog romana. Dramaturški vešto raspoređujući vreme njegovih zlodela, njegovih lica i naličja koje je kao obaveštajni oficir ostavio u užičkom kraju Đorđe Pilčević nas uvodi u svet još jedne ratne golgote srpskog naroda i njegovog razdora. Ovaj roman za koji možemo reći da je roman – povremeno hronika obiluje sa toliko dokumentarnih detalja da nas iz pasusa u pasus uvlači u špijunski triler, a zatim u surovi realizam ratnih romana – piše Jeremić o ovoj knjizi koja je za priredjivača bila dragoceno čitalačko iskustvo koje je još jednom potvrdilo dar i ogromnu istraživačku energiju Đorđa Pilčevića.
O Đorđu Pilčeviću u prepunoj sali Gradske skupštine govorili su njegovi prijatelji i saradnici: u ime izdavača arhivski savetnik Željko Marković, direktor “Vesti”, Nikola Mitrović , o književnom stvaralaštvu i stilu pisanja govorio je publicista Radoje Andrić, o sećanju na druženje dugogodišnji prijatelj Sekula Novaković i saradnji i izdanju monografije o slikaru Mihailu Milovanoviću Dobrivoje Borčić kao i o njegovom kapitalnom delu “Tragično proleće” koje govori o NATO bombardovanju užičkog kraja 1999. godine.
Direktor Istorijskog arhiva Željko Marković zahvalio je porodici Pilčević na ustupljenoj gradji i dokumentima koji se kao bogata zbirka čuvaju u Arhivu uz reči da je Đordje bio jedan od najboljih priredjivača i saradnika ove ustanove kulture.
Publicista Radoje Andrić izmedju ostalog je rekao da je Pilčević napisao više knjiga nego što su neki pročitali i da je imao jednu od najbogatijih ličnih arhiva.Uz pitanje “šta će biti o onom što je bilo” izrazio je verovanje da će se “dogoditi mnogo knjiga u Đorđevom odsustvu”.
– Iz njegove bogate arhive trebalo je da izadje još 49 naslova. Možemo samo da pretpostavimo kakvih naslova i kakvih knjiga! Ostali smo uskraćeni za monografiju o generalu Ljubi Djuriću, knjigu o predsednicima opština i gradonačelnicima Užica, za knjigu o Užičanima Golootočanima i informbirou, za knjigu o znameniti ženama Užica i sportistima, monografiju Užica u tri toma, monografiju rodne Kruščice, knjigu o rehabilitovanim žrtvama komunizma, knjigu o pesmama Golootočana čiju je kopiju Đorđe posedovao i ona je zahvaljujući porodici Pilčević sada u posedu Arhiva kao i ostali dokumenti koje je pronalazio i sistematizovao – naveo je Andrić.
Direktor “Vesti” Nikola Mitrović u ime kolega novinara na promociji je pročitao tekst Zorana Jeremića, Pilčevićevog dugogodišnjeg saradnika i sećanje na jedno od najboljih užičkih pera, novinara koji je u “Vestima” gradio svoj istraživački rukopis i do poslednjeg dana života nesebično ga darivao ovoj novinskoj kući. Sedeći u redakciji samo par dana pre smrti neumorni Pilac sugerisao je nove teme. On je podsetio na Pilčevićev prvi tekst objavljen u “Vestima” 1957. godine i kako je sam Đorđe isticao najzanimljivijih i najuzbudljivijih 17 novinarskih godina provedenih u “Vestima” uvek i u svakoj prilici braneću čast novinarske profesije.
– U traganju za istinom Đorđe nije pitao za cenu i bio je prinudjen da se nekoliko puta nadje na optuženičkoj klupi u užičkom sudu. Medjutim, činjenice su uvek bile na njegovoj strani – deo je iz teksta koje je Mitrović pročitao.
Sekula Novaković, dugogodišnji prijatelj kaže da je lepota novinarskog stila Đorđa Pilčevića uzor koji je uvek bilo teško dostići i da je bio rodjen za stresan i odgovoran poziv.
– Sa Đorđem sam se družio pune četiri decenije i od njega nikada nisam doživeo nešto što mi se nije svidelo. Otkada ga nema nikada nisam zalazio na mesta našeg druženja, jer mi to budi samo tužne uspomene, na te divne i nezaboravne dane – ispričao je sinoć Novaković.
Dobrivoje Borčić podsetio je na monografiju Mihaila Milovanovića rekavši da je Pilčević u korice ove knjige smestio život slikara od rodjenja do streljanja 1941. godine. Štampana je u tiražu od hiljadu primeraka i nje odavno nema na tržištu.
Reči zahvalnosti Arhivu, prijateljima, kolegama njegovog oca na sinoć održanoj promociji u ime porodice uputio je dr Dejan Pilčević koji je rekao da se zahvaljuje što su na izuzetan, retoričan način govorili ne samo o delu već i o ličnosti njegovog oca koji nije samo voleo i čestito radio svoj posao baveći se istraživačkim novinarstvom kada ta kategorija nije ni postojala.
