Pocetna Kultura Dovlatov, ili ljubav na prvo čitanje

Dovlatov, ili ljubav na prvo čitanje

253
0
Podelite

U Narodnoj biblioteci Užice otvorena je izložba „Zona Dovlatov“ koju su priredili članovi čitalačkog kluba Užičke gimnazije, Užička književna republika i Biblioteka. Izložba posle koje je prikazan i dokumentarni film o velikom ruskom piscu Sergeju Dovlatovu (1941-1990), realizovana je povodom 180 godina Užičke gimnazije i otvorena je do kraja januara.

Ideološki nepodoban i cenzurisan Dovlatov 1978. godine emigrira iz SSSR-a u Ameriku ne dočekavši da vidi izdanje svoge prve knjige u Rusiji koja se pojavila šest meseci posle njegove smrti u Njujorku.

-Zanimljiv, ekscentričan život i stvaralaštvo Sergeja Dovlatova ne zaslužuje ništa manje od jedne ovakve originalne i neobične izložbe u čijoj realizaciji je učestvovao veliki broj kreativnih ljudi predvodjen ogromnim entuzijazmom četiri profesorke srpskog jezika i književnosti Užičke gimnazije i jednom profesorkom književnosti iz osnovne škole „Nada Matić“ – rekla je direktorka  Narodne biblioteke Dušica Murić, a reči zahvalnosti svima koji su učestvovali u realizaciji  „Zone Dovlatov“ uputio je direktor Užičke gimnazije Vukadin Simović.

O književnom delu pisca koga mnogi nazivaju modernim Čehovom govorile su prevodilac sa ruskog Natalija Nenezić i profesorka Užičke gimnazije Ružica Marjanović koja je rekla da je u stvaranju izložbe učestvovao tim učenika, profesora, inženjera koji su pravili konstrukcije, ljudi iz pozorišta do izdavačke kuće LOM koja je ljubazno ustupila knjige za izložbu.

-Cilj nam je bio da sve napravimo da bismo čitali Dovlatova – rekla je profesorka Marjanović kojoj je na pitanje kako je otkrila Dovlatova prevoditeljka Nenezić odgovorila da se to dogodilo kasno krajem devedesetih, ali da je to bila ljubav na prvo čitanje. Pri tom je istakla i zasluge filma sa Milanom Marićem u ulozi velikog pisca koji je dosta uticao na popularnost Dovlatova i kod nas.

-Njegova proza je toliko drugačija od njegovog života. Kasno sam otkrila Dovlatova, ali to je bukvalno bila ljubav na prvo čitanje. Dovlatov je prvo postao popularan uAmerici pa u Rusiji, a kod nas zahvaljujući filmu sa Milanom Marićem i preporučujem ga za čitanje, jer je to prava radost čitanja.

Delo „Zona“ nastalo je posle Dovlatovljevog iskustva u sovjetskoj vojsci kao čuvara logora i izdvojeno je od celog njegovog stvaralaštva. Čini je 14 priča iz života logoraša i njihovih čuvara.

-Tema logora je velika tradicija u ruskoj književnosti ne samo u 20. veku. Dovlatov je napravio korak napred jer smo u svim prethodnim knjigama o zatvorima uvek imali dihotomiju crno-belo, dobre i loše momke, zavisno od toga ko piše, bilo iz perspektive socijalističkog realizma da su iza rešetaka ljudi s razlogom, ili obrnuto kod Solženjicina. Dovlatov je pokazao da ne postoji granica izmedju zatvorenika i stražara i da ljudska dobrota i ljudsko zlo postoji i sa jedne i sa druge strane i da je granica porozna – navela je Nenezić. Dovlatovu za života nije objavljena ni jedna knjiga u SSSR-u, ali je odbio da bude ruski disident u Americi, a samim tim i privilegije.

-On ne upućuje ni najmanji prekor režimu u SSSR-u i u svom prvom slobodnom intervjuu u Beču kaže da samo želi da piše i da od pisanja može da se prehrani. On ne žudi za novcem, potpuno je skroman čovek čija je želja samo da piše i ni za čim drugim ne žudi do ostvarenjem strasti za pisanjem – navodi Nenezić i dodaje da odsustvo prekora, ta ljudska dobrota s obzirom na tešku sudbinu pokazuje  čovečnost pisca koji iznalazi veliku snagu u sebi.

Napuštajući domovinu  pisac – emigrant je trideset šest godina svog života spakovao u stari kofer. Osam predmeta iz tog kofera bilo je dovoljno da se ispriča priča o  burnom i teškom životu… “Kofer” je knjiga koja je Dovlatova učnilia poznatim u Americi.  U njoj piše “na dnu kofera ležala je stranica “Pravde” iz maja osamdesete. Na naslovnoj strani je pisalo; “Živeo socijalizam!” U sredini je bio portret Karla Marksa. Kad sam bio školarac, običavao sam da crtam vođe proletarijata. Posebno Marksa. Malo razmažeš mrlju mastila i već liči… Pogledao sam prazan kofer. Na dnu je bio Karl Marks. Na vrhu Brodski. A između njih beznadežan, neprocenjiv, jedini život”.

Ostavite odgovor