Pocetna Ekonomija Kvalitetne računovođe štite privredu od grešaka

Kvalitetne računovođe štite privredu od grešaka

231
0
Podelite

Radmila Nikolić počela je samostalno da pruža računovodstvene usluge 1998. godine kada je osnovala svoju agenciju koja je 2005. prerasla u preduzeće CNP PRO Consalting. NJeni klijenti su ne samo sa područja Zlatiborskog okruga, već i iz drugih gradova u Srbiji. To je, kako kaže Radmila, zahvaljujući napretku tehnologije, tako da nije važno u kojem je gradu sedište preduzeća. Radmila Nikolić je predsednik Sekcije za računovodstvene poslove Regionalne privredne komore Zlatiborskog upravnog okruga.

Nedavno je održan sasatanak Sekcije za računovodstvene poslove Regionalne privredne komore Zlatiborskog upravnog okruga, ali i stručni skup računovođa. Osnovne teme ovih sastanaka, čini se da su nametnute, pre svega, novim Zakonom o računovodstvu koji definiše nove uslove rada profesionalnih računovođa. O čemu se radi?

-Novi Zakon o računovodstvu ponovo u život vraća sertifikate, odnosno, računovođa koji ima svoju firmu i pruža usluge drugim licima mora biti sertifikovan. Ove licence, odnosno, sertifikati, bili su u upotrebi ranije, ali od 2006. nisu bili propisani zakonom za realni sektor, ali su bili priznati. Onda, kako niko nije kontrolisao ko sve samostalno obavlja računovodstvene poslove postali smo svesni nekvalitetnih računovodstvenih usluga jer su počeli da ih pružaju i ljudi koji nisu stručni za to. U oktobru ove godine usvajen je novi Zakon koji stupa na snagu u 2020. ali za primenu odredbe za posedovanje sertifikata dat je rok od tri godine. Međutim, od Pera Škobića generalnog sekretara Saveza računovođa na nedavno održanom sastanku u RPK Užice, čuli smo će se Savez koji je član Međunarodne oranizacije IFAK, angažovati i tražiti skraćenje tog roka. U Savezu smatraju da na osnovu evidencije kojom raspolažu, u Srbiji ima dovoljan broj sertifikovanih računovođa i samo se čeka donošenje podzakonskih akata kojima će biti definisano ko će i na koji način uraditi registar.

To znači da će, da kažem, „stari“ sertifikati, važiti?

-Čak i to tek treba da bude poznato, jer nisu svi sertifikati dobijeni od Saveza računovođa Srbije, već je bilo i drugih ustanova u kojima su se polagli stručni ispiti i koje su izdavale sertifikate. Podzakonskim aktima biće propisano da li će svi sertifikati biti priznati.

Jesu li potrebni sertifikati za ovaj posao?

-Jesu. Mislim da je zaista krajnje vreme da se u našoj profesiji uvede red i da se postave pravila igre. Smatram da je našoj državi potrebno da ima sertifikovane računovođe koji kvalitetno, odgovorno, savesno, pošteno, u skladu sa poreskim propisima izvršavaju svoje obaveze.  Svi smo u okruženju svesni razvoja male privrede, a ona zavisi od kvalitetnog računovođe jer je on i poreski savetnik i od njega naš preduzetnik očekuje adekvatnu pomoć i savet, na koji način treba da se ponaša dok posluje.

Računovođe sada, osim što moraju da rade u skladu sa Zakonom o računovodstvu, moraju da poštuju i Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, a prenet im je i deo posla drugih institucija, kao na primer, Poreske uprave. Koliko sve to usložnjava  rad agencija za računovodstvene usluge?

-Svim ovim se uslovi rada računovođa pooštravaju i mi želimo na vreme da obavestimo sve računovođe da kvalitet svoje usluge podignu na viši nivo, da poštuju važeće zakone, posebno Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma koji je već na snazi. I do sada smo bili odgovorni po ovom Zakonu, ali odgovornost sada proističe i iz Zakona o računovodstvu u koji je i ugrađena ova klauzula. Sada smo u obavezi da oformimo dosije za svakog klijenta u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i samo smo mi, računovođe, odgovorni pred nadležnom upravom u skladu sa njim, klijent nije. To zahteva vrlo ozbiljan rad i ogromna je obaveza. Zato želimo da preko ovih zajedničkih sastanaka u Regionalnoj privrednoj komori podignemo svest računovođa da shvate šta zakonodavac hoće. Rešeni smo da pomognemo svim računovođama koji sebe vide u ozbiljnom poslu kako bi podigli nivo kvaliteta svoje usluge i odgovornosti što od nas sada ova dva zakona i zahtevaju. U novom Zakonu o računovodstvu stoji klauzula da, ukoliko ne sarađujemo sa Upravom za sprečavanje pranja novca možemo da izgubimo dozvolu za rad. Još nisu doneti podzakonski akti kojima će biti definisano ko će se baviti kontrolom rada računovođa, ali ih očekujemo u što skorije vreme. Sve ovo utiče na kvalitet i cenu računovodstvene usluge.

To je bio i razlog za veći broj sastanaka članova Sekcije za računovodstvene poslove RPK Užice?

-Da. Profesija pružanja računovodstvenih usluga je neuređena. Zato pokrećemo inicijativu da računovođe treba da imaju svoju komoru u kojoj su članovi sve institucije koje se bave ovom vrstom posla i ukazaujemo na visok stepen nelegalnog rada koji je u porastu kao i na nizak nivo kvaliteta usluga. Za kvalitet pružanja računoivodstvenih usluga potrebno je propisivanje jasnih kriterijuma, standarda i drugih fer uslova za pružaoce usluga, kao i poštovanje IFAK-ovog kodeksa ponašanja.

Je li ovakva situacija karakteristična samo za područje Zlatiborskog okruga ili je slična u celoj Srbiji?

-Tačno je da govorimo o području Zlatiborskog okruga, ali je situacija slična u celoj Srbiji i zato nam je cilj da u našu inicijativu uključimo Privrednu komoru Srbije, odnosno, sve ostale regionalne privredne komore. A svaki računovođa će ceniti kvalitet svojih usluga i određivati svoju cenu u skladu sa angažovanjem i ekonomskoj snazi svojih komintenata.

Kakva je sada situacija što se tiče cena usluga računovođa?

-Situacija je haotična. Najveća nelojalna konkurencija su nam interne računovođe koje su zaposlene u firmama, a posle radnog vremena rade iste poslove za određene klijente i njima nije potreban sertifikat, ne plaćaju poreze ni doprinose i niko ništa ne preduzima. Želimo da pokrenemo inicijativu da saznamo ko kontroliše rad računovođa. Mi sami, bez saradnje sa drugim nadležnim organima, ne možemo ništa. Jedan od predloga je da tražimo zajednički sastanak sa direktorom Poreske uprave i da mu predočimo problem sa kojim se suočavaju legalne računovođe koji moraju da edukuju svoje zaposlene u skladu sa zakonima, moramo da posedujemo sertifikat, da obezbedimo plate zaposlenima, a oni koji ilegalno rade, ne moraju ništa. Ne mogu da tvrdim da taj koji radi ne crno nije kvalitetan, ali s obzirom da ništa ne plaća državi on utiče na realni cenu usluge i na punjenje budžeta. Nemamo podatak koliko je takvih računovođa, a naši privrednici su neobavešteni o tome da svaki računovođa nije istog kvaliteta. Mi po običaju uvek radimo kada se nešto dogodi, a ne radimo da se to i ne dogodi. Svi idemo u pogrešnom pravcu koji je kad, tad, zatvaranje delatnosti.  Od 1990. počeli smo sa privatnim radom.  Niko nas nije uređivao i to je najveći problem. Stihijski smo nastali niko nas nije organizovao, sem u nekom delu Savez računovođa. Po starom Zakonu o računovodstvu postojala je mogućnost organizovanja komore računovođa, ali to nije zaživelo. Naročito od 2006. nastaje haos kada je ukinuta obaveza da se poseduje sertifikat i ovim poslom su svi počeli da se bave, a pitanje je kako se radi. Na primer, na tržištu ima zastarelih, ali i programa bez licenci koji ne mogu da odgovore na sve zahteve koje je Poreska uprava posle reforme nametnula.

Da li klijentu znaju šta plaćaju?

-Moje mišljenje je da za sada ne znaju, jer se prepliću knjigovodstveni i neknjigovodstrevoni poslovi, a svaki klijent treba da zna šta su, a šta nisu računovodstvene usluge. I tu ima nesnalaženja. Sve je izraženija potreba, na primer, za poreskim savetnikom, što nije računovodstvena usluga, a mi taj posao obavljamo, ili, šta moj klijent zna o Zakonu o zaštiti ličnosti? On očekuje od računovođe da mu saopšti sve što je vezano za ovaj Zakon, ali to, nisu računovodstvene usluge. Zato se i zalažemo i za propisivanje jasnih kriterijuma i standarda za pružaoce usluga. Jasno je da naša profesija zahteva izuzetno visoku odgovornost i veoma je važna za našu privredu, a samim tim i državu. Kvalitet naših usluga štiti privredu od grešaka i na taj način delujemo preventivno, a samim tim pomažemo sopstvenoj državi.

Kakva je, inače, tražnja za računovodstvenim uslugama na području Zlatiborskog okruga?

-Na našem području je prisutna potreba za kvalitetnim računovodstvom. Tržište je pokazalo da sve što je privatno osnovano, ima svog računovođu. Razvoj male privrede je konstantan. Na našem području je dosta hladnjača, građevinskih firmi, proizvodnih, trgovačkih firmi, preduzetničkih radnji, firmi u oblasti turizma, ali se ne zna broj onih koji se bave računovodstvenim uslugama, jer su mnogi registrovali drugu šifru delatnosti, a bave se ovim poslom.  Postavlja se pitanje kome klijent treba da se obrati kada registruje svoju delatnost. Po inerciji on ide u Poresku upravu koja ne sme nikoga da preporuči i sve se završava sporednim kanalima. Zato tražimo da u svakom gradu postoji registar računovođa koji ispunjavaju sve uslove za kvalitetan rad.

-Računovođe su od početka reforme Poreske uprave i uvođenja elektronskih prijava, iznele ogroman posao i dokazale da mogu i da su sposobni, ali za taj rad koji se iz Poreske uprave preselio u naše kancelarije, povećava naše troškove što neminovno utiče i na povećanje cena naših usluga. U današnje vreme biti računovođa zahteva visoko tehnološko znanje i adekvatnu primenu poreskih zakona. To je veliki napor za mladi kadar koji treba privoleti da radi ovaj posao. Stvaranje radnika u računovodstvu od početnika  je proces koji traje minimum tri godine, a da on bude potpuno osposobljen za posao, još tri – kaže Radmila Nikolić.

-Moramo da poradimo na kvalitetu sopstvenih usluga, da zaštitimo profesiju, pa ako je potrebno i da se zarad toga manji udruže. Ako imamo kvalitet, onda smo stvorili uslove da zaposlimo mladi kadar, jer su sada u ovom poslu pretežno stariji ljudi – ističe Radmila Nikolić.

Ostavite odgovor