Pocetna Društvo “Šećer” zagorčava i bez simptoma

“Šećer” zagorčava i bez simptoma

448
0
Podelite

Podaci pokazuju da od ukupnog broja osoba koje boluju od dijabetesa tip 2, tek polovina ima postavljenu dijagnozu. Najveća opasnost je ako se bolest ne otkrije na vreme, ili se ne leči adekvatno, što može dovesti do razvoja hroničnih komplikacija -upozorava dr  Jovika Stokić, internista-endokrinolog.

O dijabetesu i broju obolelih najčešće se govori kada se obeležava dan borbe protiv ove bolesti. Šta je ključno za prevenciju?

Osnovna podela dijabetesa je na tip 1- insulin zavisni, tip 2-insulin nezavisni, dijabetes u trudnoći – posebni retki oblici dijabetesa.Trenutno medicinska dostignuća ne pružaju mogućnost prevencije tipa 1 dijabetesa. Iako mnogi faktori  doprinose razvoju dijabetesa tip 2, većina njih zavisi od nas samih.Promena životnih navika u vezi  ishrane i fizičke aktivnosti može doprineti sprečavanju, ili odlaganju razvoja dijabetesa tipa 2. Zdrava ishrana može sprečiti razvoj gojaznosti koja osim dijabetesa uzrokuje i druge zdravstvene probleme. Što se tiče fizičke aktivnosti, za prevenciju se preporučuje minimum 30-45 minuta dnevno, bar 3-5 dana u nedelji.

Koji simptomi su prvi pokazatelji da treba potražiti pomoć stručnjaka, šta odmah preduzeti kada se bolest otkrije i kako je držati pod kontrolom?

Prvi simptomi koji se primete kod dijabetesa tip 1 su abnormalno pojačana žeđ i suvoća usta, iznenadan gubitak telesne težine, često mokrenje, nedostatak energije i umor, stalni osećaj gladi, zamućen vid i kod dece mokrenje u krevetu. Može biti teško ga dijagnostikovati pa su često potrebne dodatne analize. Dijabetesa tip 2 najčešće se razvija u odraslom životnom dobu, ali sve češće i ranije, pa su slični simptomi kao kod tipa 1. Često se može primetiti sporo zarastanje rana i infekcije kože koje se ponavljaju. Posebno je opasno što su ovi simptomi često blagi, ili neprimetni, pa osoba može živeti i po nekoliko godina sa dijabetesom tip 2 pre postavljanja dijagnoze, što povećava rizik od razvoja komplikacija koje mogu biti opasne po život. Neretko se dešava da se dijagnoza postavi tek posle  komplikacija dijabetesa, kao što je infarkt miokarda, šlog, gangrena stopala…Kada se bolest otkrije, prva terapijska stepenica je primena higijensko-dijetetskog režima uz odgovarajuću  ishranu, fizičku aktivnost i započinjanje odgovarajuće  terapije. Redovne kontrole su važne i edukacija o bolesti i terapiji. Sve ovo dovodi do odlaganja napredovanja dijabetesa,  sprečavanja ili odlaganja komplikacija koje se mogu razviti.

Na čemu posebno insistirate?

Insistiram na pridržavanju higijensko -dijetetskog režima, fizičkoj aktivnost prema mogućnostima,zavisno od starosti i pridruženih oboljenja,  samokontroli šećera u krvi, vođenju dnevnika samokontrole i redovnim kontrolnim  pregledima.

Šta su razlozi povećanja broja obolelih od dijabetesa?

Prema poslednjim podacima, broj obolelih od dijabetesa u svetu je oko 463 miliona ljudi, a procenjuje se da će do 2045. godine taj broj porasti i do 700 miliona. Razlog ovakvom rastu je broj  obolelih od dijabetesa tip 2 koji se iz godine u godinu dramatično povećava. Moderni stil života sadrži mnoge faktore rizika kao što su nezdrava ishrana i manjak fizičke aktivnosti, što uzrokuje i sve veću prisutnost gojaznosti, naročito  u mlađoj populaciji i među osobama koje žive u gradovima. Genetska predispozicija je takođe jedan od glavnih faktora rizika za razvoj dijabetesa tip 2.

Kako zaštiti najmlađu populaciju?

Ranije se kod dece javljao samo dijabetes tip 1. Danas  se i kod ove populacije sve češće primećuje porast obolelih od dijabetesa tip 2, zbog sve većeg prisustva gojaznosti. Ove godine tema Svetskog dana dijabetesa „Dijabetes i porodica“ koja govori  koliko je bitna uloga porodice u prevenciji dijabetesa prvenstveno kroz stvaranje zdravih životnih navika.

Šta prvo preduzeti kada “skoči” ili “padne” šećer?

“Skokovi” i “padovi” šećera su sastavni deo terapije ove bolesti i do njih mogu dovesti različiti faktori kao što su terapija, fizička aktivnost, infekcije, prekomerni unos namirnica koje sadrže ugljene hidrate…Da bi se sprečili osoba sa dijabetesom prvenstveno mora biti dobro edukovana o svojoj bolesti.  Edukacija počinje od dijetetskog režima i poznavanja namirnica koje mogu izazvati skok šećera u krvi, pa sve do pravilnog i redovnog uzimanja terapije. Bitan element u dobroj kontroli dijabetesa je samokontrola šećera u krvi u kućnim uslovima, sa samomeračem.Za visoku vrednost šećera u krvi  smatra se vrednost šećera u krvi našte  veća od 7mmol/L, i vrednost koja je 2 sata nakon obroka  veća od 9mmol/L.Ukoliko pacijent oseća simptome ili izmeri visoku vrednost šećera u krvi, za koji nema očiglednog razloga, potrebno je da se javi svom lekaru radi korekcije terapije ili režima ishrane. Pad šećera u krvi je veoma neprijatan i podrazumeva simptome lupanja srca, zamućen vid, drhtavicu, osećaj gladi, preznojavanje, otežanu koncentraciju i konfuziju. Teži oblici mogu dovesti do gubitka svesti, konvulzija, kome i smrti. Kada pacijent oseti simptome hipoglikemije, ili izmeri vrednost šećera u krvi  manju od 3,5 mmol/L, bitno je da ih tretira unosom hrane sa visokim sadržajem ugljenih hidrata. Najčešće se primenjuje „pravilo15“ koje podrazumeva da pacijent pojede nešto što sadrži 15 g šećera (čaša voćnog soka, ili voda sa 3 kašičice šećera) i posle15 minuta opet izmeri šećer. Ukoliko je vrednost i dalje ispod normalne, potrebno je ponoviti postupak dok se vrednost ne popne u granicu normalnih vrednosti i simptomi nestanu.

Koje su Vaše preporuke i šta je najveća opasnost kod ljudi koji ne znaju da imaju dijabetes?

Podaci govore da od ukupnog broja osoba koje boluju od dijabetesa tip 2, tek polovina ima postavljenu dijagnozu. Najveća opasnost je ako se bolest ne otkrije na vreme, ili se ne leči adekvatno, što može dovesti do razvoja hroničnih komplikacija koje mogu izazvati oštećenja malih i velikih krvnih sudova i dovesti do oštećenja vida, nerava, slabljenja rada bubrega, poremećaja u radu gastrointestinalnog trakta,  povišenog krvnog pritiska, amputacije stopala, infarkta miokarda,šloga. Važno je za osobe koje ne boluju od dijabetesa da rešavanjem jednostavnih upitnika saznaju da li su u riziku od oboljenja od ove bolesti i da redovno rade preventivne preglede. Za osobe koje su već obolele od dijabetesa, važno je da se u kontinuitetu pridržavaju smernica o terapiji, zdravoj ishrani i fizičkoj aktivnosti koje imaju veliki uticaj na tok bolesti i naravno, redovne kontrole i savetovanje sa svojim lekarom.

Šta najčešće pitaju pacijenti?

Najčešće kada se suoče sa postavljanjem dijagnoze dijabetesa, pacijenti pitaju  da li je to trenutno, do kada će uzimati terapiju, može  li se to izlečiti… Veliki broj pacijenata ima otpor naročito prema insulinskoj terapiji, kako na početku bolesti ako je to potrebno, tako i pri uvođenju insulina.

Ostavite odgovor