Pocetna Društvo Ne, ja sam jednak

Ne, ja sam jednak

749
0
Podelite
dav

Krase ga hrabrost, odlučnost, samopouzdanje i neverovatan entuzijazam. Veoma dobro zna šta želi u životu i teži da to i ostvari. Sanja da stvori svet u kome čoveku kada uspe niko neće moći da kaže „ti si Rom, ti si manji u društvu!“ Ne, ja sam jednak
Kristijan Vasović Halilović (20) završio je Medicinsku školu u Užicu, privremeno radi u kazinu, svira bubnjeve, slika portrete i pejzaže, voli brzinu i automobile. Trenutno nema „lepšu polovinu“ ali priznaje da je njegov tip odmerena devojka koja ima stav. Na pitanje da li predrasude postoje, Kristijan kaže:

-Mislim da predrasude postoje, ne toliko kod mlađih generacija, koliko je to prisutno kod starijih. I dalje se stvara loša slika o Romima, još uvek nas bije glas da smo prljavi, lenji, lutalice. Zato bih voleo da promenim svest, ne tih ljudi, nego nas Roma, da stvaraju svoju sliku nekako boljom. Ljudi treba da znaju da smo mi školovani, kulturni, čisti, vaspitani. Samim tim ćemo stvoriti bolju sliku o nama pa će nas i drugi gledati drugačijim očima.
Kristijan je dete razvedenih roditelja. Majka i baka žive u Nemačkoj, otac u Danskoj, ali je u sjajnim odnosima sa njima. Posećuje i on njih i oni njega. Od malena je prepušten sam sebi, ali je izgradio pozitivan stav o životu:

-Kada čovek nešto mora, on se prilagodi. Tako sam i ja od malena sam sebe nekako vaspitavao i želeo da uspem. Hteo sam da dokažem najpre sebi, a onda i drugima da mogu da uspem. Život me je naučio da moram biti ozbiljan, odgovoran i da uspešno savladavam sve teškoće i prepreke. Naravno, imao sam i podršku ljudi oko sebe, ali sve što sam u životu postigao, sve je to moja zasluga.

Ukoliko se u Srbiji nešto ne promeni, Kristijan razmišlja da se preseli u Nemačku. A dok se to ne desi, ostaje i dalje angažovan u radu Kancelarije za mlade, koordinira između Udruženja Roma Užica i grada Užica. Smatra da su stambeno pitanje, nezaposlenost i obrazovanje najveći problemi Roma:

-Što se nezaposlenosti tiče u dobroj meri smo i mi Romi sami krivi. Možda neki očekuju previše, a pri tom nemaju obrazovanje koje je neophodno za neko radno mesto. Nije sramota biti i čistač ulica, jer ako ćemo realno, da nije tih ljudi koji čiste grad, živeli bismo u prljavom gradu. Mislim da to nije poniženje. Bolje biti zaposlen nego nezaposlen. Kada ovo pričam, mislim na starije generacije Roma, koje sada ne možemo da promenimo. Oni su zreli ljudi i tu nema šta da se menja. Ali se mora uticati na mlade generacije. Mladi moraju da se promene. Organizovao sam dosta radionica za mlade Rome, gde ih učim da moraju imati samopouzdanja, da imaju široke poglede ka svetu, ljudima i da sutra kada ih neko sretne i pogleda ih kaže: „ovo je Rom, ali je obrazovan i ume sa ljudima!“ LJudi će ih sutra drugačije gledati. Čak i u prodavnici kada dođete da kupite nešto, gledaće vas drugačijim očima. Videće da smo čisti, pedantni, vredni!

Naš sagovornik ističe da ga raduje što mladi Romi redovno pohađaju školu i mahom su odlični i vrlo dobri đaci. I njegova generacija je već iznedrila vredne i marljive ljude:

-Neki su završili i fakultete, kao što je Bojan Beriša koji je profesor gastronomije. Bio je među prvih 15 na fakultetu u Beogradu i sada radi u elitnim hotelima. Tu je i Dario Vasović koji je programer i radi u Berlinu. Ima tu još onih koji su pozitivan primer i koji su uvideli da bez škole i obrazovanja ne možeš u životu ništa postići.

Na pitanje da li država dovoljno čini da se promeni svest ljudi, Kristijan kaže:

-Mislim da čini, ali je do tog cilja veliki put i mnogo godina. Ne može ništa preko noći da se postigne, zato treba uporno, strpljivo i istrajno krčiti put ka budućnosti kada ćemo svi biti jednaki i isti.

Diskriminacija kreće od nas samih

-Romi treba da se okrenu sebi. Ne treba da gledamo šta drugi misle, jer se onda zatvaramo u četiri zida. Treba da oslobodima svoj um, da krenemo dalje i prelazimo prepreke. Za nekoliko godina to će se isplatiti. Čovek kad uspe u životu onda niko ne može da mu kaže: „ti si Rom, ti si manji u društvu!“ Ne, ja sam jednak!

Vera i nauka

-Volim da istražujem na temu nauka, teorija zavere… I sve to radim u skladu sa Biblijom. Bibliju sam čitao dve godine. Nisam je čitao da je samo pročitam, već sam istraživao. Poredio sa naukom i uklapao. Shvatio sam da se vera i nauka podudaraju.

Jok, me sem isto.

Krasin le o hrabrost, odlučnost, samopouzdanje thaj neverovatno entuzijazmo. But lačhe džanel so manđel ando trajo, thaj težil te gova i  ostvaril. Sanjil te stvoril e lumja ande savi e manušese kana uspil niko našti ten a phenel “Tu san Rom, tu san majcikno ando them ! Jok, me sem isto. “

O Kristijano Vasović Halilović (20) završisarda e Medicnsko škola ande Užica, privremeno ćerel bući ando kazino, bašalel bubnjura, slikol portretura thaj pejzažura, volil brzina thaj vordona. Trenutno naj le “majšukar opašin”, ali priznajil kaj si lesko tipo odmerime džuvli savi sila stavo. Po pitanje da li postojin e predrasude, o Kristijano mothol:

-Misliv kaj e predrasude postojin, ni agaći kaj ternimapa, sode si prisutno kaj majpurane. I dalje ćerdol bilačhi slika katar e Roma, još uvek marel amen o glaso kaj sam melale, lenji, lutalice. Golese bi voliva te promeniv o svest ne katar gov them, nego katar e Roma, te bi e slika e Romendji avela nesar majlačhi. O them trubul te džanel kaj amen sam školujime, kulturni, čisti thaj vaspitome. Agaja ka ćeras majlačhi slika amender, pa I aver ka dićhen amen avre jakhenca.

O Kristijano si čharo katar razvedime roditeljura. E de thaj lesi baba trajin ande Nemačko, o dad ande Dansko, ali si ande sjajni odnosura lenca. Posećujil I vov len, i von le.  Od katar e ciknjara si meklino korkore pese, ali čerda pese pozitvno stavo katar o trajo:

-Kana manuš nešto mora te ćerel, vov prilagodilpe. Agaja i meda katar e ciknjara korkoro man vispitosardem thaj mangava te uspiv. Mangle te dokaživ maj anglal maje, a onda i avrendje kaj šaj uspiv. O trajo sikladama kaj mora avav ozbiljno, odgovorno thaj te uspešno savladiv sa teškoće thaj prepreke. Naravno, sasma podrška katar o them kaj sasa paša mande, ali sa so ando trajo postignosardem sa si gova mori zasluga.

Ukoliko ande Srbija nešto ni promenilpe, o Kristijan razmišljol te preselil pe ande Nemačka. A dži kaj gova ni desilpe, ačhel I dalje angažujime ando rado katar e Kancelarija za e ternimata, koordinatori katar o Udruženje e Romengo ande Užica thaj katar o foro Užica.

Smatril kaj si o stambeno pitanje, nezaposlenost thaj obrazovanje majbare probelumura e Romenđe:

-So ticol pe katar o nezaposlenost ande lačhi mera sam vi amen e Roma korkori bandje. Možda nesave očekujin but, a katar aver rig naj len obrazovanje savo trubul za nesavo radon than. Naj ladžo te čistos e droma, jer ako ka avas realni, te naj gov them kaj čiston o foro, živisa bi ando melelo foro. Misliv kaj gova naj poniženje. Majlačhe te avelpe zaposlime, nego bi poslako. Kana kava pričov, misliv pe majpurane gerenarije e Romndje, save akana našti promenis. Von si zreli manuša thaj gothe naj so menjolpe. Ali mora te utičilpe pe majterne generacije. E terne ora promeninpe. Organizujisardem but radionice palaj terne Roma, kaj sikavas len kaj mora avel len samopouzdanje, te avel len široko pogledo pe lumja, po them thaj thara kana neko malavel len thaj dićhen ande lende thaj mothol : “ Kava si Rom, ali si obrazujime thaj džanel e themesa ! “. O them thara dje ka vardil len drugačije. Čak I ande prodavnica kana aven te činen khanči, ka dićhen tumen avere jakhenca. Ka dićhen kaj sam čisti, pedantni, vredni !

Amaro sagovorniko ističil kaj radujil le kaj e terne Roma redovno džan ande škola, thaj si mahom odlični thaj vrlo dobri djakura. I lesi generacija već iznedrisarda vredni thaj marljivi manuša:

-Nesave završisarde fakultetura, sargo o Bojan Beriša, savo si professor gastronomije. Sasa maškar prvi 15 po fakulteto ando Beogrado, thaj akana ćerel buči ande elitni hotelura. Gothe si I o Dario Vasović savo si programeri thaj čerel buči ando Berlino. Si gothe još gola save si pozitivno primeri thaj save dikhle kaj bi školako thaj bi o obrazovanje našti ando trajo khanči postignos.

Po pitanje da li e država dovoljno ćerel te promenilpe o svest e themesi. O Kristijano phenel:

-Misliv kaj ćerel, ali dži kav gov ciljo si baro drom thaj but breša. Našti khanči postignulpe preko rat, golese trubul uporno, strpljivo, thaj istrajno te krčilpe o drom za o budućnost kana savor aka avas jednaki thaj isti.

E diskriminacija teljarel amender

E Roma trubun te okreninpe pese. Ni trubus te dikhas so aver mislin, jer onda phandas amen maškar e štar zidura. Trubus te mekas amaro umo, te taljaras anglala thaj te nakhas e prepreke. Za nekoliko breš gova ka isplatilpe. Manuš kana uspil ando trajo onda khonik našti motol lese : “ Tu san Rom, tu san majcikno ando them !” “Jok, me sem isto !”

E vera thaj e nauka

-Voliv te istražujiv pe tema Nauka, Teorija zavere… Thaj sag ova ćerav ando sklado sa e Biblija. E Bibilija čitosardem duj breš, ni čitosardem la samo te bi čitova la, već i istražujisardem. Poredisardem sa e nauka thaj ćerdem uklapanjura. Shvatisardem kaj e vera thaj e nauka popudarinpe.

O prevodo ćerde : Marija Vujičić   thaj o Dragan Vasović

PROJEKAT  VESTI  “KUĆA OD KARTONA” SUFINANSIRA GRAD UŽICE

STAVOVI IZNETI U PODRŽANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NUŽNO NE IZRAŽAVAJU STAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA

Ostavite odgovor