Pocetna Politika Da li smo građani ili podanici?

Da li smo građani ili podanici?

1121
0
Podelite

-U politici sam iz osećaja lične odgovornosti, jer u trenutku u kome se nalazi naša zemlja niko nema pravo da stoji po strani, dok smo na putu da iskorenimo demokratiju. Mi danas moramo da se suočimo sa tim da smo konačno dužni da sebi damo odgovor na pitanje da li smo građani ili podanici? – navodi za “Vesti” Ivana Parlić, poverenica Narodne stranke u Užicu.

Autor ste projekta serije interaktivnih tribina pod zajedničkim nazivom “Ko donosi odluke umesto nas?“ koji  se realizuje u celoj Srbiji. Šta je cilj projekta i održavanja tribina kojima smo imali prilike da prisustvujemo i u Užicu?

Lokalne organizacije Narodne stranke i Dveri uz podršku Saveza za Srbiju pokrenule su ovaj projekat sa ciljem da pozovemo građane na otvorenu diskusiju o tome koliki je naš uticaj i odgovornost kada su u pitanju odluke koje se u naše ime donose i da ih motivišemo da aktivno učestvuju u političkim procesima. Veliko mi je zadovoljsto što tribine  radim sa dva izuzetna čoveka –  mr Draganom Krsmanovićem,  istoričarem i pukovnikom Vojske Srbije u penziji, i dr Zoranom Čvorovićem, profesorom na Pravnom fakultetu Univerzteta u Kragujevcu. Serija se sastoji iz četiri teme :“Mediji , manipulacija i mi“, „Ima li nade za srpski parlament’“, „ Sva lica korupcije“ i „Koliko košta Vaš glas?“. Seriju obično počinjemo temom koja se odnosi na medije, jer su upravo mediji najjasniji presek stanja u društvu i njegove demokratičnosti, ali su  i slika svih nas, našeg pristanka. Jer,  i ako je to bolno saznanje, na ovakvo stanje u društvu mi smo svojim neučešćem, sklanjanjem i povlačenjem pristali na urušavanje pravne države. Kroz sve tribine bavimo se pitanjem političe moći pojedinca ili kako se mediji zloupotrebljavaju, kako ne bismo tu moć sagledali i realizovali. Drugim rečima, kako smo prestali da budemo kritička javnost kao najvažniji faktor u demokratiji. Tako da dok se mediji trude da nam zgade politiku, pogledajte  ko se umesto nas njom bavi  i ko donosi odluke o nama, o našim životima.

Na tribinama koje se bave medijima postavljate pitanje uticaja medija na motivaciju građana za učešće u društvenom životu, odnosno u politici u najširem smislu. Koliko su građani svesni  da su veoma često žrtve medijske manipulacije?

Prepoznavanje medijske manipulacije je veština koju svi treba da razvijamo. Nažalost, veliki broj naših sugrađana mediji drže u stanju informativne narkoze. Mi smo svi deo jednog velikog projekta medijske manipulacije i vlast se ozbiljno bavi upravljanjem ljudima kroz medije. Pogledajte koliko mainstream mediji služe demokratizaciji društva, a koliko su u funkciji  širenja beznađa i apatije. Većina medija služe propagiranju jednoumlja i neprekidnoj kampanji vladajuće stranke. Cilj je da na kraju dana pomislite – Ja nemam moć, ja na politiku ne utičem. Do sada neviđena medijska zloupotreba ima za cilj da  ne razlikujemo dobro od lošeg, crno od belog i da sve nenormalne, nemoralne i nezakonite pojave prihvatimo,ne samo  kao normalne, već i kao jedini način na koji može da se živi u našoj zemlji. Politika treba da se zgadi poštenim ljudima. Građani treba da budu politički nepismeni. Takvi, nepismeni glasači su omiljeni lošim političarima.

Zloupotrebljeni mediji i  uništene institucije najveći su savremeni neprijatelji demokratije. Ipak, mislim da ljudi u Srbiji postaju toga svesni i da, bez obzira koliko da je sumorna medijska slika danas, mi se ipak nalazimo u trenutku intenzivnog sazrevanja građanske svesti, kada sve više ljudi razume da vlast uvek mora da se kontroliše i građani treba da uvek budu budni. Sve većem broju ljudi je jasno da je na pitanje : Kome treba pravna država, nezavisne institucije i vladavina prava – jedini odgovor nama, građanima. Država nije jedan čovek.

Često otvarate diskusiju na temu zašto se medijski prostor popunjava besmislom ili čemu služi rijaliti?

Ova televizijska forma, tako odomaćena kod nas, sve je samo ne zabava. Takav televizijski program po svom sadržaju predstavlja crnu rupu civilizacije. On je oblik duhovnog nasilja koji stvara neuku javnost, i kao takav služi za sprovođenje nekoliko manipulativnih tehnika , čiji je krajni cilj potpuno zaglupljivanje javnosti.

Rijaliti u stvari služi da zagledani u njega ne vidimo suštinski važne stavri. U isto veme nas navikava na agresiju i otupljuje našu reakciju na iracionalnosti u javnom i političkom životu. Posmatrajući ljude zatvorene i izolovane kao životinje u kavezu lako zaboravljamo šta je empatija, rodoljublje, javni interes ili opšte dobro.

Gledajući rijaliti šta sve ne vidimo?

Ne vidimo jasnu vezu koja postoji između rijalitija i uništavanja dostojanstava ljudi, da ne vidimo da ogavno postaje normalno. Da ne znamo šta je privatnost i šta je pristojnost. Njime se nameću teme koje skreću pažnju javnosti na nebitne pojave  i događaje. Rijaliti otvara kao temu jednu veoma opasnu pojavu, a to je da se antikulturna politika sprovodi sa televizija sa nacionalnom frekvencijom, koje su, da podsetim, javno dobro, a ne posed vlasnika privatnih televizija. Tako oblikovana javnost može da poveruje u bilo šta, pa i da je normalno da se glasa u uslovima kada nema slobode izbora. Tako duhovno slomljene ljude lako možete da pretvorite u statiste u bilo kojoj predstavi koju organizuje vlast.

Kakvo je interesovanje  Užičana za politiku, stiče se utisak da su prilično skeptični?

Užičani  pokazuju jednu dozu nepoverenje i skepticizma kada je u pitanju politika. To je razumljivo i ja sam naučila da to veoma cenim. Taj oprez, skepticizam i oštra kritiku vidim kao put da se konačno kod nas formira javnost kao kritičar i korektiv svake vlasti.  Ipak, neophodno je da shvatimo kolika je naša odgovornost, ako stojimo po strani. Politika se uvek bavi nama i nezainteresovanost za politiku u stvari znači nezainteresovanost za stvarnost i sopstveni život. Ljudi više ne veruju institucijama, ali država nije jedan čovek. Mi se moramo izboriti za vladavinu prava i postanje institucija jer one su potrebne nama, da bismo bili zemlja slobodnih ljudi, a ne botova i političkih poslušnika. Moramo povratiti moral u politiku i slobodne građane kao političke aktere. Sigurna sam da će Užičani, kao i ostali građani Srbije shvatiti da je cena neučešća poštenih i pristojnih ljudi u politici previsoka i da više politička naivnost i nezainteresovanost ne mogu biti izgovor. Naši sugrađani kao i svi ljudi u našoj zemlji, pate od iste boljke – apatije. Na tome se kroz medije ozbiljno radi, ali mi sada nemamo pravo na molodušnost i defetizam. Na sreću, i u našem gradu sazreva uverenje da smo mi jedini koji možemo konačno promeniti sistem. Da smo mi, građani, uvek političke figure, bez obzira da li smo toga svesni ili ne.

Formiranje gradskog odbora Narodne stranke u Užicu je u toku, kakvu poruku šaljete  i šta očekujete?

Ponosna sam na, ne tako veliki, ali sjajan tim koji čini Narodnu stranku u Užicu. Očekujem još naših sugrađana da nam se pridruže i pomognu da u bavljanje javnim poslovima vratimo poštenje, pristojnost, znanje i moral. Želimo da okupim ljude koji žele da se bave  politikom, koji ne pristaju da svoju sudbinu prepuste lošim đacima i plagijatorima. Koji Srbiju vide kao domovinu, a ne kao stranački plen.  Verujem da duh našeg naroda koji pruža otpor agresiji, pa i medijskoj, nije nestao i ja očekujem da ćemo zajedno vratiti dostojanstvo svima.

Narodna stranka zajedno sa ostalim strankama opozicije koje čine Savez za Srbiju sprovodi kampanju za bojkot izbora. Kako je prihvaćen bojkot izbora i kakve su reakcije građana?

 Građani sa kojima razgovaramo razumeju da je bojkot izbora, koji  to u suštini nisu, jedini pravi odgovor na privid demokratije koji nam se nameće. Bojkot znači borbu da se Srbija vrati u 21 vek. Medijski mrak, pritisak i ucenjivanje građana,autobusi, sendviči, botovi- civilizacijski ne pripadaju ovom vremenu. To je užasan teret neslobode koji naša zemlja ne može više da podnese. Poslednji je trenutak da tome kažemo – dosta. Posle toliko godina ponovo se borimo za izbore. Namerno ne kažem slobodne, jer ako nisu slobodni, to i nisu izbori, već cirkus u kome učestvujemo. Samo što ništa više nije smešno.

Ostavite odgovor