Pocetna Društvo Sećanje na poginule u Trezorima

Sećanje na poginule u Trezorima

442
0
Podelite

U Užicu je obeležena godišnjica pogibije radnika i gradjana u Trezorima u Partizanskoj fabrici oružja i municije 22. novembra 1941. godine kada je prema podacima Narodnog muzeja stradalo 120 ljudi. Prema istom izvoru poznato je 111 imena i to 62 civila i 49 radnika Fabrike oružja.

Parastos su služili sveštenici Užičke crkve, a na spomenik poginulima pored rodbine i prijatelja cveće su položile delegacije Grada Užica,  Prvog partizana – Namenska proizvodnja, Vojske Srbije UBNOR-a Užice, Gradske opštine Sevojno, Udruženja veterana ratova devedesetih, Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, Udruženja penzionera Užice,  Udruženja boraca Sevojno,  Društva istoričara…

U periodu Užičke republike, obezbeđena od bombardovanja u podzemnim prostorijama, Fabrika je za oko dva meseca proizvela 2.700.000 puščanih metaka, 90.000 pištoljske municije, 18.000 ručnih bombi i rekonstruisala 21.000 pušaka, podaci su koje je na komemoraciji iznela istoričar, muzejski savetnik  Stanojka Milivojević.

-Oko 15 sati 22. novembra dogodila se snažna ekslozija u poprečnom delu tunela koji je služio za smeštaj materijala i proizvoda fabrike u raznim fazama proizvodnje. Eksplozija se lančano širila na oba tunela i u talasima trajala sve do idućeg dana. Svi pokušaji spasavanja radnika i gradjana u toku eksplozije   ostali su bezuspešni – rekla je Milivojević.. Ona je podsetila i na opis tragedije koji  u romanu “Užice s vranama” daje  akademik Ljubomir Simović.

-Iz trezora, pred kojim se skupilo mnoštvo sveta , leševe iznose satima. Ranjenike su prevozili u Okružnu bolnicu u Krčagovo. Kada se bolnica napunila, pristigle ranjenike vozili su u Sevojno, u bolnicu koja je bila smeštena u Poljoprivrednoj školi. U bolnicama vlada haos. Lekari, bolničari, sestre, studenti medicine, stavljaju na opekotine obloge  sa hipermanganom i raznim mastima, vrše amputaciju ruku i nogu, obrađuju brojne prelome  i povrede na glavama i grudima. Ranjenici sa povredama u trbuhu kojih je takođe mnogo i kojima nema pomoći umiru u mukama. Raspamećeni roditelji podižu pokrivače, ćebad, kapute, čaršave kojima su leševi pokriveni i među mrtvima prepoznaju svoju izgorelu, ugljenisanu decu… ( “Užice s vranama”, Ljubomir Simović).

Slobodan Mrkonjić (86) u eksploziji u Trezorima izgubio je oca. Seća se kobne subote kada su ranjenog oca, svoga u zavojima neki ljudi doveli kući.

-Otišao je da se nešto dogovori sa nekim ljudima u gradu, a ja sa majkom ostao kući. Sećam se kako su ga neki  ljudi doveli svoga zavijenog, i ruke i noge i glava… Par dana bio je u kući, a onda su ga  odveli u bolnicu u Sevojno… Kada su  Nemci opet ušli u Užice iz bolnice su ga opet vratili kući,  par dana ništa nije znao za sebe i tako je završio …. – priča o ocu koga je izgubio 1941. godine Slobodan Mrkonjić koji je danas u Trezore došao sa svoja dva unuka koji su pradedi odali počast.

Prisutnima se obratio i zamenik gradonačelnika Ivan Stanisavljević koji je rekao da svakog novembra Užičani ne zaboravljaju ovaj tragičan događaja  iz perioda slavne Užičke republike kada je naš grad bio jedina slobodna oaza u porobljenoj Evropi i herojski pružio otpor fašizmu.

Ostavite odgovor