Pocetna Društvo Prvi doktorat na Balkanu o aerozagađenju

Prvi doktorat na Balkanu o aerozagađenju

2015
1
Podelite

Nema koristi od znanja koje se,,ćuti”. Ne treba se zaklanjati iza kolektivne odgovornosti. Svaki pojedinac mora voditi računa o načinu grejanja,  koje gorivo koristi za automobile, o svakom drvetu.  Najopasnije je zatvoriti oči pred problemom koji može da se reši-istakla je Dr sci.med dr Gordana Kovačević, specijalista interne medicine i doktor imunologije i alergologije u Opštoj bolnici Užice.

Ona je odbranila doktorsku disertaciju na Medicinskom fakultetu  Univerziteta u Beogradu na temu “Procena uticaja kvaliteta vazduha na pogoršanja alergijskog rinitisa i astme”.

Od 1991.godine  bavi se alergologijom i kliničkom imunologijom.  Za “Vesti” dr Kovačević kaže da iz godine u godinu sve je više pacijenata koji imaju alergije a kvalitet vazduha je stalno aktuelna tema.

-Moj cilj  bio je da uradim studiju  kojom bih procenila uticaj kvaliteta vazduha na pogoršanja baš alergijskih bolesti.U dvogodišnjem periodu od  1.jula 2012. do 30.juna 2014. godine praćeni su pacijenti koji su se javljali hitnim službama u Užicu, Sevojnu i Kosjeriću zbog pogoršanja navedenih bolesti. Iz istraživanja su isključeni pacijenti koji su imali akutne respiratorne infekcije. U bazu   su pored podataka o pacijentima uneti i parametri kvaliteta vazduha u  tom periodu.

Urađena je prva na Balkanu, casse cross-over studija kojom je procenjeno pri kojim koncentracijama azot i sumpor dioksida, PM2,5, PM10 i čađi, koliko dana pre izlaganja pacijenata tim koncentracijama i do koliko puta većeg rizika dolazi od pogoršanja  astme i rinitisa. Astma je oboljenje koje se klinički ispoljava u vidu akutnih pogoršanja, napada. Pogoršanja su dokaz loše kontrole astme, a smernice svetskih ekperata  usmerene su ka kontroli. Ovo je moj pokušaj da na osnovu koncentracije aerozagađivača doprinesem boljoj kontroli  alergijskih bolesti.Urađena je statistička obrada podataka na Institutu za statistiku Medicinskog  fakulteta u Beogradu. Primenjene su metode deskriptivne statistike, uslovna logistička regresija. Zatim je korišćen SPSS softver, verzija 21 i  dobijeni su rezultati tabelarno i grafički prikazani i urađen je  unakrsni odnos.

Dobijeni su  rezultati da  azot dioksid i sumpor dioksid iako u navedenom periodu nisu prelazili dozvoljene srednje dnevne vrednosti povećavaju rizik od pogoršanja astme u trećoj grupi za  oko dva puta. PM2,5  i PM10 na istom kvintilu(grupi) pri višestruko većim dozama od srednjih dnevnih dozvoljenih povećavaju rizik od akutnih pogoršanja za oko dva i po puta, a čađ pri koncentracijama oko tri i po puta.

Sve dobijene vrednosti koncentracija aerozagađivača  podeljene su u  pet grupa poređanih po brojnoj vrednosti od najniže ka najvišoj. Tako da je sve ovo zahtevalo puno rada i vremena.

U suštini iako se radilo o pacijentima koji imaju alergijske bolesti, odnosno preosetljivost na određene alergene, prisustvo aerozagađivača je provociralo akutna pogoršanja i doprinosilo da se pacijenti javljaju hitnim službama i koriste dodatnu terapiju. Sve to naravno utiče na tok bolesti, kvalitet života, odsustvo sa posla…

Da  li je ovo prvi doktorat koji se bavi konkretnim uticajem životne sredine na zdravlje?

Ovo je prvi rad sa ovih prostora i na Balkanu koji  je urađen  studijom tipa casse cross-over u kojoj je svaki pacijent sam sebi bio kontrola i u kojoj je procenjivan unakrsni odnos aerozagađivača i  alergijskih bolesti disajnih puteva.Time se dobilo na pouzdanosti rezultata i urađena je vrlo zahtevna i precizna statistička obrada podataka. Rad je prošao kroz sva  fakultetska i univerzitetska veća kao i  proveru javnosti.

Šta građani treba da znaju i do kakvih ste došli podataka ?

Iz ove studije objavljeni su radovi u referentnim svetskim časopisima, što doprinosi značaju rada. Svako od nas treba da da maksimalni doprinos u poslu kojim se bavi, da se uključimo u svetske trendove popravljanja kvaliteta vazduha. Bitno je  kakav svet ostavljamo našoj deci.U imunologiji postoji “Juingova teorija mreže” kojom je pojašnjeno da “svaki čovek je odraz celog svemira”.Samim tim kvalitet vazduha u Srbiji  mora i trebalo bi da bude bitan i svim drugim ljudima na zemlji, a ne samo nama. Ali mi smo ti koji moramo svojim ponašanjem i svojom svešću o tom značaju doprineti da vazduh bude bolji.

Svako od nas mora da brine za svako drvo i da ne bude posečeno bez razloga. Moramo biti svesni da ako koristimo ogrev koji oslobađa aerozagađivače time remetimo zdravlje i sebi i našoj deci i svim ostalim živim bićima.

Koliko dugo ste na tome radili?

Studiju sam radila sedam godina, a  podaci  su korišćeni iz Agencije za zaštitu životne sredine, Zavoda za javno zdravlje Užice, sa sajta sepa.gov.rs, iz dokumentacije  hitnih službi u Užicu, Kosjeriću, Sevojnu i Prijemnog odeljenja Opšte bolnice u Užicu.

Šta za vas to znači u profesionalnom smislu, a koliki može da bude doprinos u sredini u kojoj živite i radite?

Ja sam pre svega lekar kliničar, specijalista sam interne medicine, a magistrirala sam pre 20 godina baveći se uticajem aditiva hrane na pogoršanje takođe alergijskih bolesti.Neki je logičan  tok mog načina rada, bavljenja strukom i naukom bio i da doktoriram. Odabrala sam temu aerozagađenja  jer mislim da ovaj rad može svojim rezultatima doprineti da  se i izmeri uticaj aerozagađenja na  zdravlje alergijskih pacijenata. Nema koristi od znanja koje se,,ćuti”. Dugujem svojim učiteljima, roditeljima, svojoj deci, učenicima iz Medicinske škole u Užicu,  pacijentima  i svim građanima da  svoje medicinsko  znanje podelim i da zajedno pokušamo da napravimo sredinu u kojoj će se lakše disati.

Kako ocenjujete odnos prema životnoj sredini i na čemu treba insistirati?

Ne treba se zaklanjati iza kolektivne odgovornosti. Svaki pojedinac mora voditi računa o načinu grejanja,  koje gorivo koristi za automobile, o svakom drvetu. Ako se seče drveće mora biti plansko sa obrazloženjem i uz sađenje novog drveća. Voditi računa o tome koliko vremena treba da neko drvo poraste.Svi smo za dvojku u osnovnoj školi morali da znamo fotosintezu, ali smo izgleda zaboravili značaj zelenog pigmenta iz lišća za sintezu kiseonika.

Kako se situacija može promeniti na bolje?

Svako od nas mora voditi računa  o svom okruženju. Na nivou gradova treba angažovati već postojeće stručnjake, ljude koji se razumeju u način  grejanja i tehnička rešenja za to, saobraćajne inženjere koji bi trebalo da naprave plan  smanjenja opterećenja saobraćajem, pre svega centra grada. Dizel je glavni izvor čestica PM2,5 i  svuda se u svetu zbog toga izbacuje iz upotrebe. Svetska zdravstvena organinazacija predviđa da se do 2025. potpuno zabrani upotreba uglja za ogrev. Takođe, trebalo bi na više mernih mesta meriti aerozagađivače  i uvesti merenje ozona i ugljen monoksida čija koncentracija i toksičnost  pod dejstvom sunčeve svetlosti je veća tokom leta. Mi tokom grejne sezone imamo značajno veće koncentracije ostalih aerozagađivača ali je sigurno da je tokom leta povećan i ozon i ugljen monoksid, ali mi ih ne merimo.Indeks kvaliteta vazduha u zemljama Evropske unije,Kanadi i Americi meri se na osnovu koncentracije ozona i izmerenih koncentracija ostalih aerozagađivača. Mi bi trebalo takođe da se uskladimo i po tom pitanju.

Šta još smatrate da je važno za zdravlje u oblasti kojom se bavite i šta u budućnosti možemo da očekujemo?

Prevencija je najvažnija za zdravlje ljudi. Kada već znamo šta dovodi do oboljevanja i pogoršanja zdravlja, logično je da pokušamo i damo sve od sebe da to popravimo. Svako od nas da se aktivno uključi u svom neposrednom okruženju. To je i razlog što i ja pokušavam u domenu kojim se bavim da budem korisna. Posle svih ispita koje sam položila i zvanja koja sam stekla najradije citiram profesorku imunologije koja je rekla “imunitet se jača tako što  se boravi u prirodi, na svežem vazduhu i ne gleda se televizija”. Posle svega, vratimo se na  opštepriznata i oduvek poznata znanja. Priroda i svež vazduh, okrenutost ljudima iz okruženja i živom svetu koji nas okružuje, to nas leči. U stvari  lekar leči, priroda ozdravljuje. Naravno da život nije lak, ljudi imaju puno problema  pre svega finansijskih koji otežavaju i način grejanja i života. Ali ne smemo dozvoliti da iz grada bežimo u šume po litar kiseonika. Život je ovde i sada, za nas. Ali on je i sutra za našu decu i njihove potomke.

Kakvi su dugoročni efekti po zdravlje?

Svaka zemlja pa i naša objavljuje podatke o kvalitetu vazduha  kroz Indeks kvaliteta vazduha koji određuje aerozagađivač koji tog dana ima najvišu koncentraciju. Ti podaci su dostupni na sajtu sepa.gov.rs .Uvek su najugroženiji deca, trudnice, hronični bolesnici a među njima asmatičari.Kratkoročni efekti lošeg kvatiteta vazduha ispoljavaju se kroz akutna pogoršanja. Dugoročni efekti se odražavaju na pojavu respiratornih, kardiovaskularnih, cerebrovaskularnih bolesti i povećan procenat smrtnosti zbog aerozagađenja.To su podaci koji su dostupni javnosti svakodnevno.

Vaš rad izazvao je veliku pažnju domaće i strane stručne javnosti, kako to komentarišete?

Sada imamo činjenice koje povezuju baš određenu koncentraciju aerozagađivača sa određenim stepenom rizika od pogoršanja astme i rinitisa.  Tako da prema podacima na  svakih 12 minuta moje ime bude citirano u stručnoj javnosti vezano za temu aerozagađenja i pogoršanja bolesti.

Šta biste još dodali?

Iz moje biografije je važno da duže od 50 godina živim i radim u užičkom regionu, da ovde žive moji učitelji, roditelji, deca, đaci…I ovaj rad smatram svojim dugom prema svima njima-zaključila je dr Kovačević.

1 komentar

  1. Ništa nam neće pomoći taj doktorat dok god Šibalić pušta ogromne oblake crnog dima od nesagorelog mazuta u najužem centru,nema čAK NI EL.STAT.FILTER DIMNIH GASOVA KOJI KOŠTA SAMO 3000E,KAŽE DA ne može DA SE PREVEDE NA GAS,mOŽE,ALI NEĆE DA PLATI,LEPO IM,POLA GODINE LEŽE,A SVAKE SEZONE DIŽE CENU GREJANJA IAKO SU SVE BLAŽE ZIME,A CENE GORIVA SVE NIŽE,lOŠ GA gRad nagradio plaketom,umesto da ide na robiju,jer truje decu,,Danas +16,ne treba da loži kotlarnicu,bolje je sasvim ugasi,bolje umreti od zime,nego od raka pluća,Silne ekološke organizacije,svi mere podatke,a niko ništa ne preduzima,Najzagađeniji vazdduh u Srbiji,Čak ima i ruski projekat (pošto je grad u rupi i nema vetra) da se na Dovarju postavi džinovski ventilator,Svi vide te crne oblake,kako ih ne vidi Tihi,kad mu je to na 30m od Opšrtine,,Pametni su se već odselili iz gada – rupe sa neizdrživom noćnom bukom i smogom!

Ostavite odgovor