Pocetna Društvo Više podrške hrabrima

Više podrške hrabrima

574
0
Podelite

Najviše je nezaposlenih žena sa invaliditetom starijih od 50 godina, ali i mladih do 29 godina

Da bi žene započele sopstveni biznis, potrebne su podsticajne mere u vidu poreskih oslobađanja, subvencija za opremanje radnih mesta, beskamatnih kredita za opremu, finansiranja poslovanja, promovisanja primera dobre prakse, ohrabrivanja ove grupe da uz sve navedene mere započnu sopstveni posao, kaže Biljana Terzić, načelnik odeljenja za posredovanje u zapošljavanju i planiranje karijere u užičkoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje. Praksa pokazuje da se žene sa invaliditetom u najvećoj meri zapošljavaju na jednostavnim lakim fizičkim poslovima koji ne zahtevaju povećanu odgovornost, ali ima i dobrih primera zapošljavanja na poslovima za koje su se školovale.

Koliko žena sa invaliditetom je trenutno na evidenciji užičke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje?

Krajem septembra, na području filijale Užice bilo je 315 osoba sa invaliditetom koje traže posao, od toga 151 žena (48%). Najveće učešće u registrovanoj nezaposlenosti imaju lica srednjeg stručnog obrazovanja i to 53%. Visoko je učešće nekvalifikovanih i niskokvalifikovanih – 33,7%, dok je nezaposlenih žena sa invaliditetom sa fakultetskom diplomom 4%, ili 6 lica. Prema starosti, najviše je nezaposlenih žena sa invaliditetom preko 50 godina starosti (63 lica ili 41,7%), što ukazuje na nepovoljnu starosnu strukturu, ali i mladih žena do 29 godina (svega 17 lica ili 11%).

Kakav je taj broj u odnosu na podatke iz prethodnih godina?

Generalno, broj nezaposlenih osoba sa invaliditetom, uključujući i broj nezaposlenih žena sa invaliditetom u prethodnom petogodišnjem periodu nema značajnijih odstupanja, što govori u prilog činjenici da priliv na evidenciju odgovara odlivu odnosno zapošljavanju ili radnom angažovanju ovih lica, odlasku u penziju i ostalo.

Kakva je obrazovna struktura žena koje su na evidenciji nezaposlenih?

Prema kvalifikacionoj strukturi nezaposlenih žena sa invaliditetom, najveće učešće u registrovanoj nezaposlenosti imaju lica srednjeg stručnog obrazovanja– 53%. Visoko je učešće nekvalifikovanih i niskokvalifikovanih – 33,7%, dok je nezaposlenih žena sa invaliditetom sa fakultetskom diplomom 4%., odnosno šest žena.

Koliko stepen obrazovanja ima uticaja na brzinu zapošljavanja?

Zapošljavanje žena sa invaliditetom zavisi od niza faktora. Najvažniji faktor su su intenzitet i vrsta zdravstvenih ograničenja. Stepen obrazovanja je važan sa aspekta osposobljenosti za poslove na koje zdravstvena ograničenja nemaju ili imaju minimalan uticaj, kao što su poslovi u administraciji, ili poslovi koji ne zahtevaju težak fizički rad i slično.

Gde se najčešće zapošljavaju?

Zapošljavanje žena sa invaliditetom zavisi od vrste zdravstvenih ograničenja, motivisanosti za rad, stanja na tržištu rada, odnosno ponude poslova, zainteresovanosti poslodavaca za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, predrasuda poslodavaca i niza drugih faktora. Žene sa invaliditetom se u najvećoj meri zapošljavaju na jednostavnim lakim fizičkim poslovima koji ne zahtevaju povećanu odgovornost. Ima i dobrih primera zapošljavanja na poslovima za koje su se žene sa invaliditetom školovale.

Koliko često su spremne da započnu sopstveni biznis?

Žene sa invaliditetom se ohrabruju da započnu sopstveni biznis uglavnom u oblasti pružanja ličnih usluga. Nekoliko godina unazad imamo primere žena koje su započele biznis u oblasti pružanja usluga čišćenja poslovih prostora, proizvodnji suvenira, krojačke radnje, kozmetičke usluge i slično.

Koje mere nudi Nacionalna služba za zapošljavanje u ovoj oblasti?

Prema programu rada Nacionalne službe za zapošljavanje i propisa koji su na snazi u našoj zemlji vode se posebne evidencije i sprovode programi za osobe sa invaliditetom. Svi programi koje realizuje Nacionalna služba za zapošljavanje, posebno se odnose na osobe sa invaliditetom, i to: u okviru programa zapošljavanja odnosno programa dodatnog obrazovanja i obuke – programi samozapošljavanja, subvencije za otvaranje novih radnih mesta, javnih radova, programa stručne prakse, programa pripravnika, sticanja praktičnih znanja i veština, programa obuka za potrebe tržišta rada. U okviru programa podrške zapošljavanju osoba sa invaliditetom – program subvencije zarade za osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva, program refundacije troškova zarade licu angažovanom na pružanju podrške na radnom mestu i program Refundacija primerenih troškova prilagođavanja radnog mesta. Žene sa invaliditetom su veoma zainteresovane i za programe koje utiču na podizanje veština i kompetencija, počev od obuka i radionica za aktivno traženje posla i obuka za tržište rada. U prethodnom periodu imali smo sjajnu realizaciju ovih obuka za tržište rada, npr. obuka za manikir i pedikir ili obuka za aranžere cveća….U okviru svojih programa i mera Nacionalna služba za zapošljavanje motiviše osobe sa invaliditetom za rad, adekvatno planira aktivnosti i u stalnoj komunikaciji sa poslodavcima, brojnim merama i programima stimuliše poslodavce da zapošljavaju osobe sa invaliditetom. U okviru Filijale radi savetnik za zapošljavanje osoba sa invaliditetom koji se isključivo tim bavi.

Da li na osnovu dosadašnjeg iskustva možete da izvedete zaključak – šta su slabe tačke koje treba unaprediti kako bi ova slika bila bolja?

Da bi osoba sa invaliditetom našla pravi posao koji joj najviše odgovara, neophodno je da se mere profesionalne rehabilitacije definišu i sprovedu profesionalno i u saradnji sa stručnim timom, što je praksa u drugim zemljama. To podrazumeva izbor poslova, programa obuka i prekvalifikacija, izbor poslodavca, uslova rada kod tog poslodavca, radno mesto i poslove koje će lice moći najbolje da obavlja, gde će imati priliku da se ispolji na najbolji mogući način. Npr., ukoliko stručni tim proceni da nezaposlenu ženu sa invaliditetom treba usmeriti na prekvalifikaciju za recimo kozmetičke usluge, sve snage, uključujući i finansijske se koncentrišu na tu okolnost. Zapošljavanje žena sa invaliditetom bi svakako bilo trajnog karaktera kada bi i podsticajne mere bile trajne, odnosno kada bi trajale sve vreme dok je žena u radnom odnosu. Da bi žene započele sopstveni biznis, potrebno je stvoriti podsticajno okruženje. To pre svega podrazumeva podsticajne mere u vidu poreskih oslobađanja, subvencije za opremanje radnih mesta, beskamatne kredite za opremu, finansiranje poslovanja, promovisanja primera dobre prakse, ohrabrivanja ove grupe da uz sve navedene mere započnu sopstveni posao.

*Projekat Radio Užica „Ekonomsko osnaživanje žena sa invaliditetom“ sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

Ostavite odgovor