Pocetna Kultura Pozorište je mesto osvajanja sloboda

Pozorište je mesto osvajanja sloboda

516
0
Podelite

U Užicu ima dosta kulturnih događanja, ali JPF je među prvim i najznačajnijim događajima. Mi smo ga dobili u zadatak koji volimo da izvršavamo i ispunjavaćemo ga na najbolji mogući način sve dok narod bude zadovoljan, kaže za „Vesti“ Zoran Stamatović.

Ovogodišnji Jugoslovenski pozorišni festival će po tradiciji biti organizovan u prvoj sedmici novembra, od 5. do 12., 24. put i stigao je nadomak četvrt veka postojanja. Koji su bili stubovi oslonci trajanju festivala?

-Glavni stubovi, pravi oslonci festivala, jesu građani ovog grada i publika ovog pozorišta. Doduše, i građani iz našeg regiona pa i šire. Od prve godine na festival dolaze ljudi i iz Kraljeva, Požege, Lučana, Prijepolja, Nove Varoši. Na to smo veoma ponosni. Drugi značajan oslonac je što se festival već od prve godine izborio kao značajna kulturna tačka među pozorišnim festivalima bivše Jugoslavije i Srbije. Pozicioniran je među najznačajnija tri festivala koji bitno određuju kulturnu sliku Srbije.Siguran sam da ga ovo čini dugovečnim i ovih 24 godine nam daje nadu da će to da potraje najmanje duplo i više godina, zapravo, sve dok Užičani budu želeli da u svom gradu imaju najznačajnije pisce, reditelje, scenografe, kostimografe, odnosno, dobre predstave.

Ove godine grad Užice je finansijski više podržao festival od Ministarstva kulture koje je izdvojilo manje novca nego lane. Šta se to desilo s obzirom da je JPF prepoznatljiv, kako i sami rekoste, ne samo na mapi pozorišnih festivala u Srbiji već i šire, pre svega na bivšem jugoslovenskom prostoru?

-To je više pitanje za Ministarstvo kulture. Mogu da naslutim šta se desilo i iz nekih objašnjenja koje smo dobili u neformalnim krugovima govore da su pogrešno postavljena pravila na konkursu Ministarstva kulture dovela do toga da dođe do uravnilovke među festivalima različitog značaja, različitih dometa. Ispada da su više dobili festivali kojima nije potreban veći budžet, nego, na primer, Sterijino pozorje i Bitef, da ne pominjem samo nas. Dobro je da je Grad malo bolje pogledao, ustvari, pogledao je u svoju dušu, oslušnuo je svoje građane. Verujem, da se čuje i drugi glas koji govori da nisu potrebna tolika ulaganja. Uvek postoji za i protiv. Mi se uvek borimo za zato što je pozorište mesto osvajanja nekih sloboda. Deklarativno će se svi složiti da se treba boriti za slobodu govora, mišljenja, ali će uvek autocenzura u ovom ludom vremenu pobediti. Ja verujem u ličnu slobodu i u mogućnost ličnog opredeljenja što je i proklamovano kao opšti društveni cilj. Uostalom, istina je da građani Užica brane ovaj festival i oni ga čine mogućim.

Koselektor ste JPF. Kako biste ocenili produkciju u pozorištima u Srbiji protekle sezone i može li se o tome govoriti generalno ili po geografskim područjima u kojima pozorišta rade?

-Tu nema ništa novo. Najbolje predstave i dalje, zaista, nastaju u Beogradu, Novom Sadu kao najvećim pozorišnim centrima, ali i u Subotici, Somboru, Kragujevcu, Kruševcu, Nišu, Užicu, Kikindi, da ne zaboravim mađarsko pozorište u Novom Sadu i Subotici koje odlično radi i postiže dobre rezultate. To ne povezujem s geografijom već sa mentalitetom i stvorenom potrebom publike da gleda kvalitetnu pozorišnu predstavu. U pojedinim sredinama prosto ne možete sa slabijom predstavom izaći pred publiku, jer ste unapred osuđeni na propast i zato onda i ne pokušavaju da rade takve predstave. Grad Sombor koji obožava svoje pozorište, primer je za to. On nam je kamen međaš i uzorno pozorište koje nam daje putokaz. Tvrdim da je i s manje novca moguće praviti dobro pozorište, ali to nije po pravilu već po izuzetku. Založio bih se da mi stvorimo standard za nekoliko kategorija pozorišta, nacionalne, regionalne i za manje gradske tetre i da to bude standard i za lokalnu samoupravu i za državu.

Ove godine prvi put izostaje predstava iz Crne Gore. Znači li to da crnogorska pozorišta nisu imala predstavu za JPF?

-U Crnoj Gori odavno nije bilo tako dobrih predstava kao protekle sezone, ali one jednostavno svojim gabaritima, a po procenama producenata tih predstava, ne po našim procenama, ne mogu da stanu na scenu u našem pozorištu. U jednom momentu sam pomislio da je to stav i odnos samo prema našem festivalu, ali sam saznao da su dobili poziv i iz Niša i Beograda, ali su odbili dolazak zbog toga što procenjuju da ni na tim scenama ne mogu da stanu. Ne znam da li je ta veličina u fizičkom kapacitetu ili mentalnom shvatanju sopstvene veličine, nisam siguran. Ako Crnogorcima nije stalo da se pojave ni na jednom festivalu u Srbiji, nemam ništa protiv, ali mogu da budem samo nesrećan jer vrlo kvalitetne predstave neće videti naša publika. Predstave jesu velike, sa velikim brojem učesnika, sa rotacijama, ali spadam u onu staru gardu koja smatra da ako imate ideju imate i rešenje. Ja sam imao ideju i mislim da smo mogli naći i rešenje. Međutim, neka mlađa generacija kaže „može samo onako kako je na ovoj sceni ili nikako drugačije“. Takav stav i odnos pozorište čini mrtvim, statičnim, manje bitnim. Ne znam, možda sam ja prevaziđen u shvatanju.

Koliko je prodato kompleta karata do sada i da li će biti moguće kupiti pojedinačne karte za predstave na sam dan izvođenja?

-Količina karata koje prodajemo u komletima mislim da je prodata. Siguran sam da će ostati pojedinačnih karata i znam da te karte nisu jeftine, one su 1.500 dinara. Međutim, to je prosto, izbor. Zato uvek na prvom mestu ističem našeg gledaoca koji ne žali novac da kupi kartu za dobru predstavu. Ali, evo, bio je festival dečijih predstava karte su imale simboličnu cenu da bi ih videlo što više dece. Uvek se trudimo da se svojoj publici posle i pre festivala odužimo za predstave koje dovedemo u goste ili sopstvenim repertoarom.

Festival dečijih predstava „Oktobarske čarolije“ uvek dođe pre JPF-a?

-Festival dečijih predstava je veoma značajan, jer na taj način gradimo publiku. U njemu učestvuju najbolje dečije predstave, ne samo našeg već i pozorišta iz Srbije, da bi deca videla kvalitete. Iako je bilo skepse, ovaj festival je izuzetno posećen. Još sanjam trenutak da naše pozorište napravi jednu veliku bajku koja će moći da se takmiči i pobeđuje na festivalima. U tom pravcu ovih dana vodim određene razgovore.

Narodno pozorište je do sada bilo besprekoran domaćin i organizator festivala. Da li ste se pripremili da takvi budete i ove godine?

-Vaspitan sam da je gost uvek na prvom mestu, zbog njega vredi rano ustati i kasno leći, čašu rakije nasuti preko crte, osmeh razvući pa i onada kada vam nije do smeha, jer svakodnevica nikada nije laka. U Užicu ima dosta kulturnih događanja, ali JPF je među prvim i najznačajnijim događajima. Mi smo ga dobili u zadatak koji volimo da izvršavamo i ispunjavaćemo ga na najbolji mogući način sve dok narod bude zadovoljan. Mislim da ćemo i sada biti pristojni domaćini.

Narodnom pozorištu predstoje veliki poslovi na poboljšanju energetske efikasnosti, od čega je najznačajnija zamena komletne stolarije i izolacija sa unutrašnje strane zgrade. Najavljeno je da će glavni radovi početi posle završetka festivala?

-Želim da istaknem da je pozorište u ovom poslu u ulozi primaoca te vrste usluge. Pozorište je vlasništvo naroda, a zgrada, faktički, vlasništvo grada. Grad je procenio, s potpunim pravom, da je pozorištu potrebno poboljšati energetsku efikasnost. I ne samo to, već je potrebno uraditi i konverziju kotlarnice koja je jedna od retkih u gradu još na mazutu u neko, energetski prihvatljivo gorivo za centar grada. Zgrada pozorišta je pod zaštitom Udruženja inženjera, tehničara i arhitekata Srbije, tako da se ovi radovi moraju izvoditi tako da se spoljni izgled zgrade, sagrađene 1961. godine, ništa ne promeni. Mi nismo puno u tome učestvovali, ali sam srećan da je to grad prepoznao i da su to uspeli da dogovore sa pojedinim fondovima evropske zajednice. Svi ovi radovi bi trebalo da do kraja marta naredne godine budu gotovi i da pozorištu donesu sasvim novu sliku kada je u pitanju energetska efikasnost. Istovremeno se plašim, jer se radovi izvode u toku pozorišne sezone.

Kako ćete organizovati i izvođenje predstava i produkciju?

-Posle završetka JPF-a u našoj delatnosti nećemo biti fokusirani samo na našu zgradu. Već smo sa GKC dogovorili bar jedan termin za izvođenje predstava manjih formi. Obratićemo se i susednim opštinama, potražićemo scene, pre svega, u Čajetini, na Zlatiboru gde ćemo igrati predstave ne samo za njihovu publiku, već ćemo obezbediti sponzorisanje prevoza publike iz Užica do Zlatibora. Cilj mi je i da na Zlatiboru, u novoj zgradi kulturnog centra uradimo nekoliko premijera. O tome ćemo tek razgovarati sa rukovodstvom opštine Čajetina da nam pomogne da radno preživimo ovaj period adaptacije pozorišta. Planiramo da izvedemo premijere i u gradovima u krugu od 100 kilometara, Kraljevu, Čačku. Tako ćemo biti Putujuće pozorište Užice. Ko zna, možda se iz ovakvog načina rada rodi novi kvalitet i u izvođenju predstava, ali i u produkciji. Nadam se tome, imam uverenje da je to moguće.

Šta poručujete publici, učesnicima i gostima 24. JPF-a?

-Gostima, kao i uvek, dobro nam došli, učesnicima: „polomite noge“, a Užičanima, budite ono što jeste – dobri domaćini, gledajte pozorište – mesto slobodne reči, osvajanja lične slobode, ne neke druge, gde možete pročitati ono što sami nekada pomislite, a ne uspevate da izgovorite, mesto gde možete sresti ljude koje ne srećete svaki dan, pa neka pozorište od 5. do 12. novebmra bude i mesto susreta.

Ostavite odgovor