Pocetna Kultura Slikarstvo je čudo i uvek zagonetka

Slikarstvo je čudo i uvek zagonetka

450
0
Podelite

U Gradskoj galeriji Užice, u okviru obeležavanja Dana grada, otvorena je izložba slika jednog od najznačajnijih srpskih slikara prve polovine 20. veka, Milana Konjovića pod nazivom „Povratak koloritu“. Izložba je realizovana u saradnji sa Galerijom „Milan Konjović“ u Somboru koja je nastala 1966. godine iz umetnikovog legata od 500 odabranih radova, koje je on poklonio svom rodnom gradu uz geslo: „Slike ove, miljenice moje, sa ljubavlju darujem rodnom gradu, one jedino njemu i pripadaju“.

Kako je istakla direktorka Milena Rackov-Kovačić, Galerija, koja je proglašena za kulturno dobro od velikog značaja, sada broji 1.084 odabrana dela Milana Konjovića i pruža presek kroz čitav stvaralački vek slavnog slikara. Sva dela je poklonio sam umetnik, ali je i 2002. godine, umetnikova kćerka Vera Konjović-Amidžić donirala ovoj Galeriji 17 porodičnih portreta.

Mlan Konjović (1898-1993) za svog dugog veka nije izlagao u Užicu i ovo je, kako je rekla Milena Rackov-Kovačić, prvi put da užički ljubitelji likovne umetnosti mogu uživati u njegovim delima, a imao je 500 kolektivnih i 300 samostalnih izložbi. Zbog toga je značaj ove izložbe u Užicu još veći.

Izložbu u Gradskoj galeriji u Užicu čine dela koja su nastala u Konjovićevoj „kolorističkoj fazi“ u koju umetnik ulazi 1953. godine. U tom stvaralačkom periodu, on se, kako je rekao kustos Galerije „Milan Konjović“ Nebojša Vasić, „vraća sebi, svom strastvenom i dinamičnom slikarstvu“.

-On redukuje, igra se sa bojom, kompozicijom, linijom i formom, pročišćava bojene elemente i oivičava ih crnom konturom. Značajna je ta 1953. godina, jer Konjović u tom razdoblju stvara niz značajnih dela kao što su „Dva bokala“, „Razboj“ , a među njima je i jedna od najznačajnijih slika  „Natura morte“ koju je nazvao međašem i rekao da se njegovo slikarstvo deli ne po fazama kako je to govorila likovna kritika, već do i posle 1953. godine – rekao je između ostalog Vasić. Dela iz ovog perioda služila su i kao veoma inspirativni predlošci  za izradu tapiserija koje su rađene u fabrikama tekstilne industrije. Urađeno ih je 15, a jedna od njih, „Sunce nad Krivajom“, urađena je po uzoru na istoimenu sliku i izložena je i u Užicu na izložbi.

Likovna kritika je izdvojila sedam razvojnih faza u slikarstvu Konjovića, rana faza, plava, crvena, siva, koloristička, asocijativna i vizantijska faza. Govoreći o celokupnom stvaralačkom radu slikara, Vasić je istakao, da je Konjović  stvorio tokom skoro osam decenija rada oko 6.000 dela iz različitih likovnih disciplina, ulja, crteža, pastela, grafika. Prvu samostalnu izložbu imao je kao đak gimnazije u Somboru i ona ga je opredelila da se bavi slikarstvom. U 19. godini upisuje Akademiju u Pragu kod prof. Vlaha Bukovca, posle toga odlazi u Beč na dalje usavršavanje, a zatim 1924. godine odlazi u Pariz gde ostaje osam godina posle čega su usledile značajne izložbe u Beogradu i Zagrebu.

-Tamo, videvši Matisa, Van Goga, Gogena, Konjović se okreće tom slobodnom stvaralačkom izrazu koji je najbliži njegovom temperamentu, a to je ekspresionizam i njemu će ostati veran do kraja života – istakao je Vasić i nastavio:

-Konjović je vrlo često znao da kaže da je slikarstvo čudo i uvek zagonetka. Kao nepregledna ravnica je, stalno mislite da ste stigli do kraja puta, a onda vam se otvaraju neki novi horizonti. Upravo to njegovo slikarstvo je bilo sedam horizonata kroz koje je prolazio.

Izložbu u Gradskoj galeriji u Užicu, zvanično je otvorio gradonačelnik Tihomir Petković, zahvalivši se predstavnicima Galerije „Milan Konjović“ što su imali dobru volju da i Užičani uživaju u delima velikana srpskog slikarstva, Milana Konjovića.

Milan Konjović se rodio kao drugi sin Vere i Davida Konjovića, advokata, kraljevskog beležnika. Kako piše u katalogu spremljenom za izložbu, Konjovići su u Sombor „došli u vreme „Velike seobe Srba“ sa patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem 1690. iz Pećke Patrijaršije da bi kasnije, kroz vekove, odigrali značajnu ulogu u političkom, društvenom i kulturnom životu grada“. Milana Konjovića je dobitnik brojnih i značajnih nagrada i priznanja, a o njegovom stvaralaštvu postoji obimna i veoma iscrpna literatura, napisano je samo preko 15 monografija. Za redovnog člana Vojvođanske akademije nauka i umetnosti izabran je 1979. godine, za dopisnog člana Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti 1986., a za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti 1992. godine

Ostavite odgovor