Pocetna Društvo Vrutke ponovo ubijaju, zar ne?

Vrutke ponovo ubijaju, zar ne?

829
1
Podelite

Iz sadašnjih nadležnosti prilično je nejasno šta je čija obaveza  u zaštiti Vrutaka. Pogledom na obale može se zaključiti da ima nove gradnje, pontona i plastičnih flaša na pojedeinim mestima koje plutaju jezerom i služe za nedozvoljen način pecanja.  Sve su to upozorenja na nebrigu o izvoru sa koga pijemo vodu.

Vlada Srbije je u novembru prošle godine donela Uredbu o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene sliva akumulacije „Vrutci“ koji sadrži detaljnu razradu za prvu zonu zaštite, branu i podbranski deo i direktno se sprovodi izdavanjem lokacijskih uslova. Država je ovim dokumentom koji je nastao posle petogodišnje krize vodosnabdevanja Užica i gradnje fabrike vode koja je koštala preko četiri miliona evra želela da pruži osnov za zaštitu izvorišta iz koga se snabdeva grad od 80.000 stanovnika.. Područje Prostornog plana obuhvata 237 kvadratnih kilometara uključujući sliv od brane uzvodno i zemljište. Obim akumulacije Vrutci ili kako se stručno kaže vodenog ogledala  je 18 kilometara, njen kapacitet 54 miliona kubnih metara ili 800 litara u sekundi što je dovoljno za snabdevanje vodom još jednog grada poput Užica. To je blago sa kojim se retko koji grad u Srbiji može pohvaliti. Prva zona zaštite je jezero i priobalno područje od deset metara u horizontalnoj projekciji ili 271 hektar. “Srbija vode” su od “Vodovoda” koji je u sistemu nadzora tražile podatke o stanju jezera uključujući fotografije svih plutajućih objekata, pontona kako bi preduzeli sve zakonom određene mere za njihovo uklanjanje. Postavljanje bilo kakvih objekata u prvoj zoni zaštite među kojima i prututnih kamp kućica je najstrožije zabranjeno! U drugoj zoni koja se prostire na 848 kilometara uspostavlja se režim kontrolisanog korišćenja prostora. Zadržavaju se postojeći stambeni, ekonomski i pomoćni objekti domaćinstva, kuće za odmor i svaka nova gradnja trebalo bi da bude strogo kontrolisana uz  poštovanje propisa o sanitarno bezbednom prikupljanje i prečišćavanju otpadnih voda. Gradnja novih objekata dozvoljena je jedino u sklopu domaćinstava,  koja u roku od dve godine od usvajanja Uredbe moraju imati standardima propisane objekte za skladištenje čvrstog i tečnog stajnjaka.  Ovi objekti se ne mogu graditi na manjoj udaljenosti od 10 metara od granice sa zonom jedan.  Milomir Cvetković je zadužen za bezbednost i zdravlje na radu  u užičkom “Vodovodu” član je tima za uzorkovanje vrutačke vode za analizu kvaliteta. Tokom ovog posla redovno obilazi akumulaciju Vrutci i radi nadzor. Na početku razgovora za „Vesti“ kaže da je razočaran  odnosom pojedinaca koji posećuju Vrutke, rekreativno, zbog kupanja, ili zbog uživanja u prirodi koji iza sebe ostavljaju smeće.Kaže da je strašno  videti toliku nebrigu za dragulj koje su nam ostavile generacije sa vizijom i koji nažalost, nismo sačuvali.

– Na jezeru ne samo da ima plastičnih flaša, već možemo reći da su na pojedinim mestima to divlje deponije. Na sreću pojavile su se institucije  kako gradske tako i NVO koje su počele sa organizovanim uklanjanjem divljih deponija koje ruže obalu i ugrožavaju vodu u samom jezeru. Prilikom obaranja vodostaja jezera sve od smeća u vodi „lepi“ se i ostaje na obalama. Ukoliko se u tom momentu ne organizujemo i ne uklonimo smeće naknadnim podizanjem nivoa jezera ponovo se isti otpad vraća u akumulaciju. Često uklanjanjam otpad, nakupim po par džakova, i to uvek. Svedok sam da ima opasnog otpada, mogu se pronaći i flaše sa akumulatorskom kiselinom, polupune flaše akumulatorskih ulja, deterdženti i drugo što je nezamislivo da se može naći u blizini jezera – priča Cvetković.

Ističe da su našem jezeru neophodne akcije čišćenja kojima je “Vodovod” uvek davao i daće svoj doprinos. Cvetković kaže da je nedavno održana jedna od njih kada je sakupljeno preko 200 vreća otpada. Međutim dodaje da to nije dovoljno, jer se mora podići svest građana koji iz bilo kog razloga dolaze na Vrutke da je jezero naš zajednički dragulj koji se ne sme zagađivati. Posebna priča je krivolov?! Na akumulaciji se nalazi veliki broj ljudi koji se bave lovom ribe na raznorazne načine. Naš sagovornik ističe da su ribolovci  veliki čuvari prirode, ali da to što često vidi na jezeru jeste nedelo ljudi iz koristi.

-Nažalost, svedoci smo da se sve u češće koriste nedozvoljene radnje od toga da se peca na strukove ili mrežama nedozvoljenih veličina. Stave plovke koje zatežu ka dnu raznoraznim predmetima od betonskih blokovama, preko cigli, crepa…Čega sve tu nema od građevinskog materijala! Naniže se više udica na najlon, a na površini vode zakači na plovke. Postave mamci, živi ili neki drugi, odgovarajući za određenu vrstu ribe. Sve se to ostavi da pluta, riba se kači i vuče plovak u jezero. Nažalost, često se dešava da kada se struk zakači za grane drveća na obali i opadanjem nivoa akumulacije upecana riba ostane na suvom. Svedoci smo njenog uginuća i to kapitalnih primeraka koji se raspadaju na samoj obali šireći smrad i zagađujući prostor u neposrednoj blizini jezera – svedoči Cvetković o prizorima usmrćenih kapitalnih primeraka šarana i tolstolobika. Na samoj brani se planira video-nadzor od strane “Srbija voda” koji je neophodan i koji će uzvodno pokrivati akumulaciju na par stotina metara. To će biti značajno za sam “Vodovod” zbog lakšeg upravljanja i nadzora na najvitalnijeg dela brane, navodi sagovornik “Vesti”.  I rasveta ne funkcioniše duži niz godina direktor “Vodovoda” se založio da se i to popravi. Kako Cvetković kaže za potrebe “Srbija voda” snimljeno je ogledalo jezera i zapunjenost dna jezera tako da će postojati parametri koji će koristiti čitavom sistemu institucija koje su u obavezi da se bave stanjem akumulacije Vrutci.  Na prilazu Ročnjaka uverili smo se u prisustvo rečnih rakova što govori o dobrom kvalitetu sirove vode. Samo da ih je više, a ljudi koji ne vole Vrutke manje na izvoru na koji smo se vratili posle dugih pet godina.

Selektivnost

-U prvoj zoni zaštite je zabranjen svaki vid gradnje što je regulisano Uredbom Vlade o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene sliva akumulacije “Vrutci”koji mora da se implementira u roku od godinu dana. U ovom delu “Vodovod” brine o stanju obala i akumulacije i nadam se da će svi redom shvatiti ozbiljnost i dati svoj očekivani doprinos. Do sada je bilo sporadičnih, selektivnih kažnjavanja i uklanjanja nezakonito podignutih objekata. Verujem da će Grad u najavljenoj akciji uklanjanja svih objekata koji se nalaze u prvoj zoni zaštite akciju sprovesti do kraja – nada se Cvetković.

Vrutke smo nekada čuvali i dugim cevima

Direktor užičkog “Vodovoda” Duško Ljujić kaže da je ovo preduzeća životno zainteresovano za dobar kvalitet vrutačke vode, jer su rizici  manji i prerada sa manje hemikalija  On podseća da se akumulacija na početku rada čuvala i automatski puškama, a prelaz preko brane bio onemogućen bez dozvole nadležnih. Danas nad Vrutcima dosta pravnih lica ima nadležnosti, “Vodovod”, lokalna samouprava, Direkcija za vode, “Srbija vode”,  Ministarstvo ekologije preko svojih inspekcijskih službi, Ministarstvo zdravlja, ukupno petnaest službi i institucija.

-U svemu tome dolazi i do preplitanja nadležnosti i odgovornosti. Potrebno je napraviti plan upravljanja sa jasno definisanim i konkretnim obavezama i usmerenjem odgovornosti. Nedostaju pravilnici, jer preporuke nisu obavezujuće. Nama situaciju komplikuje  to što brana Vrutci nema upotrebnu dozvolu i to je proces koji nije doveden do kraja, građevinski  i danas gotovo nemoguće papirološki. Izostaje detaljan plan upravljanja akumulacijom koji nikada nije donet kao konačan i obavezujući na početku puštanja brane 1984. godine. Mi poštujemo zakone koji nas obavezuju Zakon o vodama i druga vodna akta i da u svakom trenutku obezbedimo zdravu vodu za piće. Preduzimamo mere koje su potrebne, redovno obilazimo akumulaciju, čistimo ono što možemo i podržavamo sve akcije i ljudstvom i sa novcem. Pomažemo “Srbija vodama” i uvek smo na raspolaganju kao nadzor, mada i dalje nisu jasno definisane naše nadležnosti. Dva puta mesečno sami ispitujemo sirovu vodu, radimo širok obim analiza uključujući i toksine. Kvalitet vode na samom vodozahvatu je dosta dobar u pogledu bioloških parametara. Cijanobakterija ima i koncentrisane na dubini od 7-8 metara, ali ih na vodozahvatnoj cevi nema, jer vodu uzimamo sa 32 metra dubine – kaže Ljujić koji podseća i na odluku Gradskog veća iz 2010. godine da se brana isknjiži iz imovine “Vodovoda” i prenese na Republiku. Primopredaja brane nikada nije urađena na “Srbija vode”, jer po Zakonu o javnoj svojini ne može se nešto preneti na drugog što nema upotrebnu dozvolu. Ljujić dodaje da nije problem što će na Vrutke doći posetioci,  kupači, pecaroši, ali svi sa sobom moraju poneti ono što su doneli. Ne može se popiti gajbica piva i deset flaša baciti u akumulaciju., a plastična gajbica ostaviti na obali.

-Tačno se zna kakva je gradnja predviđena , postoje pravila u zonama i potrebno je  da se ta poštuju uz pridržavanje propisanih sanitarnih i bezbedonosnih parametara – navodi direktor “Vodovoda” koji je tražio od “Srbija voda” finansiranje video-nadzora i osvetljenja brane. On navodi da “Vodovod” “Srbija vode” redovno obaveštava o uočenim nepravilnostima koje se pojavljuju na  akumulaciji.i sugeriše šta je potrebno preduzeti.

Projekat Radio Užica „ĐETINJA: ZAŠTO NE ČUVAMO  NAJSTARIJU UŽIČANKU“ sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

1 komentar

  1. Zato ja ipak pijem zdravu podzemnu magnezijumsku vodu sa bunara hotela Olimp ili sa Bijele česme kod fabrike vode Kraljeva voda u mestu Bele Vode

Ostavite odgovor