Pocetna Društvo Nevidljive vredne ruke

Nevidljive vredne ruke

225
0
Podelite

Užički primer solidarne ekonomije je Ženski centar Užice. One su 2010. godine pokrenule servis za prikupljanje, sortiranje i doniranje recikliranog tekstila. Trenutno imamo deset zaposlenih žena od čega šest žena sa invaliditetom.

Iako osobe sa invaliditetom imaju pravo na stvaranje uslova za osposobljavanje i zapošljavanje u skladu sa njihovim potrebama, u praksi to i nije tako. Podaci iz istraživanja ukazuju da stavovi javnog mnjenja o inkluziji još uvek imaju distancu prema zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Mnoge osobe sa invaliditetom koje su sposobne za rad su nezaposlene – čak i do 80%. Najčešći razlog njihove nezaposlenosti je pogrešna predstava poslodavaca da osobe sa invaliditetom nisu sposobne za rad i zato im nerado pružaju mogućnost zaposlenja.
Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo za ekonomiju i zapošljavanje i Nacionalna služba za zapošljavanje stalno rade na stimulisanju poslodavaca za zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba s invaliditetom stupio je na snagu u maju 2010. godine i od tada su mnoge stvari krenule na bolje kada je zapošljavanje ovih osoba u pitanju. Usvajanjem Zakona o rehabilitaciji i zapošljavanju osoba s invaliditetom Srbija je stala u red razvijenih i naprednih zemalja, jer je omogućila ravnopravno uključivanje osoba s invaliditetom na tržište rada, kao i njihovu profesionalnu rehabilitaciju. Čini se i da je zbog toga sve više primera dobre prakse kada je u pitanju zapošljavanje osoba sa invaliditetom, a jedan od njih je i Ženski centar Užice. One su 2010. godine pokrenule servis za prikupljanje, sortiranje i doniranje recikliranog tekstila.

U delu pogona nekadašnjeg tekstilnog giganta Cveta Dabić smešten je servis, a Marina Tucović iz Ženskog centra Užice, inače inženjerka tekstilne tehnologije, najpre u Jumku iz Vranja, a potom u Cveti Dabić, ističe da je kroz angažovanje u Ženskom centru želela da upotrebi svoju kreativnost.

Šta je bio cilj pokretanja centra za reciklažu tekstila?

-Osnovni cilj nam je bio ekonomsko osnaživanje žena iz ranjivih grupa kreiranjem programa za zapošljavanje u skladu sa njihovim potencijalima. Projekat je kreiran na iskustvu u radu sa ženama koje pokazuje da su žene sa invaliditetom , žene žrtve nasilja, žene sa različitim zdravstvenim problemima kao i žene starije od 45 godina ne konkurentne na tržištu rada i koje imaju malu mogućnost zapošljavanja. To posledično dovodi do njihove socijalne isključenosti i stvaranja jedanog začaranog kruga iz koga one mogu teško da izađu bez adekvatne podrške. Kreiranjem ovog projekta omogućili smo ne samo njihovo zapošljavanje već i bolju komunikaciju sa okruženjem. Činjenica da će svojim radom doprineti društvenoj zajednici, dodatno im daje osećaj pripadnosti zajednici u kojoj žive, podiže nivo njihovog samopouzdanja i ličnog dostojanstva.
Naravno pored toga bilo nam je značajno i da lokalnoj zajednici ponudimo jedan novi koncept u rešavanju tekstilnog otpada koji obuhvata ne samo socijalne već ekonomske i ekološke aspekte. U osnovi to je koncept cirkularne ekonomije kreiran na principima solidarne ekonomije. Ja lično volim više da koristim termin solidarna ekonomija umesto socijalnog preduzetništva jer to je u suštini ekonomija zasnovana na međusobnoj solidarnosti i obuhvata sve principe rada za koje se zalažemo.
Tehnički projekat je konciparan u tri faze u skladu sa tehnološkim karakteristikama tekstilnog otpada .
Prvu fazu obuhvata Servis za prikupljanje, sortiranje i doniranje polovnog tekstila koji funkcioniše od 2010 god.
Druga faza je Radionica za redizajn polovnog tekstila koja je sa radom krenula u martu 2015.god uz podršku DEU kroz IPA Program prekogranične saradnje SRB-MNO
Radionica se bavi proizvodnjom korporativnih poklona i predmeta od recikliranog tekstila (cegeri, torbe, kecelje, nesesere, dečije igračke, jastučići) za institucije , kompanije i pojedince.
Treća faza predstavlja razvojni deo celog koncepta a to je Radionica za proizvodnju recikliranog tekstilnog vlakna. Poseban značaj ove faze je što bi time obezbedili samoodrživost celog koncepta, ponudili sveobuhvatno rešenje tekstilnog otpada kako komunalnog tako i postindustrijskog ali posebno bih istakla i to što bi nam to omogućilo širenje koncepta na teritoriji cele Srbije i time povećali zapošljanjae žena iz ranjivih grupa.
Naš krajnji cilj je uspostavljanje ekonomski održivog koncepta reciklaže tekstila .

Koje su sve aktivnosti servisa?

Osnovni cilj servisa je pomoć socijalno osetljivom stanovništvu, doniranjem upotrebljivog polovnog tekstila i obuhvata više aktivnosti:
• Prikupljanje polovnog tekstila . Za ovu namenu imamo tri specijalizovana kontejnera , pored toga tekstil prihvatamo i u samom centru svakog radnog dana od 8 do 16 časova.
• Razvrstavanje prikupljenog tekstila na upotrbljiv i na tekstil za reciklažu.
• Doniranje upotrebljivog tekstila ka korisnicima servisa. Polovni tekstil doniramo sredom, četvrtkom i petkom od 10 do 14 časova.
• Selekcija i kategorizacija tekstila za potrebe reciklaže.
Usluge servisa koristi oko 280 socijalno ugroženih porodica. Do sada je donirano 88500 kom. tekstila i sortirano 70 tona tekstila za reciklažu.

Na koji način funkcionišete?

Za sada funkcionišu prve dve faze ,Servis za prikupljanje, sortiranje i doniranje polovnog tekstila i Radionica za redizajn polovnog tekstila. Poslujemo po principima solidarne ekonomije koja u fokusu ima rešavanje društvenog problema na ekomskim principima. Hoću da kažem da naš cilj nije sticanje profita već poslovanje koje će nam obezbediti izmirivanje svih obaveza i investiranje u dalji razvoj. U velikoj meri se zasniva i na našem entuzijazmu i posvećenosti tome što radimo.

Ovo je ozbiljan biznis i ideja koja zahteva veliko investiranje. Kako uspevate da se održite, odnosno da li ima finansijskog efekta?

U dosadašnjem radu uspeli smo da obezbedimo sredsta za zaokruživanje prve dve faze, uz pomoć donatorskih sredstava, fondova EU , nacionalnih fondova i sredstava lokalne samouprave. Naznačajniji partneri su nam kompanija „MMP Jedinstvo“ iz Sevojna koja nam je ustupila prostor za rad, NSZ posebno njihov program javnih radova i RRA Zlatibor sa kojom imamo dugogodišnje partnerstvo. Deo prihoda ostvarujemo i prodajom proizvoda koji nastaju u radionici za redizajn polovnog tekstila. Za sada naš koncept nije samoodrživ ali se nadamo da će nam realizacija treće faze to omogućtiti.

Šta vam nedostaje da biste bili potpuno samostalni i ekonomski održivi?

Za samoodrživost našeg koncepta neophodna je realizacija treće faze a to formiranje radionice za proizvodnju recikliranog tekstila. Reciklirano vlakno ima svoju u potrebu u automobilskoj, industriji nameštaja, u građevinarsrvu, u industriji netkanog tekstila za izradu zvučnih i toplotnih izolacija i različitih vidova podloga . S obzirom da sada u Srbiji nema nikoga ko se bavi proizvodnjom recikliranog tekstila tu vidimo svoju šansu. Ukupna investicija je 200.000 evra kojom bi bila obuhvaćena nabavka linije za reciklažu, opremanje prostora obezbeđivanje kanala distribucije otpadnog tekstila. Time bi se stvorili uslovi da postanemo prvi operateri za prikupljanje i reciklažu tekstila u Srbiji.
Koliko ima zaposlenih žena, a koliko ima osoba sa invaliditetom?
Trenutno imamo deset zaposlenih žena od čega šest žena sa invaliditetom.

Koliko osobama sa invaliditetom znači to što mogu da rade i zarade, i ostvare svoja prava?

-Od deset zaposlenih šest je žena sa invaliditetom. Naša iskustva su odlična ,tu vrstu entuzijazma i posvećenosti poslu retko gde možete sresti . Da napomenem da je većini od njih to prvo zaposlenje i to im svakako puno znači. Pored mogućnosti da rade i ostvare prihode imaju priliku da dobiju i druge vrste podrške kroz različite programe koje realizujemo.

Dobitnici ste i brojnih nagrada i priznanja?

-Ovaj projekat izaziva veliko interesovanje šire zajednice od samog početka, što nam je omogućilo da našu ideju predstavimo domaćoj ali i međunarodnoj zajednici. U junu ove godine na predlog Ministarstva za evropske integracije Vlade Republike Srbije, naš projekat je predstavljen na Forumu gradova i regija, održanom u Poljskoj, koji je organizovan u okviru Berlinskog procesa koji predstavlja inicijativu međuvladine saradnje u cilju revitalizacije multilateralnih veza između Zapadnog Balkana i odabranih država članica EU. Nedavno su nas posetili i Ambasodor EU u Srbiji Sem Fabrici i Ministarka za EU integracije Jadranka Joksimović .
Ovu su samo neke od nagrada i priznanja koje smo dobili :
• Dobitnice priznanja AUREA 2015 za duštvenu korisnost, biznis portala e Kapija .
• Pobednice Nacionalnog takmičenja za inovativnost u okviru transnacionalnog projekta „ PROFIS – Promocija finansiranja inovacija u jugoistočnoj Evropi”. .
• Dobitnice plakete Grada Užica za 2015.god. za dugogodišnji rad u unapređenju položaja žena.
• Prepoznati smo kao jedan od 9 najboljih primera socijalnih inovacija u Srbiji I uvršteni u bazu naučno istraživačkog projekta “ “SI Drive-Social innovation Driving Force of Social Change”.
• Naš projekat je jedan od 14 najbolje ocenjenih projekata za evropsko takmičenje “ Entrepreneurial communities initiative “ gde smo kandidovane od strane NSZ.

Kakvi su planovi?

Naši planovi su usmereni prvenstveno na obezbeđivanju sredstava za realizaciju treće faze. Time bismo omogućili ne samo održivost celog koncepta već bi ponudili i model rešenja otpadnog tekstila u skladu sa evropskim stndardima . Recikliranjem ovog modela svakako bi uticali na povećanje zapošljavanja žena iz ranjivih grupa na teritoriji Srbije.

Osobe sa invaliditetom su odlični radnici

Tu vrstu entuzijazma i posvećenosti poslu retko gde možete sresti. Da napomenem da je većini od njih to prvo zaposlenje i to im svakako puno znači. Pored mogućnosti da rade i ostvare prihode imaju priliku da dobiju i druge vrste podrške kroz različite programe koje realizujemo.

Ostavite odgovor