Pocetna Društvo Podrška, ali i nepoverenje

Podrška, ali i nepoverenje

350
0
Podelite

Svi treba da imamo jednake šanse prilikom zapošljavanja. U praksi to baš i nije tako. Osobe sa invaliditetom teže dolaze do posle nego druge osobe. O tome koje su glavne predrasude društva kada je u ptanju zapošljavanje osoba sa invaliditetom, o preduzeću „Naše zeleno polje“, o tome da li se povećala stopa zaposlenosti OSI, javnim radovima i još ponečemu, razgovarali smo za „Vesti“ sa Čedomirom Cicovićem koordinatorom Info centra za osobe sa invaliditetom

Koje su glavne predrasude društva kada je u pitanju zapošljavanje osoba sa invaliditetom?

Ova grupa predrasuda donekle se poklapa sa predrasudama o osobama sa invaliditetom uopšte. Kada se radi o zapošljavanju izražene su dodatne sumnje potencijalnih poslodavaca u pogledu tačnosti, produktivnosti i revnosti osoba sa invaliditetom na poslu. Iskustvo je pokazalo da su ove predrasude neutemeljene i da su osobe sa invaliditetom jednako dobri radnici a neretko i bolji od kolega bez invaliditeta.

Udruženja invalida cerebralne i dečije paralize  je osnivač Preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom „Naše zeleno polje“. Kakva su iskustva do sada?

Sa jedne strane, prisutna je nepodeljena podrška ovakvoj inicijativi i simpatije za ovakvu vrstu angažovanja. Bilo da se radi o donosiocima odluka, predstavnicima privrede, NVO i građana. Sa druge strane, u kontaktima sa potencijalnim partnerima (kupci, kooperanti) primetna je određena doza rezerve u smislu mogućnosti da pet osoba sa invaliditetom kontinuirano održava isti visok nivo kvaliteta uz poštovanje rokova i ugovorenih obaveza. Tako da se može reći da je ovde situacija slična kao i kod zapošljavanja – podrška u načelu ali nepoverenje u konkretnim situacijama.

Koji su najčešći problemi prilikom zapošljavanja osoba sa invaliditetom? Da li je to nepristupačno radnog mesto, ulazi, toaleti, prostorije…prevoz do posla itd.

Moglo bi se reći da je u pitanju kombinacija navedenih problema, koji bi bili u domenu tehničkih poteškoća, a ne suštinskih smetnji, kada bi postojala volja, odnosno kada bi potencijalni poslodavci, pre svega iz tzv. „realnog“, odnosno privatnog sektora, prepoznali interes u zapošljavanju osoba sa invaliditetom.

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom stupio je na snagu u maju 2010. godine i od tada su mnoge stvari krenule na bolje. Zakon propisuje da je njihovo zapošljavanje obaveza i dužnost svih poslodavaca, kao i same države prilikom zapošljavanja ljudi u državnim službama i organima. Koliko je to povećalo stopu zaspolesnosti OSI u Užicu? Imate li možda podatak koliko ima OSI koje su se zaposlile u državnim službama i organima…

U smislu sistemskog fokusa na ovaj problem, i obraćanje pažnje na njega, zakon je pomerio stvari na bolje. Najveći njegov nedostatak je što nema stimulativni, već restriktivni pristup. To znači da je zakon opredeljen da kažnjava one koji ne ispunjavaju obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom, a ne da nagrađuje i stimuliše one koji tu obavezu ispune. Što se tiče javnog sektora, moglo bi se reći da on prenebregava ovu zakonsku obavezu i da se nedovoljno ističe činjenica da je javni sektor poslodavac u smislu zakona ima istu obavezu kao i privatni. Posle skoro deceniju izražen je utisak da se ovaj zakon odnosi pre svega na privatni sektor, što nikako nije tačno i uopšte nije dobro.

Što se Užica tiče, sva javna preduzeća, ustanove i institucije ispunjavaju zakonom propisanu obavezu, sa tim što su samo dve osobe sa invaliditetom novozaposlene, i to u JKP Vodovod i JP Užice razvoj. Pohvalno je što je u samoj opštinskoj upravi, u prethodne tri godine zaposleno četiri osobe sa invaliditetom.

Zakon nedovoljno obraća pažnju na realne potrebe OSI, nema skraćenog radnog vremena, nema dovoljno obuka za posao i slično. Ima i osoba sa invaliditetom koje su u invalidskoj peniziji ali bi hteli povremeno da rade, na primer nekoliko sati nedeljno, ali zakon to ne dozvoljava. Kako i na koji način rešiti ovaj problem?

23Zakon je svakako neophodno menjati, i u navedenim delovima i u delovima koji se tiču prvog dela odgovora na prethodno pitanje. Treba raditi na podizanju svesti o značaju radnog angažovanja i kod samih osoba sa invaliditetom, ne samo u finansijskom već i u psiho-socijalnom smislu. I u ovom slučaju i u drugim pitanjima poboljšanja položaja osoba sa invaliditetom mi, kao predstavnici osoba sa invaliditetom, principijelno polazimo prvo od sebe.

Kakva je Vaša saradnja sa Nacionalnom službom za zapošljavanje Užice?

Saradnja sa NSZ je veoma dobra i u najvećoj mogućoj meri iskorišćeni su potencijali i resursi koje osobe sa invaliditetom mogu iskoristiti na posredan ili neposredan način. Na ovom mestu treba imati u vidu da je NSZ u velikoj meri centralizovana ustanova i da je „manevarski prostor“ lokalnih filijala u smislu inicijativnosti i inovativnosti spram specifičnosti na lokalu, u velikoj meri ograničen.

Kakav je Lokalni akcioni plan za unapređenje položaja osoba sa invliditetom i da li je zahvaljujući njemu povećava zaposlenost OSI?

Povećanje zapošljivosti jedno je od prioriteta ovog LAP-a, i u tom smislu strateški je pozicioniran za ovaj period, 2018-2020. Posebno je inovativno to što ovaj dokument prepoznaje sistemsku podršku socijalnom preduzetništvu kao modelu za dugoročno i održivo povećanje zaposlenosti osoba sa invaliditetom.

Najpopularniji oblik zapošljavanja OSI su „Javni radovi“.  Međutim ove mere daju parcijalan i kratkoročan efekat. Šta treba učiniti da se uspostavi dugoročniji model?

Ne može se razmišljati o dugoročnom unapređenju položaja OSI na ovom polju, u okvirima kratkoročnih modela kao što su javni radovi. Greh bi bio reći da su javni radovi štetni. Naprotiv! Ali razmišljanje po logici „bolje išta nego ništa“ svih aktera, od osoba sa invaliditetom do države neće nas daleko odvesti po ovom pitanju.

Od zakona, preko podzakonskih akata, do aktivizma na lokalu, treba stvoriti i održati model u kome apsolutno niko ne gubi ako se odluči da zaposli osobu sa invaliditetom i da ne biva kažnjen ako se na to ne odluči već podstaknut da u tome pronađe interes.

PROJEKAT VESTI „BENEFITI ZAPOŠLJAVANJA OSOBA SA INVALIDITETOM“ SUFINANSIRA GRAD UŽICE.

STAVOVI IZNETI U PODRŽANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NUŽNO NE IZRAŽAVAJU STAVOVE GRADA UŽICA.

Ostavite odgovor