Pocetna Društvo Prepolovljeni prinosi meda

Prepolovljeni prinosi meda

636
0
Podelite

-Prinosi meda sigurno su 50 odsto niži nego prošle godine. Bagrem je potpuno podbacio  i mali su prinosi  livadske i suncokretove paše. Ko ima bagremovog meda od prošle godine sigurno će prodati zalihe po većoj ceni od prošlogodišnje – kaže Ana Đoković, savetodavac za voćarstvo Poljoprivredne stručne službe Užice.

 Lošoj pčelarskoj godini najviše kumuje izostanak bagremove paše o čemu  svedoče i rezultati prinosa posle poslednje suncokretove ispaše.

-U vreme cvetanja bagrema zahvatio nas je dugotrajan kišni period, posle čega je nastupila   barijera hladnog vremena. Dosta je bilo problema i u vezi hrane za pčele tako da su pčelari morali dodatno da ih hrane i u vreme bagremove ispaše što je iziskivalo nove troškove, odnosno pčelari su posle zimskog perioda troškova ušli u troškove u sezoni. Posle izostanka bagrema  koristili su  Zlatibor kao pašu i tu je bilo prinosa tako da su se pčelari malo “povratili”. Pčele su imale hranu za sebe i isceđeno je vrlo malo meda – navodi Đoković. Zatim su se dodatno pripremili za suncokretovu ispašu, ali se pokazalo i  da je suncokret dosta podbacio tako da pčelari nisu zadovoljni prinosima u Vojvodini, navodi naša sagovornica. Ona naglašava da je bitno da pčele imaju dovoljno hrane, jer to je za svakog pčelara dovoljna pomoć, da bi se sačuvala pčelinja društva. U Zlatiborskom okrugu raduje sve veći broj košnica – procenjuje se da ih je sada ima oko 2000 pčelara, a oko 70.000 obeleženih pčelinjih društava.  Užičko udruženje pčelara koje postoji preko 80 godina ima skoro 200 članova i jedno je od najaktivnijih u Srbiji. Pčelari u Prijepolju su takođe aktivni i na putu su da geografski zaštite svoj proizvod.  Sagovornica “Vesti” posebno ističe trend mladih koji žele da se bave pčelarstvom koji je u uzlaznoj liniji. Oni se dosta trude i rade na marketingu, bave se kupcem, ambalažom i promocijom svojih proizvoda, napominje dipl.ing.agr. Ana Đoković.

Podsticaji za razvoj pčelarstva  

-Podsticaj za razvoj pčelarstva ove godine  je 720 dinara po košnici pčela za minimum dvadeset košnica. Ponovo je vraćena ova mera koja se odnosi na minimum dvadeset košnica, a prošle godine važila je samo za one koji imaju 30 košnica. Za početnike to nije malo sredstava i potrebno je novca za opremu, košnice, delove košnica, satne osnove od pčelinjeg voska. I subvencije za opremu u pčelarstvu su povećane u protekle dve-tri godine. Vrednost investicije za pčelarstvo za koje se podnosi zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje treba da bude jednak ili veći od 50.000 dinara, a podsticaji se utvrđuju u iznosu od 50 odsto od vrednosti realizovane prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, odnoso 65 odsto od ove vrednosti u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Veliki je opseg opreme koja dolazi u opticaj kod pčelara od centrifuga, dekristalizatora, otkapača saća, kontejnera i platforma za držanje i transport pčela, svih vrsta prikolica za motorna vozila  prevoz košnica, kontejnera i platformi. Interesovanje je veoma visoko s obzirom da je sama proizvodnja okrenuta kontejnerskoj proizvodnji – kaže Đoković. Primera radi kontejneri koštaju 400.000 dinara zavisno od toga  koliko košnica staje, a povraćaj novca je 65 odsto od navedene sume što nije zanemariv  iznos. Predmet interesovanja su i centrifuge i otapači saća,električni dekristalizatori, pčelarske vage, promena košnica, ramovi.. Pored meda, pčelari dosta prodaju propolis kao dezinfekciono sredstvo kojim se pčele bore protiv bolesti i štetočina. U usponu je i perga koja je pored matičnog mleča najlekovitiji i najskuplji pčelinji proizvod koja ako se duže koristi, jača imunitet i sprečava nastanak pojedinih bolesti.

Šta je perga?

Perga je fermentisan polenov prah koji su pčele smestile u ćelije saća, a pri tom mu dodale određene kvasce, enzime, fermente koji nekoliko dana sazreva. Pčele saće pune 2/3 pergom, onda ga pokrivaju slojem meda, pa je on kao takav konzervisan. Cena se kreće oko jednog evra za gram perge.

Ostavite odgovor