Pocetna Ekonomija Jagode iz Bjelotića putuju u Rusiju

Jagode iz Bjelotića putuju u Rusiju

1545
0
Podelite

Dragan Cvijović iz Lunovog Sela (34) po struci je elektromehaničar i radi u požeškom „Pan komercu“. Otac je dva dečaka, šestogodišnjeg  Andrije i trogodišnjeg  Vukašina. Sa suprugom Dušicom koja je po profesiji vaspitač živi u Užicu, ali je svakodnevno na porodičnom imanju u najsevernijem delu Lunovog Sela, zaseoku Bjelotići. Oslonac je i pomoć roditeljima u poodmakloj dobi na gazdinstvu na kome je decenijama unazad zaštitni znak bila proizvodnja povrća i to godišnje po dvanaest hiljada struka paprike, paradajza, kupusa. Zatim je došla malina čiji su zasad u selu Cvijovići  podigli među prvima. Кolebanje cene maline uslovilo je da Dragan pokuša nešto novo – proizvodnju jagoda i nije se pokajao. Najpre je zasad bio pored Lužnice, ali njena ćud, neuređeno korito i poplave  „preselile“ su jagodnjak koji se prostire na tridesetak ari u Bjelotićima.

-Кrenuo sam 2013. godine sa hiljadu sadnica pored Lužnice i malo po malo proširivao zasad. Te jagode su preživele sve vremenske uslove. Međutim zbog izlivanja Lužnice gotovo svake godine odlučio sam da zasad preselim na imanje pored kuće. Na parceli od 30 ari sada su najzastupljenije crvena, slatka, dobra za transport “alba” i “džoli”  koja je više za kuću, jelo i slatko. Ove dve sorte su se do sada pokazale najbolje i prošle godine sam zasadio 10.000 sadnica – priča nam Dragan koji je sam investirao  u sadnice, folije i sve drugo bez čega nema  vrhunskog proizvoda. Orijentacija na jagodu pokazuje dobre strane ukoliko postoji svest o osetljivosti ove proizvodnje i rizika.

-Berba zahteva angažovanje  radnika do kojih se lakše dolazi nego kada nastupi sezona branja malina. Jagoda traži dosta rada i sređivanja u kontinuitetu, šišanje, prskanje, čišćenje od trave, prihranjivanje. Pre par dana nabrali smo 139 gajbica jagoda, sa četiri -pet berača dok za malinu treba mnogo više berača. Jagode dajemo u otkup hladnjači u Čačku koja ih dalje plasira u Rusiju. Prodajemo ih i na užičkoj pijaci, kod „Кviska“i kupci nam se vraćaju. Vodimo računa da se ne pretera u površini, jer jagoda hoće punu negu – navodi Cvijović koji se ne odriče sela kao kolevke pravih vrednosti. Zajedno sa suprugom u duhu tradicije vaspitava i svoje sinove koji su okrenuti selu i prirodi. Iz sela uvek ponesu divne uspomene i nestrpljivo očekuju ponovni dolazak.. Najviše vole da sa tetkom Draganom hrane koke i sakupljaju jaja, zalivaju cveće i druge biljke. Andrija se posebno raduje slavi i okretanju slavskog  kolača.

-Najznačajna je podrška i pomoć porodice. Recimo strepiš od mraza, a cela porodica naspram mesečine u pola dva noću pokriva zasad kako mraz ne bi uništio jagodu. Dovoljno je samo da okrzne cvet i tu nema roda. Roditelji su svakodnevno na imanju, otkriju jagodu, ako je jako sunce, zaliju ako treba, organizuju berbu, dok ne stignem sa posla –  prepričava naš sagovornik događaj posle proteklog  Đurđevdana kada je mraz ugrožavao zasad.  Druga nepogoda je kiša, kada staje i otkup, jer jagoda brzo trune. Jagodnjak se mora obrati svakog drugog, najkasnije trećeg dana.U suprotnom, može doći do truljenja prezrelih i nedozrelih plodova ili pojave raznih bolesti koje će smanjiti prinos. Prinosi su različiti i zavise od kvaliteta zemlje, ulaganja i kreću se od 300-400 grama do kilograma, priča ovaj mladi poljoprivrednik.

-Ranije je bila jedna – dve porodice, sada se svi više ljudi u Lužničkoj dolini orijentiše na jagodu. Zadovoljan sam proširenjem zasada  i ne odustajem od jagode! Bez obzira što je cena trenutno jako loša, jer je pala na 100 dinara po kilogramu.  Pre par dana video sam na fejsbuku da je cena otkupa u Šapcu od 60 do 120 dinara, a prvih godina bila je i 240 dinara. Međutim kada bi se sve u poljoprivredi strogo stavilo na olovku možda ništa  ne bi imalo     , smisla… – pripoveda Dragan koji redovno osigurava zasad kod „Dunava“ i sa kolegama jagodarima je u neprestanom kontaktu u viber grupi.  Muči ga što je  na selu sve više praznih kuća i što mladi ljudi odlaze, i što dva kilometra asfalta nedostaje da jagode prve klase iz Bjelotića brže stignu na posluženje u Užice i daleku Rusiju. Ali i uporno ponavlja,  da se ne  odriče sela, kuće i zemlje koju nam preci ostaviše da nam život znači.

Hvata se za peteljku

-Jagoda se bere za peteljku i plod se ne dodiruje prstima. Кoliko god se blago dodirne dešava se da jagoda počne da truli. Za izvoz jagode se beru dok su zelenije, rumene, a nikako zrele. Tamno crvene su za jelo i ne idu u izvoz jer se “računaju” u prezrele. Ove godine otkup je krenuo sa 160 dinara, i u proseku 120 dinara za kilogram. Nemamo puno druge klase i to nas spašava i do 97 odsto roda nam ide u prvu klasu,jer drugu klasu i ne otkupljuju – priča Dragan Cvijović.

Ostavite odgovor