Pocetna Društvo Ponuda da mladi ostanu ovde

Ponuda da mladi ostanu ovde

391
0
Podelite

Na Visoko poslovnoj školi strukovnih studija u Užicu u prvom upisnom roku ima  507 slobodnih mesta od kojih je 280 za studije na budžetu. Taj broj je isti kao i prošle godine, a  mesta su  raspoređena  po studijskim programima i to za  Mašinstvo 31 na budžetu, a 13 samofinasirajućih, za  Građevinsko inženjerstvo  opšti smer ukupno 60 od kojih 31 na budžetu, za studijski program Tehnološko inženjerstvo, moduli su  Ekološko inženjerstvo i  Prehrambeno inženjerstvo na budžetu je 44, a samofinansirajuća 22 mesta, za Informacije tehnologije ukupno 88 od kojih 55 na budžetu, za Menadžment i preduzetništvo 27 na budžetu i 6 samofinansirajućih,  za Turizam ukupno 66 od kojih 43 na budžetu, za Zdravstvenu negu ukupno 60 od kojih 12 na budžetu, za Računovodstvo i reviziju 20 na budžetu i 30 samofinasirajućih mesta i za Unutrašnju arhitekturu ukupno 40 od kojih 17 na budžetu, rekla je za “Vesti” dr Ćirović.

Za koji studijske programe je odobreno najviše mesta, a za koje se očekuje najveće interesovanje?

Od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dobijamo maksimalan broj budžetskih mesta, a naš princip je da se najveći broj tih mesta ostavlja za tehničko-tehnološka polja. Za te studijske programe studenti kažu da su malo teži, ali mi pokušavamo da usmerimo mlade ljude na tehniku jer smatramo da će ponovo privredi biti potrebni licencirani inženjeri. Naša škola to omogućava za građevinu, arhitekturu, mašinstvo i informatiku. Od prošle godine akreditovan je i studijski program Zdravstvena nega za koji vlada veliko interesovanje, a upupno upisujemo 60 studenata od kojih 12 na budžetu.

Predstavnici Grada Užica najavili su saradnju iz informacionih tehnologija sa novosadskim fakuletom. Kako će se to realizovati?

U odnosu na protekle godine napredak za školu i region je inicijativa koju je pokrenuo Grad da se naša škola strukovnih studija sa Tehničkim fakultetom iz Novog Sada akredituje za zajedničke studijske programe osnovnog programa Informacione tehnologije i sistemi u trogodišnjem trajanju i master programama Informatike. Nastava će se realizovati tako što će deo nastavnog kadra sa novosadskog Fakulteta tehničkih  dolaziti u našu školu i držati časove i vežbe zajedno sa našim nastavnicima. A deo nastave će se realizovati i u IT centru u Krčagovu.

Akreditaciju očekujemo do septembra da bismo prvu generaciju studenata upisali na taj program. Mi već imamo studijski program osnovnih studija Informacione tehnologije  pa u slučaju da se novi studijski program ne akredituje do 1.oktobra, studenti će studirati na našem, a ako se akredituje  na zajedničkom studijskom programu. Mi ukupno imamo 88 mesta na informatici, a proširenje kvote za budžetsko studiranje ne može se menjati jer je odobreno 55 mesta. Diplome koje steknu studenti zajedničkog programa imaće potpis direktora užičke škole i dekana  Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada.

Koje su prednosti ovog studijskog programa?

Kada govorimo o novom studijskom programu ističem da su profesori sa Fakulteta tehničkih nauka uključeni u nastavne aktivnosti vlasnici ili suvlasnici velikih IT kompanija u Novom Sadu. NJihov interes i ideja  je da ovde dođu do kadrova jer je ogromna potražnja za stručnjacima informatike tog profila. NJihov fakultet ne može da iškoluje i obezbedi broj informatičara za kojim postoje potrebe. Praktično radna mesta za mlade informatičare su neprekidno otvorena. I koliko god se pojavi mladih ljudi da  znaju određene programe oni mogu da rade. A prednost našeg grada je što će ti mladi stručnjaci raditi ovde u IT centru u Krčagovu.

Kakvom opremom raspolaže škola?

Mi u školi imamo dovoljno prostora, tri računarske savremeno opremljene laboratorije, više amfiteatara različite veličine… Prostor u Krčagovu koji se oprema i za potrebe novog studijskog programa znači i da će tamo biti stacionirane velike IT kompanije. Ta blizina naših studenata sa tim kompanijama je i šansa koja im se pruža u toj povezanosti predavanja, vežbi i praktičnog rada.

Šta to praktično znači za užičku Visoku školu?

Ovo je velika stvar za školu koja je prepoznata i sa svojim nastavnim kadrom  može da školuje studente tog profila koji će imati odmah zaposlenje. To se podudara sa našom misijom da mladima ponudimo da ostanu ovde i da stvaraju svoju karijeru i porodice. To je ideja našeg grada i škole, da damo mladima nešto zbog čega bi ostali i ovde živeli.

U fokusu škole su i studenti sa svojim aktivnostima. Šta biste izdvojili?

Tačno je da smo mi škola u kojoj su studenti u fokusu i to nije samo deklarativno nego i praktično. U novom studentskom klubu u pauzi između časova imaju brojne aktivnosti,  mogu da igraju šah, uče, rade svoje radove jer imaju internet i računar. Novo je što imaju i dva stola za stoni tenis tako da u slobodno vreme i time da se bave imajući u vidu  takmičenja na studentskim manifestacijama poput Višijade. Mi ćemo tako postati veliki resurs mladih ljudi koji ne samo da dobijaju diplome iz građevine, mašinstva, turizma ….već su uključeni i u druge aktivnosti.

Koliko škola podržava studente i u humanitarnom radu?

Naši studenti su humanitarnu akciju “Užice za Kosmet” izuzetno ozbiljno shvatili i to su radili danima uz brojne aktivnosti kako bi što više novca prikupili. Dosta novca su obezbedili i od sveg srca su otišli na Kosovo i Metohiju i odneli pomoć.  U potpunosti podržavamo njihove aktivnosti i za njih su ne samo moja nego i vrata drugih profesora uvek otvorena.

U toku je sređivanje i prostora u školi. Šta praktično radite?

Školu smo u poslednje vreme dosta sređivali, napravili smo radionicu za enterijer  i kupili smo mašine i opremu gde naši studenti mogu da prave delove nameštaja, 3D modele, zatim opremili smo i laboratoriju za ispitivanje životne sredine tako da studenti sa Ekološkog i Prehrambenog inženjerstva već mogu da rade na najsevremenijim uređajima za ispitivanje vazduha, vode i zemljišta. Oni će praktično biti obučeni za ono sa čime će se kasnije susretati u svom poslu.

Da li je škola uključena u međunarodne projekte?

Trenutno se radi nekoliko projekata i studenti su uključeni u te aktivnosti. Nedavno su boravili u Nemačkoj, zatim je velika grupa studenata bila u Španiji, dvoje studenata u Sloveniji… U novom zakonu izuzeti su oni koji učestvuju u razmenama studenata  tako da posle strukovnih mogu da prelaze na  akademske studije, dok za ostale nije predviđena ta mogućnost. To je još jedna prednost za angažovane studente.

Šta biste još izdvojili?

Novo je da mi u ovom momentu imamo master studijski program iz Bezbednosti i zdravlja na radu. A očekujemo i da dobijemo akreditaciju za tri master studijska programa iz oblasti turizma, menadžmenta i računovodstva i revizije, a predajemo akreditaciju i za građevinu i za specijalističke iz mašinstva. Tako da će svaki studijski program imati svoj nastavak na višem nivou studija.

Buduća Akademija zapadne Srbije

U Srbiji je do pre godinu dana bilo 48 državnih visokih strukovnih škola, a plan je da se njihovim spajanjem formira od 10-15 akademija strukovnih studija. Do spajanja će doći po nekoliko škola koje pripadaju istom regionu ili su kompatibilne po naučnim oblastima. U narednom periodu i mi ćemo postati deo akademije i zvaće se Akademija zapadne Srbije, ali još nije izvesno sa kim ćemo je formirati. Sigurno je da ćemo mi biti centar te akademije, a Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sprovodi taj proces.

Visina školarina

Visina školarine je ista za studijski program Zdravstvena nega i iznosi 84.000 dinara i studenti mogu da je može plate u 12 rata. A za druge studijske programe na osnovnim strukovnim studijama školarina je 63.000 dinara i takođe može biti plaćena u više mesečnih rata. Školarina za specijalističke je 72.000 a za master studije je ostala nepromenjena i iznosi 84.000 dinara uz plaćanje na više rata.

Interesovanje za Zdravstvenu negu

Mi smo studijski program Zdravstvena nega uradili prema standardima o regulisanim profesijama, tako da im se priznaje diploma  ne samo u našoj zemlji nego i u inostranstvu. Prema tim standardima najveća pažnja se poklanja praktičnoj nastavi i u obavezi su da odslušaju ukupno 4600 časova, od kojihi 3500 praktične nastave. To je veliki broj časova koji se odvija svakodnevno u bolnici iz svih predmeta, a preko leta su obavezni da imaju i kliničku stručnu praksu posle prve i druge godine. Ovaj studijski program mogu da upisuju svršeni srednjoškolci i zdravstveni radnici koji žele da dopune i usavrše svoja znanja.

Ostavite odgovor