Pocetna Kultura Zanosi i prkosi Gojka Tešića

Zanosi i prkosi Gojka Tešića

235
0
Podelite

U Čitalištu Narodne biblioteke u Užicu održano je književno veče prof. dr Gojka Tešića, a razgovor je vodila Užičanka, docent na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, dr Jelena Panić Maraš, inače, studentkinja Gojka Tešića koja objavljuje naučne članke, studije, eseje i kritike. Po njenim rečima, ovim događajem ispravlja se jedna velika književna nepravda. Zapravo,  Gojko Tešić je otišao iz Užica 1970. godine kao svršeni gimnazijalac i od tada pa do danas nije dobio nijedan poziv za neki vid saradnje sa Užicem, tako da je  ovo i prvo književno veče značajnog srpskog književnog stvaraoca u ovom gradu za čiju organizaciju najveće zasluge pripadaju književniku Zoranu Jeremiću koji je za gostovanje Tešićevo u Užicu napisao: „Raduje me „pomirenje“ Gojka Tešića sa gradom njegove rane mladosti i gradom u kojem se, verujem, rodilo bar nekoliko važnih ideja za njegove knjižnjvno istorijske projekte, ali i gradom koji nije imao sluha, zašto ne reći, ni za protokolarnu blagonaklonost spram Tešićevog trasiranja magistralnih linija srpske književnosti. Kapric, glupost, palanačka uskogrudost, pakost, neodgovornost ili poslovični nehaj, šta god da je u pitanju, večerašnji susret pisca i grada zalog je jedne pametnije i lepše budućnosti o čemu i Jelenino prisustvo najbolje svedoči“. Po Jeremićevom mišljenju, Tešić se na ovaj način vratio u Itaku. Komentarišući ove reči, Tešić je rekao da je njegova Itaka, ipak, Zagreb, jer je svake godine od 1972. do 1990., kao saradnik Instituta za književnost, po dva meseca odlazio u Zagreb i u njegovim bibliotekama otkrio što u Beogradu nije bilo moguće, zato što je 6. aprila 1941. godine u bombardovanju uništena Narodna biblioteka Srbije. „Jedna velika civilizacija uništila je jednu malu civilizaciju“, kaže Tešić a posledice toga su prisutne i dan danas. A zašto ga nije bilo u Užicu?

-Mislim da sam pre svega, krivac ja, u tom smislu što sam radio isključivo ono što su moja uverenja. Međutim, šta god sam radio, radio sam odgovorno, ali ne onako kako se od mene očekuje, već onako kako mislim da bi trebalo raditi i uvek sam išao kontra matice. To je možda odgovor, zašto me nije bilo 49 godina u ovom gradu – rekao je između ostalog Tešić i prisetio se gimnazijskih dana u Užicu kada je najviše vremena provodio u užičkoj Biblioteci.

-Za mene je biblioteka ključno mesto, duhovni centar ili neka vrsta manastira, a u ovoj užičkoj sam proveo tri godine, usuđujem se reći, neke vrste samovanja i isposništva. Sve prave ideje su se javile u ovoj kući i to je jedan od ključnih razloga što sam rekao: Nemam pravo na bilo kakvu ljutnju – rekao je Tešić setivši se dragih lica užičkih bibliotekarki kao i tadašnje direktorke Cvete Grujičić i pojedinih profesora Užičke gimnazije. Po njegovim rečima, za „užičku priču“ presudnu ulogu odigrao je novinar Radovan Popović sa kojim se upoznao u Beogradu u redakciji „Književne reči“ u koju je Tešić ušao 1977., a onda, posle tri godine postaje glavni i odgovorni urednik sve do 1984.. Za te četiri godine Tešić kaže da su bile, „ključna moja identitenska karta“.

-Svi oni koji misle da sam nacionalista neka pročitaju „Književnu reč“ 1980-1984. , svi koji misle da sam jugonostalgičar pogotovu će naći odgovor u „Književnoj reči“. Nacionalista nikada nisam bio, jugonostalgičar u ovim vremenima, možda jesam, zato što sam imao sreću da upoznam neke vrednosti i izuzetne ličnosti, od Krleže, Ranka Marinkovića i drugih –rekao je Tešić i istakao da su ga Vasko Popa i Radomir Konstatinović književno odredili, a danas nikome ne duguje odgovor ko je i šta je.

Poznato je da je Tešić vrstan poznavalac avangardnih i modernističkih pokreta i polemičkih sučeljavanja u bivšoj Jugoslaviji. Za Jelenu Panić Maraš delo Gojka Tešića je izuzetno važno, a čitav slavistički svet zadužio je otkrićem srpske avangarde. Bez autora koje je rehabilitovao ne bi se mogla razumeti savremena umetnost.

Svoj pečat Gojko Tešić je ostavio dok je radio i u izdavaštvu, a od svega mu je bilo najdraže kada bi dobio izuzetan rukopis mladog autora.

Dušica Murić, direktorka Narodne biblioteke prestavila je Tešićevu bogatu i plodnu biografiju u kojoj najdublji pečat ostavlja njegov  fanatičan istraživački rad posvećen otkrivanju moderne srpske književnosti a koji je započeo baš u užičkoj Narodnoj biblioteci kao gimnazijalac.

-Nadamo se da ovo književno veče otvara novo poglavlje u saradnji Gojka Tešića, Narodne biblioteke, ali i našeg grada – rekla je Dušica Murić, a Jelena Panić Maraš je podsetila da je Stanislav Vinaver napisao knjigu „Zanosi i prkosi Laze Kostića“, Gojko Tešić je napisao „Zanosi i prkosi Stanislava Vinavera“, ostaje pitanje,  da li će biti „Zanosa i prkosa Gojka Tešića“. Za sada je samo sigurno da će sam Tešić tome dati doprinos, jer planira da objavi knjigu svojih polemičkih tekstova, ali i da nastavi istraživački rad.

Ostavite odgovor